Vakcina

Vakcinacija je jedna od najzanimljivijih reči savremene civilizacije. Tvorac vakcine je britanski lekar Edvard DŽener (1749-1823), čovek neobične hrabrosti i naučničkog čula. Sa trinaest godina bio je već pomoćnik hirurga, a sa dvadeset i jednom učenik poznatog hirurga DŽona Hantera (1728-1793). On mu je dao odlučujući savet: „Zašto spekulisati, što ne eksperimentisati“. Tih godina već je uočeno da preboleli od velikih boginja ne mogu da ih ponovo dobiju. Pokušalo se sa unošenjem sekreta velikih boginja sa onih koji su preležali njen blag oblik, no bilo je slučajeva sa fatalnim ishodom. DŽener je od jednog pacijenta saznao da preboleli od retkih kravljih boginja nisu nikada dobili velike boginje. DŽener se smelo odlučio da 14. maja 1796. godine uzme limfu sa plika od kravljih boginja na prstu jedne mlekarice i inokulira je (naučno unese) u telo 18-godišnjeg DŽemsa Fipsa. Dečak je dobio malu groznicu, ali nije oboleo. Nakon mesec i po dana uneo je ovog puta fluid velikih boginja. Rezultat je bio senzacionalan. Dečak se nije razboleo. A čovečanstvo je bilo bogatije za vakcinaciju - jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Hrabri treći predsednik SAD Tomas DŽeferson čak je vakcinisao svoju porodicu. DŽener nije i dao ime vakcini, iako je izmislio. Ali on je 1789. skovao latinsko ime za virus kravljih boginja virus vaccinus (kravlji, od latinske imenice vacca krava). Za vakcinaciju je upotrebljavao termin inokulacija. Reč vakcinacija se upotrebljava tek od prvih godina 19. veka. A na kraju, mala senzacija! Ako se pitate da nisu Kinezi slučajno izmislili i vakcinu pre Evropljana, niste se prevarili. Negde deset vekova pre nove ere, vođeni principom da se klin klinom izbija, a zlo zlom sprečava, taoistički monasi postizali su imunitet ljudi, unoseći zarazni sekret u osetljivo tkivo nozdrva.