Mora da se uštedi još 30 milijardi

Vlada Srbije je u tek okončanim pregovorima sa MMF-om prošla daleko bolje nego što se nadala, a da su i domaći akteri pomalo iznenađeni potvrđuje i Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Srbije. U razgovoru za NIN ministarka objašnjava da se prvi put desilo da Misija MMF-a ima optimističnije prognoze od vlade. Prema tim prognozama, rast bruto domaćeg proizvoda u 2010, od 1,5 odsto, generisaće budžetske prihode koji će za 36 milijardi dinara biti veći nego ove godine. Dragutinovićeva kaže da se pomalo plaši ovog optimizma, ali dodaje da to nije nemoguće, jer već od jula ove godine javni prihodi nominalno rastu u odnosu na prošlu godinu, što, čak i za najopreznije, ukazuje na oporavak. „U skladu sa takvim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, ovih dana se kroji budžet za narednu godinu i očekujem da će biti gotov najkasnije 20-25. novembra, kada bi trebalo da se nađe i pred poslanicima u Skupštini Srbije. Okvir budžeta je dogovoren, ono što je još uvek podložno izvesnim promenama jesu diskrecioni rashodi, u koje spadaju subvencije, kapitalne investicije i takozvano meko kreditiranje, odnosno podsticajne mere iz budžeta. Zahtevi se kreću oko 130 milijardi, a u budžetu ima prostora za stotinak, dakle treba videti kako uštedeti tridesetak milijardi, od kojih projekata odustati ili koje projekte odložiti”, kaže Dragutinovićeva. Šta će morati da se “reže”, odnosno za šta neće biti novca u 2010? To je predmet usaglašavanja. Traže se subvencije za poljoprivredu, „Železnice“, rudnik Resavica, društvena preduzeća poput “14. oktobra”, “Župe”, FAP-a i drugih. Zahtevi za tzv. meko kreditiranje uključuju u sledećoj godini izdatke za „Fijat“ od 13,7 milijardi dinara, zatim nastavak više programa iz ove godine, kao što su krediti za likvidnost, potrošački krediti, staro za novo - kad su u pitanju automobili, ali i traktori i kamioni - stambeni krediti, start-ap krediti i slično. I naravno, Koridor 10. Postoje grube cifre koje ukazuju da fiskalni prostor za subvencije iznosi 40 milijardi, i po tridesetak milijardi za meko kreditiranje, odnosno za Koridor 10 i druge investicije. Ministarstva su dala svoje prioritete, a na vladi i premijeru je da fiskalne stimulanse uklope u 100 milijardi. Ne bih govorila o tome šta je na dnu liste, ali znam šta je na vrhu. To je Koridor 10, odnosno sredstva za severni krak Koridora i eksproprijaciju. Takođe, „Fijat“ je prioritet, ali i poljoprivreda. Dakle, deficit od 104 milijarde će ići na subvencije, kapitalne investicije i meke kredite? Tačno, to je najbolji dokaz da imamo strukturni deficit, što znači da redovni prihodi budžeta Republike Srbije ne ostavljaju dovoljno prostora za fiskalne stimulanse. Prihodi pokrivaju plate, penzije i socijalnu zaštitu. Za drugo gotovo da nema prostora. Uz pravljenje budžeta za 2010, šta još treba da uradimo do februara kada opet stiže Misija MMF-a? Jedan od uslova Fonda je da do kraja februara napravimo nacrt zakona o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti. U osnovi, Zakon o budžetskom sistemu će prerasti u Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti. Odustali smo od ideje da donesemo poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti. Novi zakon će postaviti pravila ponašanja za naredno razdoblje, obavezivaće nas na dalje smanjenje javne potrošnje, odnosno, predvideće maksimalnu visinu deficita, kroz limitiranje nominalnih rashoda i zaduživanja itd. Zakon će verovatno predvideti i postojanje nezavisnog Fiskalnog saveta. U Mađarskoj na primer, Savet ima više od 30 članova. Moje mišljenje je da Savet ne bi trebalo da ima više od pet članova. O njegovim nadležnostima, mogućnostima da izriče sankcije i slično, tek će se odlučiti. U ovom trenutku ima još mnogo otvorenih pitanja. Volela bih da Savet bude odgovoran za nezavisnu projekciju prihoda, jer se u praksi često dešava da se prihodi precene, a na osnovu precenjenih prihoda utvrđuju se i izdašna prava na potrošnju. U svakom slučaju, čini mi se da Fiskalni savet, uz Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, može da uvede čvrsta pravila i red kad je fiskalna politika u pitanju. Uz to, zakon će dovesti do povećane transparentnosti budžeta. To znači da će se o svim prilivima novca i troškovima odlučivati u budžetskom procesu. Takođe, biće vidljivi i gubici države po osnovu raznih poreskih oslobođenja. Da li se to odnosi i na pominjanih 130 milijardi dinara prihoda raznih agencija, za koje ste rekli da se njihovo izvršenje ne vidi u budžetu? To su sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, kao i indirektnih korisnika fonda zdravstvenog osiguranja, ali i agencija i regulatornih tela. Na ovo treba dodati donacije i pristup EU fondovima. Mnoge institucije kod nas, poput agencija, direktorata, komisija, imaju pravo na sopstvene prihode i pravo da ih troše. To što su se ta sredstva trošila mimo budžetskog procesa, ne znači da su trošena mimo zakona. Međutim, najbolja svetska praksa kaže da bi svi ti prihodi, a uglavnom se radi o taksama, kaznama i naknadama, trebalo da idu kroz budžet, osim možda školarina i participacije u zdravstvu. Niko im naravno ne spori pravo da oni taj novac troše, ali to mora biti vidljivo u budžetu. Imamo li još zadataka do sledeće posete MMF-a? Da, treba da usvojimo i zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. To je svakako bio najteži deo pregovora sa MMF-om. Ono što je dogovoreno jeste da penzije ostanu zamrznute do aprila 2011. godine, što će doneti najveće uštede kad je u pitanju učešće tekućih izdataka u BDP. Nakon toga će se usklađivanje vršiti za procenat inflacije, a ako realni rast BDP bude veći od četiri odsto - što se može očekivati od 2011. godine - penzije će se dodatno uskladiti, odnosno, usklađivanje će biti veće od rasta inflacije. Uz to, dogovoreno je pomeranje minimalne starosne granice za odlazak u penziju - i za žene i za muškarce na 58 godina. To je prilično krupna promena. Druga krupna promena je povećavanje minimalnog broja godina uplate doprinosa, sa sadašnjih 15 na verovatno dvadesetak godina. Treća promena je limitiranje beneficiranog radnog staža na mali broj zanimanja. Mislim da će efekti ovih mera biti takvi da će učešće penzija u BDP-u do 2015. godine pasti za jedan do dva odsto BDP-a. Slično će biti i kretanje izdataka za zarade u javnom sektoru. Hoće li biti daljih otpuštanja u javnom sektoru ili će sve stati na ovih desetak hiljada iz državne i lokalne administracije i iz sudstva? Ovo je signal i za druge sektore države, ali za sada je planirano tih desetak hiljada za 2010. godinu. Misija MMF-a je ovo ocenila kao veliki korak. Ušteda od smanjenja državne administracije za 2.500 ljudi u 2010. godini biće 900 miliona, a da nije otpremnina bila bi 1,7 milijardi. To znači da će od 2011. godine ušteda na ukupno 10.000 zaposlenih manje biti oko 7-8 milijardi dinara. Ali to nije sve, jer troškovi radnog mesta iznose 20-25 odsto izdataka na zarade, što donosi dodatnih 1,5 milijardi uštede. Najavljivali ste izmene nekih poreskih zakona u narednoj godini. Šta nas tu čeka? Uz budžet treba da ide i predlog izmena zakona o porezu na dobit, a zatim i poreza na imovinu. Kod poreza na dobit predlažemo proširenje poreske osnovice. Stopa poreza na dobit je zaista niska, svega deset odsto, a efektivno, zbog širokih oslobođenja, ona je najviše pet do šest odsto. To je zaista niska stopa, što je skup način za povećanje konkurentnosti. Efekti ovih izmena u regularnim uslovima trebalo bi da budu oko pet milijardi dinara. Izmena zakona o porezu na imovinu je najmanje sporna. Svima je jasno da nam treba pravedniji zakon, koji će obezbediti veće prihode lokalnim samoupravama u uslovima smanjenih transfera iz državnog budžeta. Najvažnija je promena poreske osnovice, koja je sada potcenjena, a ubuduće će nju činiti tržišna vrednost imovine. Sledeća krupna promena je iznos poreskog oslobađanja. Treba da se utvrdi fiksni iznos oslobađanja u dinarima. To znači da neće, kao sada, proporcionalno najviše plaćati vlasnici najmanje vredne imovine, dakle, zakon će biti daleko pravičniji. Ove izmene mogle bi doneti lokalnim samoupravama prihode veće za oko pet milijardi dinara. Ali poreska naplata je slaba, a siva ekonomija velika. Zašto prvo to ne popravite? Popravljamo, ali treba da priznamo da sivu ekonomiju niko nije iskorenio. Siva ekonomija postoji i u razvijenim tržišnim privredama. Najvažnije je da siva ekonomija danas u Srbiji nije značajno veća nego pre krize. Na primer, zna se da je siva ekonomija u zemljama EU kod isplate zarada 10 odsto. Najmanji procenat izbegavanja plaćanja poreza je kod PDV-a. Ove godine smo se skoncentrisali na poboljšanje naplate PDV-a, koji je veoma izdašan porez. Činjenica je da smo poboljšali naplatu poreza. Tokom ove godine promenili smo način kontrole tako da je povraćaj PDV-a, koji je u 2007. i 2008. bio ogroman, znatno smanjen. Prošle godine je povraćaj bio 70 odsto, a sada je 50 odsto. Dakle, državi ostaje više. Sledeći fokus će biti akciza na alkohol i porezi i doprinosi na zarade. Zašto je aranžman sa MMF-om produžen za šest meseci? Nismo produžili aranžman, već je MMF produžio svoj horizont posmatranja. Znači, njih interesuje šta će biti i posle aprila 2011. godine, tačnije do 2015. godine, odnosno koliko ćemo smanjiti javnu potrošnju do 2015. godine. Šta to znači sa stanovišta povlačenja sredstava? To znači da imamo pravo da sami odlučimo koliko ćemo uzeti. Možemo sada da povučemo značajna sredstva, ali nema razloga. Devizne rezerve u ovom trenutku su dovoljne da devizni kurs bude stabilan. Čak su procenili da nam ne treba ni podrška za budžet u 2010. godini pa o tome nismo ni pregovarali, jer su prihodi poboljšani, odnosno, likvidnost je bolja. Šta će nam onda kredit od Rusije za budžet, sa uslovima koji su sigurno nepovoljniji od MMF-ovih? Da bi se od MMF-a dobila sredstva za podršku budžetu potrebno je da dokažete da to ne možete da učinite ni na jedan drugi način. Znači, budžetska podrška MMF-a daje se retko, dobili su je Mađarska i Letonija, dakle, zemlje u čije finansijsko tržište ekonomski akteri ne veruju. Sama činjenica da mi možemo da obezbedimo sredstva za finansiranje deficita, govori o tome da u naše tržište ekonomski akteri veruju. Ali će ruski kredit sigurno biti nepovoljniji, odnosno sa većom kamatom od 0,23 odsto koliko daje MMF? Koliku kamatu očekujete za te kredite? Prva runda pregovora koji su vođeni u Rusiji je završena, uskoro će se nastaviti u Beogradu. Na početku pregovora, raspon između naše i njihove pozicije je bio relativno veliki. On se nakon prve runde smanjio, ali ono što nam Rusi trenutno nude istovetno je uslovima koje možemo da dobijemo na domaćem tržištu. Mi tražimo povoljnije kamate. Odnosno, problem neće biti kamate kod kredita za infrastrukturne projekte, gde će uslovi biti slični kineskim. Problem je podrška budžetu, gde mi očekujemo veoma povoljne kamate, što je obećao predsednik Medvedev. A veoma povoljne kamatne stope moraju biti niže od tržišnih. Verujem da će do dogovora doći. Generalno se stiče utisak da su dogovorom sa MMF-om pravi problemi Srbije gurnuti pod tepih, jer se reforme odlažu - u prosveti, zdravstvu, javnom sektoru? Lično bih volela da uradimo što više u što kraćem vremenu, da ostavimo zdrave javne finansije u nasleđe svojoj deci! Ipak, uvek sama sebi postavljam pitanje, koliki teret treba da podnese sadašnja generacija poreskih obveznika. Ne živimo sami na ovom svetu. A kada se uporedimo sa regionom, mi smo ipak u boljem stanju od većine drugih zemalja. I to je ono što vidi i MMF. Kod nas će pad BDP-a biti manji nego u regionu, prihodi će nam biti na istom nominalnom nivou kao i prošle godine, dok u drugim zemljama nominalno padaju. Iako bih volela da fiskalna politika koju vodi ova vlada bude ocenjena najmanje ocenom koju dobija monetarna, nesporno je da smo bolji od mnogih sličnih zemalja. Ovo što smo dogovorili nije malo. Relativan pad učešća izdataka za plate i penzije u BDP-u ostavlja prostora za rast učešća kapitalnih izdataka. Mislim da je penzijska reforma velika stvar, a ozbiljna je i reforma državne administracije. Idemo korak po korak. Mislim da ćemo stići do cilja. A šta je vaš cilj, i koliko je daleko? Moj cilj je vođenje fiskalne politike prema pravilima! Kao što je to slučaj sa monetarnom politikom. Moj cilj je da imamo državu kakvu želimo svi mi zajedno. I da uravnotežim rashode sa prihodima… Znam da možemo to da ostvarimo. Za to nam ne treba mnogo vremena, već samo više međusobnog poverenja i razumevanja. Većip rihodi u 2010. Na nivou države u 2010. godini su planirani prihodi od 1.200 milijardi dinara, a republičkog budžeta 656 milijardi. Ukupni deficit će iznositi 129 milijardi (četiri odsto BDP), a deficit budžeta 104,7 milijardi. MMF procenjuje da ćemo do kraja ove godine imati budžetske prihode od 620 milijardi, budžetski deficit od stotinak milijardi, a ukupni deficit od 119 milijardi dinara. Javna potrošnja 42,5% BDP Smanjenje javne potrošnje mora da se nastavi, iako je ona već dosta pala. Od 2008. do 2010. godine pašće za tri procentna poena. Dakle, u 2008. godini bila je 44,5 odsto, a 2010. godine biće 41,5-42 odsto BDP-a. To znači da ćemo biti na nivou 2003-2004. godine. Taj trend mora da se nastavi i ubuduće. Revizija uskoro Državna revizorska institucija je završila reviziju. Ministarstvo finansija ima primedbe na reviziju, koje su im prosleđene. Trenutno čekamo odgovore na naše primedbe, a nakon toga, taj izveštaj će ići u Skupštinu Srbije.