Diplomatska ofanziva

Danima već ne popušta presing međunarodnih medijatora koji su nametnuli političkim elitama u BiH. Ekipe eksperata, sastavljene od činovnika briselske i vašingtonske administracije, ne napuštaju BiH. Ukratko, nudi se da dosadašnji zajednički organi prerastu u centralnu vlast BiH, da se promeni način odlučivanja tako da malobrojniji narodi, Hrvati i Srbi, izgube veliki deo dosadašnjih mehanizama kojima su se štitili od majorizacije. Prve ozbiljne analize ovdašnjih pravnih eksperata kažu da bi to na kraju dovelo da prvo Hrvati, a onda posle njih i Srbi, dođu u poziciju nacionalne manjine. Zasad, međutim, briselski i vašingtonski medijatori su bez uspeha, ne uspevaju slomiti ovdašnje političke prvake. Izuzetak je šef SDA Sulejman Tihić koji je obznanio da su butmirski papiri prihvatljivi, on je, istina, još pre nepune četiri godine formulisao svoju politiku centralizacije ’’korak po korak’’. Silajdžić za razliku od njega traži jasniju i veću centralizaciju i to odmah, a na zatvorenim sastancima preti izaslanicima iz Vašingtona i Brisela da će Bošnjaci, ukoliko se to ne dogodi, odustati od ulaska u NATO i Evropsku uniju. Čak je povišenim tonom, kažu u vrlo neprijatnoj atmosferi, o tome govorio britanskom ministru inostranih poslova Milibandu. Treći bošnjački pregovarač, Zlatko Lagumdžija, govori o građanskoj državi, građanskom društvu što Srbi i Hrvati razumeju kao drugo ime za majorizaciju. Hrvati su u celom butmirskom procesu primećeni jedino po tome što ne prestaju kukati nad vlastitom sudbinom. Na zvaničnim pregovorima još se ne usuđuju jasno izgovoriti da su za treći entitet, a nakon posete hrvatske premijerke Jadranke Kosor još su, bar u javnosti, nejasniji u svojim zahtevima. Srpski pregovarački tim, Dodik pre svih, i dalje drži visok gard. Na pretnje odgovara pretnjama. Čak je londonskom ’’Ekonomistu’’ objašnjavajući kako je sudbina BiH sve neizvesnija rekao da ’’udaljavanje od Dejtona može značiti raspad ove zemlje’’. Ionako čvrst kada je reč o unutrašnjem uređenju BiH, nakon susreta sa Medvedevom i Beogradu i Lavrovom u Sarajevu, deluje još jasnije i čvršće. Ukopane pozicije domaćih političkih elita u, sad se već može govoriti u višemesečnom ’’butmirskom procesu’’, verovatno se razlog što se sve češće zapadni ambasadori u Sarajevu u neformalnim razgovorima pravdaju kako oni nisu kreatori ove priče već da je ’’nalog stigao sa vrha’’. U stvari, taj ’’nalog sa vrha’’ i jeste cela misterija najnovije dramaturgije u BiH. Imala je BiH mnogo problema – duboko podeljeno društvo, nizak stepen međunacionalnog poverenja i još štošta, ali ni približno dramatično koliko je to danas nakon otpočinjanja ’’butmirskog procesa’’. Kao da je namerno stvar dodatno dramatizovana. Možda nekom može ličiti kao teorija zavere, ali stanje u BiH, to će potvrditi najnepristrasniji, posle Butmira je mnogo gore nego pre njega. Prilično je zagonetna i prava diplomatska invazija iz celog sveta na BiH. Bilt i Štajnberg su tu već domaći, međutim, u kratkom vremenu u pohode su ovde stigli ministri inostranih poslova Turske, Rusije, Velike Britanije i Srbije, pa premijerka Hrvatske. Zabeleženo je da je turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu u Sarajevu štošta govorio o otomanskom dobu, između ostalog i: ’’Otomanska stoleća Balkana su uspešna priča, a sada je treba obnoviti’’ . Deo sarajevske štampe je to razumeo kao ’’Turska se vraća sebi i nama’’. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je u Sarajevu rekao da se ova zemlja zalaže za sledeći red koraka ’’brzo gašenje kvaziprotektorata međunarodne zajednice’’ a onda će podržati ’’samo ona rešenja koja će proizaći iz dogovora na osnovu konsenzusa sva tri konstitutivna naroda i oba entiteta’’. U Republici Srpskoj su to razumeli ’’Rusija neće dozvoliti nekakvo nametanje i unutrašnje preuređenje BiH bez dogovora domaćih aktera’’. Dobro obavešteni tvrde da je baš tako rekao i Dodiku u odvojenom susretu. Samo dan nakon odlaska Lavrova u Sarajevo je došao britanski ministar inostranih poslova Miliband, ali njegov koncept je nešto drugačiji – prvo ustavne i druge promene pa onda gašenje OHR-a. Kao da veliki odmeravaju svoju snagu i ovde kao na još nekim neuralgičnim tačkama u svetu. Dabome, ima štokakvih spekulacija kako bi se ova najnovija drama mogla završiti. U Sarajevu je, kako među političkom elitom tako i u medijima i najširoj javnosti, stvorena atmosfera i veliko očekivanje da će doći do znatnije centralizacije BiH. U Banjoj Luci ista atmosfera samo su očekivanja da više ’’ni jedna nadležnost neće otići u Sarajevo’’. Opozicija Dodiku duva bukvalno za vrat stalnim sumnjičenjem da će ’’popustiti u poslednji trenutak’’. Da li su kreatori ’’butmirskog procesa’’ imali procenu na početku da će njihov angažman doći do takve tačke gde ono što bi oni nazvali kompromisom na domaćem terenu značilo da je neko izgubio – Sarajevo ili Banja Luka. Sletkorečive priče o ’’belom šengenu’’ brzom putu prema EU i NATO-u ovde više ne pomažu. Prilike se jednostavno radikalizuju, a međunarodno namesništvo polako pakuje kofere, gašenje OHR-a, ako se razume kao proces, već je počelo, ali konačna odluka, ipak, još nije doneta, pa se u procenu da će to sigurno biti uskoro ne bi trebalo kladiti. Pogotovo što su ovih dana mediji objavili zaokružene šeme sprege organizovanog kriminala i političkih elita i to etničke – na jednoj su bošnjačka priča a na drugoj srpska. Prema tim medijskim napisima te eleborate je uradio antikoupini tim OHR-a. Ako je stvar samo delimično tačna onda je BiH u potpunoj vlasti struktura kriminala, jer tu su gotovo svi iole viđeniji političari i biznismeni. Ovde, međutim, treba imati na umu da već godinama međunarodna uprava u BiH kreira sve važne procese, ali i sve glasine, pa su mnogi skloni da poveruju da je puštanje u javnost ovih konstrukcija, istinitih ili neistinitih – svejedno, samo medijska priprema kako bi se odlazak međunarodne uprave odložio, kao i priča o ubrazanom putu BiH prema Evropskoj uniji. Stvar sa NATO-om izgleda da stoji drugačije. Svi ovdašnji štampani mediji imaju plaćene oglase ovog vojnog saveza o različitim prednostima za zemlje koje im se priključe. To je čitav spektar priča o ekonomskom prosperitetu, političkoj stabilnosti, razvoju demokratije i slično. Organizuju se i različiti skupovi na kojima se pričaju slične priče. Učestalije su i vesti o pripremi i uvežbavanju više stotina pripadnika zajedničke vojske koji bi trebalo da krenu u ’’mirovne misije’’. Zbog svega ovoga sve je više onih koji veruju da je cela galama u BiH u stvari i organizovana da bi ova zemlja po skraćenoj proceduri ušla u NATO dok bi priča o unutrašnjem uređenju ostavljena za kasnije. Taj brzi ulazak u NATO bi se zvanično objasnio ’’tako su stabilizovane unutrašnje prilike, izbegnut je rat’’.