Novi sistem bezbednosti

Govoreći 20. oktobra u Narodnoj skupštini predsednik D. A. Medvedev pozvao je na poštenu analizu lekcija iz istorije, imajući u vidu današnje pokušaje revidiranja istorije Drugog svetskog rata, njenog prekrajanja zarad koristoljubivih, ličnih, političkih interesa. „Ali lekcije o prošlosti nisu potrebne radi naučnih rasprava. One treba da nas opominju da ne ponavljamo iste greške. One nas uče da se ujedinjujemo pred velikim pretnjama, onim pretnjama koje se tiču celog evropskog kontinenta, celog sveta. I upravo na ujedinjenje ovih snaga je i usmerena inicijativa ruskog predsednika o izradi i sklapanju pravno obavezujućeg Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Ova inicijativa prvi put bila je pokrenuta juna 2008. godine. U Beogradu D. A. Medvedev ponovo ju je istakao. Kako sam shvatio iz komentara u štampi, kao i iz pitanja koja mi postavljaju, o ovom predlogu Rusije nemaju svi jasnu sliku. Potrudiću se da ga objasnim. Sadašnji sistem evropske bezbednosti ne odgovara realnosti. On je formiran tokom Hladnog rata, težio je tome da spreči konflikt država NATO-a i Varšavskog pakta. Pokušaji iz devedesetih godina prošlog veka da se ovaj sistem modernizuje nisu imali uspeha. Napad Gruzije na Južnu Osetiju avgusta 2008. godine bio je momenat da se situacija ponovo razmotri. U već formiranoj strukturi evropske bezbednosti njeni sistemski nedostaci postali su očigledni. Pokušaji masovnog manipulisanja medijima nisu uspeli. Izveštaj Komisije Evropske unije, na čijem čelu je H. Taljavini, stavio je tačku: Gruzija je agresor. A evropska zajednica nije učinila ništa kako bi spasila ljude od smrti. Izlaz iz ovakve situacije mi vidimo u stvaranju mehanizama koji će garantovati nedeljivost bezbednosti na celoj teritoriji od Vankuvera do Vladivostoka. Još jednom ističem: do Vladivostoka na Tihom okeanu, a ne do Belostoka na granici Poljske i Belorusije. U protivnom, dolazi do kolizije između mehanizama opšteevropske bezbednosti i natovske unutarblokovske bezbednosti. To praktično vodi ka fragmentaciji bezbednosti kada je svako gradi za sebe ne obazirući se na interese drugih. Biću krajnje otvoren: princip nedeljivosti bezbednosti deklarisan je kako na evropskom nivou (u okviru OEBS-a) tako i u NATO-u, međutim, karakter garancije njegove primene je različit. Ovde je glavni prelom. U OEBS-u princip nedeljivosti bezbednosti politički je obavezujući, a u NATO-u taj isti princip ima pravnu snagu. Nameće se sledeće pitanje: šta je sa zemljama, kao što je i Srbija, čije teritorije i stanovništvo ne potpadaju ni pod garancije NATO-a u tom trenutku kada se OEBS pokazao kao nesposoban da osigura bezbednost na svojoj teritoriji (spomenuti rat na Kavkazu jasno je to pokazao). Zaključak se sam nameće: principu nedeljivosti bezbednosti na celom evroatlantskom potezu treba dati pravno obavezujući karakter. To je prvo. Kao drugo, uskladiti mehanizme koji bi garantovali njegovu primenu u svim državama evroatlantskog prostora. U tome je suština inicijative predsednika D. A. Medvedeva o sklapanju pravno obavezujućeg Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Kakav bi mogao biti sadržaj ovog dokumenta? Prvi sadržajni blok. Potvrda osnovnih principa međudržavnih odnosa: poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti država, nemešanje u unutrašnje stvari, nedopustivost upotrebe sile ili pretnje da se ista upotrebi i dr. Moraju se potvrditi obaveze da se sopstvena bezbednost ne osigurava nauštrb bezbednosti drugih, poštovanje prava svake države na neutralnost i dr. Nijedna država niti međunarodna organizacija ne mogu imati ekskluzivna prava na očuvanje mira i stabilnosti u evroatlantskom prostoru. Drugi blok. Formulacija osnovnih principa razvoja oblika kontrole naoružanja, jačanje poverenja, uzdržanosti i razumne količine u okviru vojne izgradnje (defanzivna odbrana, odustajanje od dodatnog stalnog stacioniranja glavnih vojnih snaga izvan granica svoje teritorije i dr.). Treći blok. Utvrđuju se principi regulisanja konflikata koji treba jednako da se primenjuju u svim kriznim situacijama i da učvrste jedinstvo prilaza za njihovo sprečavanje i mirno regulisanje na osnovu pregovora. Ovde moraju biti propisane procedure i mehanizmi regulisanja u skladu sa odredbama Povelje UN. To je, pre svega nedopustivost rešenja uz upotrebu sile. Same zemlje treba da se dogovaraju među sobom. Neophodno je poštovati pregovaračke i mirotvorne formate koje strane usaglase. Postepeno regulisanje. Zaštita civila. Nedopustivost provokacije mirotvoraca. I konačno, četvrti blok budućeg Sporazuma je blok posvećen mehanizmima uzajamnog delovanja država i međunarodnih organizacija radi pružanja otpora novim pretnjama i izazovima, kao što su širenje oružja za masovno uništenje, međunarodni terorizam, trgovina narkoticima i dr. Predlog D. A. Medvedeva otvara nove mogućnosti za formiranje stabilne i pravedne arhitekture evroatlantske bezbednosti. Inicijativa Rusije dala je start dijalogu i stvaraju se uslovi za njegov prelaz u pregovarački proces na koji pozivamo sve: države, međunarodne organizacije, istraživačke centre, stručnu javnost. U principu, mi ne predlažemo ništa drugo do kolektivno i pošteno razmatranje zajedničkih problema. Tokom nekoliko poslednjih meseci razmatranja u okviru OEBS-a, NATO-a, Zajednice Nezavisnih Država, Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, Evropske unije svedoče da ova ideja trasira sebi put. Sve je veće razumevanje da je sada najvažnije traženje kolektivnih, a ne jednostranih odgovora na pretnje i izazove koji su svima zajednički. Po mom mišljenju Srbiju, koja nije ni u jednom vojnom savezu, ovaj predlog trebalo bi da interesuje. Za poslednjih sto godina po njoj je dva puta prošao smrtonosni valjak svetskih ratova. Ona je bila jedina evropska država od perioda Drugog svetskog rata koja je bila podvrgnuta masovnom bombardovanju od strane zemalja – članica vojnog saveza. Srbija je jedina država koju pokušavaju silom da raščlane. S tim u vezi zadovoljstvo mi je da primetim da je predlog Rusije naišao ovde na pozitivnu reakciju. Predsednik B. Tadić konstruktivno je reagovao na stavove koje je izneo ruski šef države tokom svoje zvanične posete Republici Srbiji, i ispoljio spremnost da učestvuje u razmatranju inicijative D. A. Medvedeva. Hajde da radimo zajedno.