Dobit veća od troškova

Ukoliko bi Srbija narednih godina radila sve ono što je potrebno da pristupi Evropskoj uniji, ona bi 2015. godine imala nacionalni dohodak po stanovniku za oko 550 evra veći (vidi tabelu), nego u slučaju da krene nekim drugim putem. Ovo je samo jedan, najslikovitiji ali i najvažniji, argument u prilog evropskim integracijama koji se mogu naći u studiji „Efekti integracije Srbije u Evropsku uniju“. Studija, koju je sačinio tim od čak 68 autora iz 26 različitih institucija, predvođen Mihailom Crnobrnjom i Anom Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, predstavljen je nedavno ministrima Vlade Srbije, ali i domaćoj javnosti. U najkraćem, odlučivši se na proces priključenja „evropskoj porodici naroda” Srbija bi sebi, uprkos određenim troškovima koje donosi proces pristupanja, obezbedila brži i stabilniji privredni rast. Prema računici autora studije, naša bi zamlja mogla da očekuje neto finansijski efekat od oko 1,5 odsto BDP-a (oko 500 miliona evra), ne računajući pretpristupnu pomoć, koja na godišnjem nivou iznosi oko 200 miliona evra. Naime, u prvih nekoliko godina nakon pristupanja EU, Srbija bi imala smanjene prihode u budžetu, pre svega zbog manjih prihoda od carina i od PDV-a na uvoznu robu. Kao kompenzaciju za smanjenje ovih prihoda dobiće se povećanje prihoda od akciza na cigarete ili energente - zbog njihovog usklađivanja sa onima u EU. Prihodi po ovom osnovu mogli bi da budu veći za oko 0,5 odsto vrednosti BDP-a, dok bi gubici po osnovu carina mogli da se kreću od 0,2 do 0,5 odsto. Zanimljivo je da autori studije nalaze da bi efekti pristupanja Srbije Uniji na kurs dinara ili visinu kamatnih stopa svakako bili pozitivni, jer se procenjuje da bi dinar godišnje jačao za oko jedan procenat, dok bi kamatne stope bile smanjene zahvaljujući poboljšanju kreditnog i investicionog rejtinga, a time i smanjenju rizika zemlje. Makroekonomska stabilnost (niska stopa inflacije, stabilan kurs, nizak budžetski deficit, nizak javni dug, stabilan i efikasan finansijski sistem, tačnije sve ono što Srbija trenutno nema) navodi se u Studiji kao preduslov za privlačenje stranog kapitala. Zbog toga je, nije teško zaključiti, uspostavljanje te stabilnosti ključni cilj kome Srbija mora težiti u narednim godinama. Zanimljivo je da oni, pak, upozoravaju da značajan priliv investicija, za kojima srpske vlasti vape godinama, može i negativno uticati na inflaciju, devizni kurs ili javne finansije. Poljoprivreda se i u ovoj studiji označava kao najranjivija u procesu pristupanja EU, ali bi, tvrde autori, upravo poljoprivreda imala najveće koristi od priključenja Srbije Uniji. O tome najbolje govori podatak da su prihodi seljaka u novim članicama Evropske unije između 2000. i 2007. godine gotovo udvostručeni (tačnije, porasli su u proseku za 90 odsto), dok je prosek rasta prihoda poljoprivrednika za svih 27 članica EU, u istom razdoblju, iznosio 16 odsto. Osim znatno većih ulaganja u energetiku, putnu ili železničku infrastrukturu, nauku i istraživanje, od ulaska Srbije u EU očekuje se i brži razvoj malih i srednjih preduzeća kao stubova razvijenog privrednog sistema. Pristupanje EU trebalo bi da barem delimično otkloni sadašnje prepreke za mala i srednja preduzeća, od nemogućnosti zaduživanja zarad započinjanja ili proširenja posla, do visokih kamatnih stopa. Izračunato je da bi Srbija pristupanjem EU imala znatno veće šanse za ravnomerniji regionalni razvoj, odnosno za privredni rast u ekonomski najsiromašnijim regionima u zemlji.