Teško do posla.com

Genije koji je smislio naziv sajta za traženje posla lako do posla.com verovatno nije baš najjasnije video sliku njegovih korisnika. Sada mu sigurno psuju užu i širu rodbinu nezaposleni jadnici koji po milioniti put posle ko zna koliko neuspešno poslatih biografija i obavljenih razgovora ponovo ulaze na ovu veb stranicu i ukucavaju LAKO DO POSLA.COM. pitajući se „kome je bre lako do posla”? Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je 488.000 nezaposlenih. U moru prepunom riba poslodavci imaju tu prednost da mogu natenane da biraju, odbacuju, menjaju i diktiraju uslove zaposlenima. Tako je jedan od konkursa za asistenta HR-a u kompaniji Nelt izgledao kao prijemni ispit na nekom popularnom fakultetu. Više od 400 ljudi je pozvano na testiranje. Možete misliti koliko ih je onda tek konkurisalo kad je ovo bio, najverovatnije, uži izbor. Posle toga su obavljena još tri kruga razgovora. Srećnik koji se na kraju dokopao tog jednog radnog mesta sigurno se osećao kao da je osvojio premiju na lotou. Očigledno je da je nezaposlenost ogromna i sve veća iz dana u dan kako propadaju razne kompanije. Poenta je snaći se u toj teškoj i neravnopravnoj borbi: sa poslodavcima, raznim službama za pomoć nezaposlenima i drugim očajnicima u potrazi za istim ciljem – poslom. Takva znanja i uputstva teško ćete dobiti na jednom mestu a trebaće vam. Za početak da krenemo od kraja prethodnog zaposlenja jer je sve više ljudi koji iz najrazličitijih razloga ostaju bez posla. Obično je taj kraj neprijatan i konfuzan. Uruče vam otkaz i onda sa istim krećete na put prikupljanja papira i stajanja u redovima kako biste se prijavili u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Po rečima Vladimira Lukića, stručnjaka za radno pravo, otpušteni radnici su najčešće neupućeni u svoja prava pa tako čak i kada su oštećeni za njih se ne bore sudskim putem. Ono što je po njegovim rečima ključni, sistemski problem je to što način otkazivanja ugovora niko ne proverava po službenoj dužnosti, nego samo po prijavi radnika koji, složili smo se, ne znaju šta treba uopšte proveriti. Poslodavac može da napiše u rešenju da je radnik dobio otkaz zato što su se Paja Patak i Madona pokazali kao bolji radnici i da to niko pa vrlo često ni otpušteni, ne pročita nego samo automatski prosledi dokumentaciju dalje. Zato je savet stručnjaka, pre nego što potpišete rešenje o otkazu, raspitajte se malo o svojim pravima i načinima otkazivanja ugovora. Možete poslati mejlom pitanje Infostudovom pravniku, ili čak pitati pravnika vaše firme. Sledeći korak je Nacionalna služba za zapošljavanje i odmah na početku apsurd apsurda. Ako niste znali, uloga Nacionalne službe za zapošljavanje nije da vam pronađe posao. Kako sami kažu u odgovoru na pitanje šta nezaposleni očekuju od njih: „Nacionalna služba za zapošljavanje nikoga ne može zaposliti, osnovna funkcija joj je da pomogne svim nezaposlenima u pružanju informacija o njihovim pravima i mogućnostima, o programima u kojima mogu učestvovati, kao i u pružanju neophodnih saveta kako da posao pronađu, gde da ga traže, o materijalnoj i nefinansijskoj pomoći“. U Službu znači praktično idete da vas oni evidentiraju, da dobijete povlašćenu markicu za prevoz, zdravstvene knjižice za decu i ako imate uslova za neku materijalnu nadoknadu od države kao tehnološki višak da vam to odobre. Posao naravno tražite sami, oni su sebi našli. Za traženje posla sem dobre volje treba vam i dobar ili malo manje dobar kompjuter. Na njemu pripremite svoju biografiju i propratna pisma za različite poslodavce. Onda krenite u akciju pretrage. Redovno pregledajte sajtove koji nude zaposlenje: www.infostud.com, www.lakodoposla.com, www.thebestjobs.com, www.poslovi.rs, www.zaposlenje.org. Možda nije profesionalno favorizovati nijednu stranu ali iz iskustva mnogih ispostavilo se da Infostud ima najobuhvatniju ponudu. Takođe se na njihovom sajtu mogu naći razne korisne stvari o zapošljavanju: od toga koji su kadrovi trenutno najtraženiji, kako napisati CV, kako se ponašati na razgovoru za posao... Nemojte gubiti previše vremena tražeći posao na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.sr.gov.yu jer se tu uglavnom oglašavaju državne firme koje po službenoj dužnosti moraju da oglase potrebu za radnikom, a već unapred znaju koga će primiti. Tek iza malog broja njihovih oglasa se zaista krije stvarno otvoreno radno mesto. Ako ga slučajno i pronađete, za konkurisanje će vam često biti neophodna vrlo obimna dokumentacija: izvod iz matične knjige, državljanstvo, diploma, lekarska potvrda, dokaz iz suda da niste osuđivani.... Ako budete imali sreće i para, pošto samo lekarski pregled košta oko 3.000 dinara i budete dovoljno brzi da to sve prikupite u roku od 15 dana, možda ćete i uspeti. Doduše dokumentacija važi šest meseci pa možete uhvatiti prednost na startu trke sa ostalim kandidatima ako je izvadite unapred. Sve se naravno šalje poštom da se, ne daj bože, ne izgubi u gužvi elektrona na kompjuteru. Konkurisanje u privatnim firmama mnogo je jednostavnije: dovoljno je samo poslati mejlom CV i adekvatno sročeno pismo kojim ćete objasniti zašto biste želeli da radite na radnom mestu za koje je raspisan konkurs i zašto baš u toj kompaniji. Ukoliko firme u kojima ste zainteresovani da radite ne nude poslove za koje biste konkurisali, savet je da pišete njima direktno i ponudite svoje usluge. Pronađite kompanije koje su uspešne ali manje poznate a bave se vašom oblašću interesovanja, pa se obratite i njima. Konkurse za dobre poslove možete pronaći i u dnevnim novinama dok u „Halo oglasima” uglavnom oglašavaju potrage za nekvalifikovanom ili niže kvalifikovanom radnom snagom. Naravoučenije - što veći prostor za oglas i krupnija slova, to veća plata. Listajući oglase može se primetiti da su najtraženiji prodavci svih mogućih profila. Sada ih zovu malo drugačije: komercijalisti, marketing menadžeri, brend menadžeri ali u pozadini svega je deviza „kako da kompanija proda što više svojih proizvoda ili usluga sa što manjim ulaganjem“. Zato se vrlo često nudi rad na procenat. Odmah iza njih je potraga za računovođama jer neko treba to i da sračuna. Moderno zanimanje koje je prilično popularno kod poslodavaca je HR - hjumn risors (human resources). To se ranije kod nas zvalo kadrovska služba a sada je dobilo i neke nove oblike i zaduženja, kao recimo motivacija zaposlenih za odlazak na tim bilding splavarenja na Tari ili slično. Za taj posao najčešće primaju psihologe, ali je moguće konkurisati sa diplomom bilo kojeg fakulteta društvenog smera. Kada vas jednom posle milion neodgovorenih ponuda ipak pozovu na razgovor za posao, nemojte se odmah previše radovati. Čekaju vas minimalno dva do tri razgovora pre nego što vam saopšte rezultate. Najčešće pitanje na razgovorima ovakvog tipa je: „Zašto mislite da ste baš vi prava osoba za taj posao“ i „Šta biste vi to novo doneli u firmu svojim dolaskom“. Zato je važno unapred smisliti odgovore na ova pitanja kao onaj duhoviti o kome se već govori: „Ja bih doneo odličan džem od jagoda koji pravi moja baba Živana“. Bolje i to nego da nemate nikakav odgovor ili da to bude stereotipan odgovor koji je pre vas dalo još dvestotinjak kandidata. Ukoliko imate bogat CV često vam se može desiti da vas pitaju da ne mislite možda da ste „malo prekvalifikovani za ponuđeni posao“. Ukoliko je CV skroman pitaju vas da li mislite da imate dovoljno iskustva za tako odgovoran zadatak. Sami morate da odmerite koji CV da upotrebite za neki konkurs, kraću ili dužu verziju. Nikad se ne zna. Iako obećaju da će javiti rezultate u toku naredne nedelje ukoliko niste primljeni, u 99 odsto slučajeva vam to niko neće javiti, a u onih jedan odsto će vam stići stereotipni elektronski mejl da niste zadovoljili uslove ali da ćete ostati u bazi podataka njihove kompanije, iz koje vas naravno niko više nikada neće tražiti. U celoj džungli potrage za poslom mnogi će pokušati da vas prevare. Pokušaće da vas demotivišu za dalje traženje zaposlenja jer ste im konkurencija. Naravno, naći će se i oni koji se u ovakvim situacijama uvek snađu pa na tuđoj muci profitiraju: viski i bombonjera su već folklor. Drugi primer je produkcijska kuća Beoton i televizija Pink sa emisijom Javni konkurs. Da biste mogli da konkurišete na njihove javne konkurse morate uplatiti prvo SMS-om 600 dinara, zatim morate pristati da vas snimaju tokom probnog rada, a onda o vašoj sudbini odlučuje, kako oni kažu, „cela Srbija“, kako drugačije, nego SMS- glasanjem, da se namakne još malo para za možda još neki tako „društveno koristan projekat“. Očajni tragaoci za poslom verovatno šalju SMS-ove kao ludi. Progutaće i snimanje iako mnogi ne vole kamere, verovatno ne razmišljajući uopšte o tome koliko je „cela Srbija“ kompetentna da donese odluku ko je najbolji kandidat za ponuđeni posao. Sve podseća na scene iz poznatog filma „I konje ubijaju zar ne“ kada siromašni parovi igraju do iznemoglosti pokušavajući da osvoje novčane nagrade na takmičenjima u vreme velike ekonomske krize 20-ih godina prošlog veka. Zato, ne dajte se prevariti nego napred u nove radne potrage. Recepta za uspeh skoro da nema. Mada mnogi tvrde da jedino uspeva zapošljavanje preko debele veze, odgovorno tvrdim da ni to više nije slučaj. Probala sam, nije uspelo. Programi Nacionalne službe za zapošljavanje PRVA ŠANSA, program prema kojem svi mladi, do 30 godina starosti, imaju priliku da pronađu prvi posao u privatnim kompanijama. Država finansira njihova primanja, u skladu sa obrazovanjem, a poslodavci plaćaju samo deo poreza. JAVNI RADOVI, organizuju se iz humanitarnih, kulturnih ili ekoloških delatnosti za starije od 45 godina, osobe sa invaliditetom, pripadnike romske populacije, izbegla ili raseljena lica, dugoročno nezaposlene, žene ili socijalno ugrožena lica na šest meseci. Država finansira njihove zarade u skladu sa obrazovanjem, i plaća troškove prevoza građanima zaposlenim na javnim radovima.