Podrška Srbiji u EU van NATO-a

Država Srbija nije imala značajnijeg gosta od Dmitrija Medvedeva, predsednika Rusije, otkad je obnovila državnost. A ni Rusija nije imala mlađeg predsednika u poslednjih sto godina. I zarad takvog gosta vredelo je ispod saga zaborava izvući svoje antifašističke tradicije uključujući i potisnuti praznik oslobođenja Beograda – 20. oktobar, koji je ove godine bio najblistavije obeležen u poslednjih četvrt veka. Dmitrij Medvedev je, nimalo slučajno, u govoru u Narodnoj skupštini u Beogradu poručio da je nedopustivo prekrajanje istorije i da se ni na koji način ne mogu izjednačavati nacizam i staljinizam. U tom kontekstu i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin napravio je svojevrsni uvod u Medvedevljevu posetu Beogradu zatraživši da se nekim beogradskim ulicama vrate imena koja su nosile u znak sećanja na ruske crvenoarmejce. Možda je to ličilo na iskorak iz uobičajenog diplomatskog koloseka, ali je ukazalo na činjenicu da ruska strana računa na srpsku bolećivost prema „velikom bratu“ i da odnosi dve zemlje, bez obzira na kontekst međunarodne politike, nikada nisu bili na nivou pukog međusobnog uvažavanja. Zato je svaki detalj protokola veoma interesantan; ne samo za rusku i srpsku javnost već i mnogo šire; i svaka izjava, svaka izrečena reč biće posebno merena i analizirana. Počev od reči da će „Rusija i dalje pružati podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koje se temelji na međunarodnom pravu” preko toga da „Rusija podržava i druge odluke Srbije, uključujući njeno opredeljenje za evropske integracije“ do verovatno najintrigantnije izjave predsednika Rusije da je „ubeđen da će još duže vreme u Evropi biti država koje neće biti u NATO-u, što ne znači da ne mogu da učestvuju u pitanjima bezbednosti Evrope“. Ova poruka bi se mogla tumačiti i tako da je bezbednost nedeljiva, bez obzira na ideologiju i blokovsku pripadnost, ali bi mogla da predstavlja i poruku Srbiji da atlantski savez ne mora da bude i njen jedini mogući put. Dmitrij Medvedev je do Srbije stigao predsedničkim avionom kompanije „Rusija”. Ovaj avion je dugačak 55 metara, težak 230 tona, a ima domet do 12.000 kilometara. Smatra se najskupljim ruskim avionom, a njegova vrednost se procenjuje na 300 miliona dolara. Avion ima najsavremeniji sistem specijalnih veza, telekomunikacija i navigacija, a predsedniku su na raspolaganju radni kabinet, dve spavaće sobe, kupatilo, sala za sastanke, soba za odmor i kabinet za reanimaciju. Na aerodromu Medvedeva su dočekali prvi potpredsednik vlade Srbije Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin. Za to vreme pred Palatom „Srbija“, gde je ruskog predsednika dočekao srpski predsednik Boris Tadić, pored postrojene svečane garde Vojske Srbije postrojili su se i članovi srpske delegacije koju su pored Tadića činili i premijer Mirko Cvetković, ministar energetike Petar Škundrić, članovi kabineta Borisa Tadića Miodrag Rakić i Jovan Ratković i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Za razliku od njih oko 500 predstavnika medija u Palatu „Srbija“ morali su da dođu tri sata pre susreta dva predsednika. Zanimljivo, da je protokolom bilo predviđeno da novinari preko televizijskih ekrana prate susret Tadića i Medvedeva ali je nekoliko minuta pre početka ceremonije ustanovljeno da sobne antene na tv aparatima u Palati „Srbija“ „ne hvataju“ signal RTS-a već samo B92 i „Foksa“ pa su medijski poslenici, ipak, dobili priliku da uživo vide ceremoniju dočeka Dmitrija Medvedeva. Za razliku od nedavne posete američkog potpredsednika Bajdena novinari nisu mogli da zapaze snajperiste na okolnim zgradama a utisak je i da mere obezbeđenja nisu bile toliko stroge kao prilikom te posete. Ruski „bezbednjaci“ u zgradi bivšeg SIV-a bili su skoro neprimetni, a nije bilo ni pojačane kontrole na ulazu u zgradu. Takođe, za razliku od potpredsednika Bajdena čiji je svaki korak po crvenom tepihu pratio i potpredsednički automobil, Medvedevljev mačak Begemot nije u stopu pratio svog trenutnog vlasnika. Naime, reč je o oklopnom automobilu „zil-41052” sa neprobojnim staklima i visokim stepenom zaštite, ručno izrađenim za ruski državni vrh, koji može da se kreće brzinom do 195 kilometara na čas. Automobil ima sedam sedišta, težak je oko 5.500 kilograma, a može da izdrži i manji nuklearni udar. Debljina krova automobila od titana je 12 centimetara i on bi mogao da izdrži težinu tenka tipa T-72. Stakla na prozorima mogu da izdrže hice iz minobacača, a točkovi se automatski pretvaraju u gusenice kada vozilo naiđe na neravan teren. Ovaj automobil Rusi nazivaju Begemot po mačoru čudesnih osobina iz Bulgakovljevog romana „Majstor i Margarita”. Medvedeva je Begemot dovezao do fontane ispred Palate „Srbija“ gde ga je sačekao Boris Tadić. Usledilo je međusobno upoznavanje sa, sada već upotpunjenim članovima srpske, odnosno ruske delegacije a ovaj put nije bilo nekih zanimljivih dijaloga poput onog kada je DŽozef Bajden pitao Vuka Jeremića „da li je on onaj što im pravi probleme“. Možda zato što se ovoga puta u delegaciji nije našao jedan od najzapaženijih prilikom Bajdenove posete: ministar odbrane Dragan Šutanovac kao ni potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Tako da je u ime Ministarstva ekonomije međudržavni sporazum potpisala državna sekretarka Vesna Arsić. Gospođa Arsić i gubernator Kurske oblasti Aleksandar Mihajlov jedini su potpis zapečatili po srpski sa tri poljupca, što je posebno razgalilo predsednike Medvedeva i Tadića. Dva predsednika uz osmehe i neobavezno ćaskanje propratila su potpisivanje svih međudržavnih sporazuma, Sergej Lavrov je sve vreme bio ozbiljan, Šojgu je delovao onako kako može da deluje čovek koji je ministar za vanredne situacije od nastanka Ruske Federacije, Vuk Jeremić je izgledao ponosno a Dušan Bajatović uplašeno. Bilans na kraju je šest potpisanih međudržavnih sporazuma i pozajmica od milijardu dolara, od kojih bi 800 miliona trebalo da budu utrošeni na infrastrukturne projekte a 200 miliona je namenjeno srpskom budžetu. Budući da zbog obaveza ruskog predsednika poseta nije mogla da traje dva dana, program je bio izrazito intenzivan. Van njega su tako ostali otvaranje spomenika najvećem slovenskom pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu kao i pozdrav od sto trubača, koji su za Medvedeva i oslobođenje Beograda novcem građana Srbije platili direktori javnih preduzeća sa članskom kartom SPS-a. Medvedev je sa predsednikom Tadićem položio vence na Groblju oslobodilaca Beograda na kome počiva 961 borac Crvene armije i 2.994 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije; od kojih je velika većina (2.092) sahranjena u zajedničkoj grobnici. Predsednik Rusije nije propustio ni da poseti Patrijaršiju, gde mu je odlukom Sinoda SPC i sa blagoslovom patrijarha Pavla uručeno najviše priznanje Srpske pravoslavne crkve: orden Svetog Save prvog stepena. Predsedniku Rusije orden je uručio mitropolit Amfilohije a audijenciji su, između ostalih, prisustvovali i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, reditelj Emir Kusturica i košarkaš Dejan Bodiroga. Dmitrij Medvedev je i prvi strani državnik u čiju je čast održana svečana sednica Skupštine Srbije. Sednicu je otvorila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović a jedini govornik bio je ruski predsednik. Medvedev je dočekan ovacijama; dva puta su poslanici ustajali da bi ga pozdravili a posle je u njegovu čast priređen koktel. Prisustvovao mu je praktično ceo diplomatski kor u Beogradu a uz Medvedeva su skoro sve vreme bili Slavica Đukić-Dejanović i Vuk Jeremić. Pored njih Medvedev je stigao da razmeni nekoliko rečenica i sa Tomislavom Nikolićem, Nenadom Popovićem i Draganom Markovićem Palmom. Posetu Srbiji Medvedev je završio prisustvom i govorom na Svečanoj akademiji „Beograd pamti 65 godina slobode“. Tim povodom su prvi put posle 24 godine istaknute partizanske zastave iz Drugog svetskog rata, koje se iznose jedino u slučaju dolaska pobednika. Direktno sa „butmirskih pregovora“ u Sava centar stigao je premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev nešto posle 20 časova otputovao je iz Beograda. Kratka poseta, ali će sasvim izvesno ostaviti trag u političkim, ekonomskim i diplomatskim analizama koje slede.  Medvedev: Integracije Strateško partnerstvo Rusije i Evropske unije treba da bude noseći stub nove Evrope. I naravno da Rusija nema ništa protiv stupanja u EU novih članica, uključujući i zemlje istočne Evrope. Za nas je najvažnije da se integracije novih članica u EU ne odražavaju na dobre odnose sa Rusijom, da ne nanose štetu međusobnoj saradnji, već da doprinesu razvoju uzajamnog razumevanja. To se u potpunosti odnosi na Srbe.  Tadić: Značajna podrška Zahvaljujem predsedniku Medvedevu na podršci u očuvanju teritorijalnog integriteta. Srbija neće menjati politiku prema Kosovu i nastaviće da insistira na poštovanju međunarodnog prava. U miru ćemo sačekati odluku Međunarodnog suda pravde i onda smo spremni da ponovo razgovaramo sa predstavnicima Albanaca na Kosovu o jednom održivom rešenju, ali Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.