Ustavno prepakivanje autonomije

Ako je prošlog oktobra prilikom usvajanja Statuta i pomislio: „sledeće godine u ovo doba biću premijer Vojvodine“, Bojan Pajtić nije ni slutio kroz šta će sve morati da prođe da bi poneo ovu titulu. Naposletku se ispostavilo da je vredelo, da maksima iz britanskih „Mućki“ - „ko reskira profitira“ - u Pajtićevom slučaju funkcioniše, jer sada je konačno izvesno da će većina u Skupštini Srbije dići ruku za Statut Vojvodine. Uzbuđenja i preokreta, kako i dolikuje ovoj 13 meseci dugoj vojvođanskoj sapunici, nije nedostajalo sve do samog raspleta. I kada je reč o proceduri, i kada je reč o samom tekstu Statuta, a pogotovo kada su u pitanju političke posledice. Jer, valjalo je jednovremeno ugoditi i razgoditi, uskladiti i sa Ustavom i sa pritiscima iz Evrope, udesiti tako da ni Čanak ne bude poražen a da SPS pobedi, da se nađe kompromis između zahteva vojvođanskog DS-a i centrale u Krunskoj a da rejting stranke ne trpi zbog toga. Proceduralno gledano, sa radom na Statutu trebalo je početi, objašnjava bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, tek kada zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine bude donet. „Vojvodina je, pozivajući se na to da ističe rok za usaglašavanje sa Ustavom, prošle godine donela Statut umesto da vrše pritisak na Republiku da donese zakon“, kaže Vučetić. Ali, zakon još nije donet; tek prošlog četvrtka vlada je usaglasila predlog tog zakona. U subotu, međutim, Izvršno veće Vojvodine vrši usaglašavanje Statuta sa predlogom zakona (koji će možda biti izglasan, a možda i izmenjen amandmanima). Vučetić kaže da nije problem to što se Statut usaglašava sa predlogom zakona, jer dok Skupština Srbije ne da saglasnost reč je faktički o predlogu Statuta, ali potvrđuje da bi u slučaju da zakon bude izmenjen amandmanima, Statut morao ponovo na doradu. Ali, pošto se čekalo 13 meseci, sada se mnogo žuri pa nema vremena za potpuno poštovanje procedure i Slavica Đukić-Dejanović će prekinuti važeću sednicu i zakon i Statut po hitnom postupku staviti na skupštinski dnevni red već sledećeg ponedeljka. Kad smo kod vremena, kuriozitet je da je najvažnije glasanje u Skupštini Vojvodine stavljeno kao dopuna na kraj dnevnog reda subotnje sednice, da je rasprava o Statutu počela tek posle šest sati rada, a da je već posle pola sata rasprave ukinut TV prenos na drugom kanalu TV Vojvodina. Što se suštinskih stvari tiče, samog teksta Statuta – formalno promena i nije bilo. Obavljena je samo „pravno tehnička redakcija teksta Statuta“. Pod tom definicijom provučeno je 11 promena koje je predložila buduća vojvođanska vlada i još šest koje je te subote ujutro kroz amandmane isporučio SPS. Iz tih „pravno tehničkih izmena“ sada proizlazi da je Vojvodina neodvojivi deo Srbije a ne sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope, da pokrajinske skupštinske odluke neće imati snagu zakona, kako je to bilo predviđeno prošlogodišnjim Statutom, da Vojvodina može sklapati samo međuregionalne a ne i međunarodne ugovore, da neće imati glavni grad nego glavni administrativni centar, da pokrajina neće moći samostalno da odlučuje o promeni sopstvenih granica... Slobodan Vučetić kaže da su te formulacije morale da budu promenjene jer su njima grubo probijane ustavne granice autonomije i da je zaključno sa ovim promenama Statut sada u najbitnijim odredbama u saglasnosti sa Ustavom Srbije. „Ne mislim da bi i da je ostalo ovako došlo do stvaranja države u državi, jer bi te odredbe verovatno pale pred Ustavnim sudom, što bi bio veliki šamar kako za vojvođansko rukovodstvo, tako i za rukovodstvo Srbije. Sa unetim promenama pred Ustavnim sudom će možda biti osporene neke ne tako bitne odredbe, ali više se ne može zaljuljati zgrada već može samo da ispadne neka cigla“. Bivši predsednik USS-a smatra da ta cigla ne može da bude Vojvođanska akademija nauka, a ni Razvojna banka, koja je „ostala“ Vojvodini, iako je sam Vučetić to nekada nazivao oblikom ekonomskog separatizma. „Po svoj prilici, to neće biti neka kvazidržavna banka, već će verovatno imati komercijalni karakter i u tom slučaju to nije sporno. Što se VANU tiče, tačno je da Ustav Srbije ne daje pokrajini ingerencije iz oblasti nauke, ali ih ni ne zabranjuje“. Međutim, na snazi je zakon koji je ukinuo VANU? „Da, ali kada ovaj zakon stupi na snagu, on će kao sistemski zakon i kao zakon koji je kasnije donet, dovesti do toga da postojeći zakon bude promenjen“, kaže Vučetić. Bojanu Pajtiću je, međutim, od Akademije nauka neuporedivo bila važnija baš Razvojna banka, koju je Izvršno veće već kupilo, budući da je njemu ipak najvažnija ekonomska samostalnost. Uostalom, moć prvog čoveka Vojvodine paralelno sa odličnim rezultatima na izborima rasla je i sa novcem koji je od 2006. dobijao zahvaljujući novom ustavu (reč je o 220 miliona evra više, bez ijedne nove nadležnosti i bez kontrole troškova). Dobar političar se odlikuje dobrim procenama, a u ovom trenutku Pajtićeva procena je da je ovo maksimum koji je mogao da dobije. Svako insistiranje na još nekoj nadležnosti verovatno bi odložilo usvajanje Statuta i još pogoršalo njegovu poziciju pred izbornu skupštinu DS-a u februaru sledeće godine. Pogotovo, jer bi verovatno ponovo bile aktivirane optužbe da je „vojvođanski Milo Đukanović“, koje je izrekao negdašnji prvi čovek pokrajinskog DS-a Goran Knežević. On je, naime, prošle nedelje pušten iz pritvora i odmah se iščlanio iz Demokratske stranke. Na drugoj strani, centrala DS-a je svesna da joj samo škodi ovaj latentni sukob sa svojom najuspešnijom podružnicom a plus im tek ne treba da usvajanje Statuta završi kao uslov za odmrzavanje SSP-a ili nečeg sličnog. Takođe, prvoborci vojvođanskog autonomaštva, Liga socijaldemokrata Vojvodine, morali su da uberu bar poneki poen, pa je premijer Cvetković primio Nenada Čanka i obećao mu da će vlada prihvatiti sve njegove amandmane, pa i onaj da je Novi Sad glavni grad Vojvodine. Međutim, u četvrtak, na sednici vlade u predlog zakona je stavljeno da je Novi Sad glavni administrativni centar Vojvodine i sedište pokrajinskih organa. Ali se sajt vlade izgleda ne otvara u Novom Sadu, pa je Bojan Pajtić u intervjuu „Blicu“, koji je izašao u subotu, tvrdio da će Vojvodina imati glavni grad, dok je Čanak doživeo pravi blam: zakupio je bilborde kojima Novosađanima čestita dobijanje statusa glavnog grada i potpisao ih kao zaslugu LSV-a, da bi se ispostavilo da je Novi Sad ipak samo glavno sedište. To što je Novi Sad ostao bez titule glavnog grada pokušao je da naplati SPS budući da su oni podneli taj amandman računajući da niko neće pročitati da je to zapravo formulacija vlade, koja se već našla u predlogu zakona. Ipak, nije Ivica Dačić samo insistirao na onome što su se zajednički dogovorili u četvrtak u Nemanjinoj 11, već je imao i jedan svoj originalni amandman - da je „Vojvodina neodvojivi deo Srbije“, kojim bi trebalo da se predstavi kao neko ko je odbranio Vojvodinu od autonomaša (autonomiju Vojvodine je, uzgred, njegova partija, sa sve jogurtom, već jednom svela na samo slovo na papiru). Tako je i SPS sebe svrstao u one koji su pobedili ovim zakonom. Slobodan Vučetić kaže da zbog svega što se dešavalo oko Statuta ne možemo reći da je ovo dobro rešenje, ali da je svakako dobro što je Republika na ovaj način vratila Statut u ustavni okvir. „I ako govorimo u tim kategorijama, onda je ovo pobeda Ustava i principa ustavnosti“. Pobednik je naravno i Pajtić koji će konačno postati premijer; Vojvodina će imati vladu, a moći će i da ozvaniče odavno kupljenu banku.