Bez poverenja na reč

Od prvog januara naredne godine svi funkcioneri u Srbiji obavezni su da Agenciji za borbu protiv korupcije podnesu izveštaj o imovini i prihodima na obrascu koji je Agencija propisala. Ovoj obavezi podležu sva izabrana, imenovana i postavljena lica osim odbornika lokalnih skupština. Ovako širok krug funkcionera znači da su sada obavezni da imovinu prijave i državni sekretari i pomoćnici ministara, sudije i javni tužioci i njihovi zamenici, čiji je izbor upravo u toku, ali i rektori univerziteta, dekani, direktori bolnica, domova zdravlja, škola i drugih javnih ustanova. Pretpostavka za efikasan rad Agencije u ovom smislu je, naravno, efikasan rad ostalih državnih organa i institucija kao po onom pravilu da je svaki tim onoliko jak koliko mu je jak najslabiji igrač. Zato je jasno da ćemo biti uspešni onoliko koliko budemo imali podršku i saradnju drugih državnih organa. Iako je Zakon o rešavanju sukoba interesa iz 2004. godine, prvi put u Srbiji ustanovio obavezu funkcionera da prijavljuju imovinu i prihode, uočeno je da se funkcioneri nisu tako rado pridržavali ove obaveze, da nisu svi podnosili izveštaje i da su nedostajali efikasni mehanizmi koji bi ih na to primorali. Novi zakon je, unoseći mnogo novina, imao u vidu ovo negativno iskustvo. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije proširio je krug funkcionera koji su dužni da prijave svoju imovinu i prihode, ali je zato ograničio krug lica za koja se imovinski podaci podnose, na bračnog ili vanbračnog druga i maloletnu decu u istom domaćinstvu. Iako više nema obaveze da se prijavi imovina roditelja, braće ili sestara, Agencija ima pravo da po potrebi zahteva od funkcionera podatke i za ova ali i za druga povezana lica. Obim imovine i prihoda koji se prijavljuju neznatno je promenjen u odnosu na dosadašnje propise, pa se prijavljuje i korišćenje stana za službene potrebe, jer se to smatra pogodnošću, a funkcioner može prijaviti i drugu imovinu ili prihode u šta posebno spadaju podaci o dugoročnom zakupu nepokretnosti ili korišćenje službenog automobila, na primer. Funkcioner je samo prvi put, po stupanju na funkciju, dužan da podnese izveštaj o ukupnoj imovini i prihodima. Za svaku narednu kalendarsku godinu tokom trajanja funkcije Agenciji dostavlja izveštaj samo ukoliko dođe do bitnih promena u imovini i prihodima, što znači samo ako se vrednost poveća ili umanji za iznos jednak godišnjoj prosečnoj neto zaradi u Republici. Ovako detaljan uvid u imovinu i prihode funkcionera od trenutka kada stupi na javnu dužnost ne znači ni na koji način opasnost da njemu ili članovima njegove porodice bude ugroženo pravo privatnosti ili lična bezbednost. Zakon je vrlo precizno regulisao obim u kome su ovi podaci dostupni javnosti a Agencija odgovorno stoji iza obezbeđivanja tajnosti i sigurnosti podataka koji joj se dostavljaju. Ovo je važno istaći zbog već izraženog podozrenja i nerazumevanja. Javnost će preko internet-sajta Agencije moći da zna da li funkcioner, njegov bračni ili vanbračni drug i maloletna deca poseduju nepokretnosti, ali neće biti adrese, znaće da li ima auto, čamac, jahtu ili avion ali bez registarskih oznaka, moći će da zna koliko novca poseduje na bankarskim računima u zemlji i inostranstvu, bez oznaka banke i broja računa a od ukupnih prihoda koje ostvaruje, javnosti će biti dostupni podaci za one iz javnih izvora. Ovo pravo javnosti, dakle, jeste važno zbog kontrole i transparentnog obavljanja javnih funkcija i nema sumnje da je ovakva kontrola veoma efikasan oblik prevencije korupcije i tekovina modernih demokratskih država. Obaveza podnošenja detaljnog izveštaja o imovini i prihodima Agenciji međutim, važno je i sredstvo zaštite integriteta i ličnosti samih funkcionera od neosnovanih napada ili optužbi i u funkciji je jačanja poverenja građana u njega lično, njegov rad, a posledično i rad institucije u kojoj vrši javnu funkciju. No, kako je dosadašnje iskustvo pokazalo da su očekivanja jedno a ispunjavanje obaveze sasvim drugo, Zakon je kao novinu predvideo dve važne stvari - proveru podataka u podnetim izveštajima i sankcije za povredu ove obaveze. Više, dakle, nema poverenja na reč u vezi s imovinom, a funkcioner koji je ne prijavi ili da lažne podatke može biti kažnjen i zatvorom od šest meseci do pet godina. Uz to, funkcija automatski prestaje a utvrđuje mu se i zabrana vršenja druge javne funkcije u periodu od deset godina od pravosnažne osude. Pre izricanja ovih najtežih kazni, Agencija sprovodi postupak provere kod nadležnih organa kod kojih se odgovarajuće evidencije vode (poreska uprava, katastar, MUP ali i banke, akcijski fondovi, registri Narodne banke ili Agencije za privredne registre i sl) poziva funkcionera da podatke dostavi, odnosno pruži razloge ako su podaci nesaglasni. U zavisnosti od utvrđenih činjenica Agencija može izreći meru upozorenja, inicirati razrešenje sa funkcije ali i podneti prekršajnu i krivičnu prijavu. Nema nikakve sumnje da će Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima primenjivati sve mere koje su zakonom propisane za slučajeve povrede Zakona i ovde je vrlo važno podsetiti da su poslednjim izmenama krivičnopravnih propisa, krivična dela korupcije visokih funkcionera svrstana u krivična dela organizovanog kriminala i stavljena u nadležnost specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala, što dodatno ukazuje na ozbiljnost kojom je država odlučila da suzbije i sprečava korupciju u javnoj sferi. Pomenimo na kraju još jednu važnu meru kontrole koju Zakon ustanovljava prvi put, a to je obaveza funkcionera kojima je prestala funkcija da još dve godine po prestanku funkcije Agenciji prijavljuju bitne promene imovine i prihoda. Za ova lica je, inače, u istom periodu propisana i obaveza da od Agencije pribave saglasnost za zasnivanje radnog odnosa i obavljanje druge delatnosti, čime je jasno nastojanje zakonodavca da spreči slučajeve kada funkcioner po prestanku funkcije pređe na rad u kompaniju koju je dotle kontrolisao. Imajući u vidu registre funkcionera koje Agencija takođe ustanovljava od 1. januara, a na osnovu obaveze državnih organa da dostave spiskove funkcija sa imenima lica koji ih na dan 1. januara obavljaju, nema sumnje da će Agencija imati mogućnosti da svoje obaveze i ovlašćenje izvršava efikasno i delotvorno. Ostaje da i funkcioneri svoju obavezu ispune na isti način.