Prodaja Nemcima ili regionalno spajanje

Pregovori o prodaji “Telekoma Srbija” nemačkom “Dojče telekomu” obnovljeni su krajem prošle nedelje na sastanku predstavnika dveju kompanija održanom u Beogradu, saznaje NIN. Do sastanka je došlo na zahtev nemačke kompanije, čija je delegacija prenela predstavnicima srpskog “Telekoma” da su zainteresovani za preuzimanje većinskog paketa domaćeg operatera i podsetili na svoje pravo preče kupovine, stečeno preko grčkog „Otea“, čiji su suvlasnici. Iako ovoga puta nije bilo reči o ceni ili procentu akcija koji bi išao na prodaju, kako saznajemo, dogovoreni su dalji susreti na tehničkom nivou. U “Telekomu Srbija” nisu za NIN želeli ni da potvrde ni da demantuju ova saznanja. Time je nemačka strana ponovila stavove izrečene prošle zime u Davosu, kada su potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću i direktoru „Telekoma“ Branku Radujku izrazili zainteresovanost za kupovinu naše kompanije. „Dojče telekom“ je inače vlasnik 30 odsto akcija u grčkoj kompaniji „Ote“, koja je uz državu Srbiju, sa 20 odsto akcija, jedini suvlasnik „Telekoma“. Povod za obnovu pregovora Nemci su izvesno našli i u činjenici da Vlada Srbije počinje prenos vlasništva nad 80 odsto akcija u „Telekomu“ sa PTT-a (matične firme) na državu, što se tumači i kao prvi korak u privatizaciji. Ovaj proces trebalo bi da se okonča do kraja godine. I tu Nemci ne greše mnogo, jer iako je prenos vlasništva na državu motivisan pre svega podelom besplatnih akcija, upravo ova zakonska obaveza ubrzava nužnost prodaje. Naime, malo je verovatno da će Vlada Srbije podeliti građanima akcije čiju vrednost mora da definiše a da prethodno nije odredila ni način privatizacije, ni početnu cenu. Ipak, prema saznanjima NIN-a, Vladi Srbije se ne žuri sa prodajom niti je takva odluka još doneta. To ne znači da se o tome ne razmišlja i ne pravi nekoliko alternativa, jer je izvesno da do prodaje mora doći. Trenutno se prave kalkulacije u kom trenutku, po kom modelu i kome. Ranija odluka o prodaji akcija „Telekoma“ putem inicijalne javne ponude na berzi (IPO), još je na snazi, iako je malo verovatno da će se, zbog efekata svetske krize, ići na ovaj model prodaje. Ostaje mogućnost tendera i direktne pogodbe, koja je u slučaju da kupac bude „Dojče telekom“ i najverovatnija, pošto Nemci posredno, preko grčkog „Otea“ već imaju 20 odsto vlasništva i zainteresovani su za kupovinu još najmanje 30 odsto plus jednu akciju, koliko im nedostaje do većinskog paketa. Procenjuje se da bi za taj deo vlasništva moglo da se inkasira najviše oko milijardu evra. Raspisivanje tendera za tridesetak odsto vlasništva je besmisleno, jer niko osim „Dojče telekoma“ nema interes da pod tim uslovima učestvuje. U slučaju tendera, moralo bi se ići na prodaju većinskog paketa, a kao zainteresovani u tom slučaju pominju se i španska „Telefonika“, „Telekom Turske“, pa i egipatski „Oraskom“. Ali i tada Nemci imaju pravo preče kupovine, što znači da, ukoliko pristanu na najbolju ponuđenu cenu, postaju vlasnici. U oba slučaja, dogovor sa njima je neminovan. Bez želje da žuri u “zagrljaj” „Dojče telekoma“, država procenjuje i druge opcije. Kao jedna od njih, razmatra se mogućnost spajanja sa drugom regionalnom jačom kompanijom. Prvi logičan izbor za to je “Telekom Slovenije”, ali nije isključena ni mogućnost saradnje sa Mobilkomom Austrija. Austrijska kompanija bi, doduše, u tom slučaju morala da se povuče sa tržišta Srbije (VIP je njihov operater), što dosta komplikuje ovu alternativu. Mogućnost spajanja (merdžovanja) sa slovenačkom kompanijom delom povećava i očekivana saradnja u M:telu (crnogorskom operateru, čiji su suvlasnici trenutno „Telekom Srbija“ i „Delta“). Upravo ovih dana, „Telekom Slovenija“ završava pregovore sa „Deltom“ o kupovini njihovih akcija u „M:telu“, pa će srpski i slovenački operater tako prvi put zajednički poslovati i to u Crnoj Gori. I izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, data prilikom nedavne posete LJubljani, u kojoj govori o mogućnostima ekonomske saradnje dveju zemalja i u oblasti telekomunikacija, nagoveštava spremnost obe države da do saradnje dođe. Slovenačka kompanija je već prisutna i u Republici Srpskoj, Makedoniji, na Kosovu i u Albaniji, pa bi povezivanje sa srpskim operaterom značilo verovatni prodor i na hrvatsko tržište i zaokruživanje teritorije, koja se pokriva. Jedna od ideja je da se dve kompanije spoje u holding (sa udelom od 60 odsto za srpsku i 40 odsto sa slovenačku stranu), te da se obavežu da tokom tri godine neće prodavati firmu a da bi posle toga prodaja bila moguća samo zajedničkom odlukom istom kupcu. U prilog ovoj opciji govore istraživanja prema kojima bi ovakav holding ubrzo postao regionalni lider, koji bi sa početne vrednosti od šest milijardi evra (grube procene kažu da srpski „Telekom“ danas vredi oko tri i po a slovenački dve i po milijarde evra) za tri godine došao na desetak milijardi. Tada bi, eventualnom prodajom, „Dojče telekomu“ ili španskoj „Telefoniki“, recimo, obe države mogle inkasirati daleko više nego danas. Slična opcija mogla bi se razmotriti i sa austrijskom državnom kompanijom, večitim rivalom “Dojče telekoma” na ovim prostorima. Kao treća opcija, u vladi se čak razmišlja i o mogućnosti prodaje akcija „Telekoma“ nekom od zainteresovanih investicionih fondova, a jedan od njih mogao bi biti i američki „Blekstoun“, čiji su predstavnici ovih dana boravili u Srbiji, a koji i sam ima pet odsto u „Dojče telekomu“. Bez obzira na tešku ekonomsku situaciju u budžetu, vlada trenutno nije pod pritiskom da brzo proda „Telekom“, jer ima druge izvore finansiranja. Ni MMF trenutno ne insistira na tome, iako se načelno uvek zalaže za prodaju državnih preduzeća. Ono što upućeni vide kao mogući katalizator prodaje „Telekoma“ jeste nemogućnost države da završi finansiranje Koridora 10, na čemu EU insistira, pa bi prodaja domaćeg operatera bila brzi izvor prihoda. A prodaja u žurbi, zbog krpljenja trenutnih rupa, bila bi najgora solucija. S druge strane, još jače vezivanje „Telekoma“ za vladu (koja će uskoro postati i njegov formalni vlasnik) dovešće ovu profitabilnu kompaniju u poziciju pravog javnog preduzeća, a politički uplivi, socijalni zahtevi, kojima se prave bogalji od državnih preduzeća, učiniće razvoj „Telekoma“ manje izvesnim. Zato je „Telekomu“ potreban (i) privatni vlasnik, ali odabran tako da obezbedi i razvoj kompanije i dobru cenu za državu. To bi mogao biti i „Dojče telekom“, koji poput lava razjapljenih čeljusti, čeka “plen” koji mu prvom pripada. Uz teške pregovore oko cene, koji se očekuju, ni politički kontekst prodaje „Telekoma“ neće biti zanemarljiv. Politički adut obe strane mogao bi biti isti - snažna podrška Nemačke za brži ulazak Srbije u EU, s tim što bi ga srpska strana koristila da dobije što bolju cenu za prodaju bez tendera, a nemačka da ubrza kupovinu željene kompanije. Zaokruživanje jugoistočne Evrope Namera „Dojče telekoma” da kupi “Telekom Srbija” smatra se logičnim nastavkom njihovog prodora na jugoistok Evrope. Naime, „Dojče telekom” je putem svog brenda, mobilne telefonije „T-mobajl”, već na tržištu Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (preko Hrvatskih telekomunikacija iz Mostara, odnosno Hrvatskog telekoma u kojem DT kontroliše 36 odsto akcija). To znači da sa posrednim ulaskom (putem Otea) u Grčku, Albaniju i Srbiju (u Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji je već prisutan), u jugoistočnoj Evropi ne preostaje više nijedna zemlja u kojoj Nemci neće imati interes. Putem suvlasništva u lokalnim kompanijama „Dojče telekom” je prisutan i u Slovačkoj i Mađarskoj. „Dojče telekom”, čije je sedište u Bonu, najveći je telekomunikacioni operater u EU. Kompanija je osnovana 1996. godine nakon transformacije „Nemačke savezne pošte”. Nemačka vlada u „Dojče telekomu” direktno kontroliše 15,7 odsto akcionarskog kapitala, a posredno, preko državne banke KfV, još 14 odsto. U poslovnom sistemu „Dojče telekoma” rade grupacije „T-houm” (fiksna telefonija), „T-onlajn” (Internet), „T-mobajl” (mobilna telefonija) i „T-sistemi” (odeljenje za opsluživanje velikih poslovnih sistema).