Znanje otvara vrata sveta

U susret 50. godišnjici osnivanja, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ima mnogo razloga da se ponosi rezultatima dosadašnjeg rada. U sloganu “Da ti glava radi”, kojim poziva studente na uzbudljiv put obrazovanja, sažet je čitav sistem principa od kojih ovaj fakultet nije odustajao ni u vreme najveće krize vrednosti u Srbiji: jedini siguran kapital je u glavi, i jedini siguran i vredan izvor moći je u znanju. Da je tako, svedoče hiljade uspešnih diplomaca - od osnivanja 1960. godine do novembra ove godine, na Fakultetu tehničkih nauka diplomiralo je 11.774 studenta, magistriralo više od 700, a doktoriralo 277 kandidata. Uspeh diplomaca širom sveta i saradnja sa elitnim akademskim institucijama od Amerike do Japana, rezultat su opredeljenja Fakulteta tehničkih nauka da svetske norme obrazovanja dosledno ugrađuje u svoj sistem, i da po tome bude lider i primer za ostale visokoškolske institucije u Srbiji. Zato ne čudi što je ovaj fakultet uvek prednjačio u reformama obrazovanja. Tako je, na primer, prvi na ovim prostorima, još pre potpisivanja Bolonjske deklaracije, FTN počeo sa izdavanjem dodatka diplome studentima na srpskom i engleskom jeziku, što je umnogome olakšalo prohodnost i zapošljavanje diplomaca u Evropi i svetu, i doprinelo da naša država 2004. godine u Bergenu dobije pozitivnu ocenu za kvalitet visokog obrazovanja. FTN je takođe prvi u Srbiji počeo sa izdavanjem master diploma po Pravilniku o završetku studija i sticanju zvanja po Zakonu o visokom obrazovanju. Time je studentima koji to žele, a koji su fakultet upisali pre potpisivanja Bolonjske deklaracije, omogućeno da pređu na novi sistem studija. Ima FTN još niz specifičnosti koje su vredne pomena. Osim što je najveći fakultet Univerziteta u Novom Sadu, FTN spada u red najrazvijenijih institucija u oblasti tehnike u regionu – ovde se organizuju akademske studije iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i računarstva, građevinarstva, saobraćaja, arhitekture, industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta, inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu, geodezije i geomatike, grafičkog inženjerstva i dizajna, mehatronike i primenjene matematike. Fakultet organizuje i osnovne i specijalističke strukovne studije, kao i međunarodne MBA studije. Pošto su se principi Bolonjske deklaracije odavno odomaćili na ovom fakultetu, i pošto gotovo po inerciji trendovi u visokom obrazovanju kreću upravo sa FTN-a, razgovor sa dekanom FTN profesorom dr Ilijom Ćosićem počinjemo veoma kratkim osvrtom na neke efekte „Bolonje“, i pitanjem – šta dalje? - Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu reforme nisu vezane samo za „Bolonju“, već se odvijaju kroz neprekidni proces usavršavanja studijskih programa prema principima primenljivosti stečenih znanja u naučnim istraživanjima ili u praksi, i kroz poboljšanje uslova i efikasnosti studiranja. Prosek studiranja sada je kod nas šest godina i tri meseca, a pre deset godina prosek je bio skoro 10 godina, a na nekim strukama i više od 13 godina. Sada upisujemo 1.500 studenata, 1.000 iz budžeta i 500 samofinansirajućih, a godišnje diplomira više od 800 njih, što znači da je odnos upisanih i diplomiranih oko 60 odsto, čime smo dostigli evropski prosek. Ovo smatram jednim od najvažnijih rezultata naših napora na reformi sistema obrazovanja i primene principa Bolonjske deklaracije. Deo odgovora na pitanje “šta dalje” očekujemo na 16. naučnom skupu “Trend” koji tradicionalno organizuje FTN, a na temu promena u visokom obrazovanju. Tema za sledeći skup u martu 2010. godine je upravo „Šta posle Bolonje”. Biće to vrlo interesantan skup, jer do 2010. godine „Bolonja“ mora da se primeni u svim evropskim zemljama, te godine završava se peti krug akreditacije u Srbiji i do tada moraju da se završe sve aktivnosti u vezi sa „Bolonjom“. Mi, koji smo akreditovani još u prvom krugu, moramo da analiziramo rezultate, da vidimo šta smo dobro uradili a gde smo grešili, i da u novi period uđemo sa novim planovima i novim idejama. Za vas je 2010. godina jubilarna. Sa kakvim planovima dočekujete 50. rođendan Fakulteta? Do sada smo studijske programe stalno inovirali prema zahtevima vremena i principima primenljivosti znanja, a naredne godine napravićemo novi iskorak – studijske programe inoviraćemo prema projekcijama budućih potreba za naše ravnopravno učešće u izgradnji evropskog društva zasnovanog na znanju. Mi već sada razmišljamo o tome kakvi će inženjeri biti potrebni u 2020. godini. Akreditovali smo 45 studijskih programa, a ovih dana ćemo akreditovati još 13 novih programa koji će biti usklađeni sa potrebama privrede i društva za period koji dolazi. Predviđamo kakvi inženjeri će biti potrebni za deset godina i koja znanja moraju da imaju u budućnosti. U tom smislu pripremamo i studente, i kadrove, i laboratorije. Opremamo laboratorije najsavremenijom opremom, gradimo nove prostore, obnovili smo biblioteku i obogatili je novim naslovima, a mlade ljude šaljemo u svet na doktorske studije u razvijene institucije, jer znanje ne poznaje granice i u budućnosti ih neće biti. Za to vreme se pripremamo i zbog toga razvijamo saradnju sa najboljim svetskim naučnim institucijama u području tehnike i tehnologije. Fakultet motiviše najbolje mlade diplomce da bez straha i osećaja inferiornosti odlaze na master i doktorske studije u inostranstvo – imamo doktorande na prestižnim evropskim univerzitetima, ali i na Tajlandu, u Kini itd. Sigurni smo da će njihove ideje i znanja stečena u inostranstvu doprineti stalnom usponu FTN na jedinstvenom svetskom univerzitetskom prostoru. Da li je međunarodna saradnja inicirala nove studijske programe? Iz međunarodnih projekata proizašli su novi studijski programi na master i doktorskom nivou – na master studijama imamo program Napredne inženjerske tehnologije, i Regionalne politike i razvoj, kao i Upravljanje životnim ciklusom proizvoda. Na doktorskim studijama imamo novi studijski program Obnovljivi izvori električne energije. Pošto na tim studijskim programima učestvuje više fakulteta iz Srbije i Evrope, oni su isti na svim fakultetima koji su učesnici u programu, što znači da su na njima angažovani i profesori drugih fakulteta - sve to daje novi kvalitet nastavi. Kao deo realizacije jednog od međunarodnih projekata, u saradnji sa Univerzitetom Ujedinjenih nacija u Bonu, formirali smo Centar za upravljanje rizicima u uslovima katastrofalnih događaja, koji će biti u mreži regionalnih centara. Cilj Centra je da smanji ranjivost okruženja na posledice katastrofalnih događaja – ti događaji se ne mogu predvideti, ali se mogu predvideti posledice i napraviti plan aktivnosti koji će umanjiti njihov uticaj na životne i neživotne vrednosti. Koliko je međunarodna saradnja doprinela da FTN razvije još jednu svoju prepoznatljivu specifičnost: izuzetno živu saradnju sa privredom? Već sedam godina razvijamo MBA studije sa UBI Univerzitetom u Briselu, koji je 10. u Evropi na rang-listi – upravo se pripremamo da upišemo sedmu generaciju. Imamo sve veće zahteve iz privrede - trenutno smo u pregovorima sa NIS Gaspromnjeftom koji želi da osposobljava svoj menadžment, pri čemu imamo i posebne zahteve vezane za industriju za preradu nafte i gasa. U tom smislu sa našim partnerima u Belgiji razvijamo studijske programe prilagođene zahtevima naših korisnika. Sve više je takvih, posebnih zahteva, ne samo od stranih kompanija, već i od javnih komunalnih preduzeća, lokalnih samouprava... Znači da su vrata vašeg fakulteta otvorena i za ljude koji već rade, ali žele da se dalje usavršavaju? Na MBA studijama razvijamo fleksibilne studijske programe koji će omogućiti da korisnici naših usluga dobiju baš ona znanja koja su im potrebna – ove studije su namenjene ljudima iz prakse, onima koji su posle fakulteta otišli u privredu, proveli određeno vreme tamo i sada su im potrebna nova znanja da bi mogli da unaprede posao i da na svom radnom mestu daju veće rezultate tako što će da ovladaju novim znanjima, metodama i tehnikama. Dakle, Fakultet ne razvija samo akademske studije, već u određenoj meri i strukovne studije, jer su našim korisnicima osim velikih teorijskih znanja potrebna i stručna znanja. Zato predlažemo da zakon omogući i doktorske strukovne studije, kakve postoje svuda u svetu – neko će biti doktor nauka, a neko pak doktor struke, u zavisnosti od afiniteta. Koliko saradnja sa privredom znači za studente koji po završetku studija žele odmah da se zaposle? Studente praktično već u toku studija mogu da pronađu radno mesto i da ustanove šta tačno žele da rade. Svake nedelje menadžeri iz bar dve firme dođu na FTN da razgovaraju o tome šta su njihove potrebe, ili da ponude našim studentima savete i preporuke u kom pravcu da se usavršavaju. Pre nekoliko dana bio je vlasnik vodeće IT kompanije u regionu Komtrejd – njihovi inženjeri će imati na našem fakultetu seriju predavanja o novim tehnologijama na kojima je zasnovana njihova delatnost. Tom prilikom skrenuće pažnju studentima gde treba da se usavršavaju, kako bi odmah posle diplomiranja mogli da uključe u posao. U najuspešnijim kompanijama u regionu već se zna da je FTN priznat u svetu i da odavde izlaze studenti koji imaju dobru osnovu, tako da mogu stalno da se usavršavaju i da tokom celog života usvajaju nova znanja. U skladu sa opredeljenjem da proširimo mogućnosti za rad naših studenata, imamo nastavu tri jezika – engleski, nemački i ruski. Ruski jezik smo uveli jer će ovde biti potrebno dosta stručnjaka sa znanjem ruskog – Gaspromnjeft je najavio da će zaposliti više od 1.000 mladih stručnjaka. Naši studenti mogu da uče i polažu sva tri, ili jedan od tri jezika. Nastava jezika je inače na veoma visokom nivou - svake godine dolazi lektor iz Nemačke koji ovde drži nastavu samo našim studentima, ali i profesorima. Još jedna specifičnost vašeg fakulteta je izlazak u susret željama studenata da u prevelikoj posvećenosti tehničkom prosperitetu ne zaborave na duhovne potrebe i ljudske vrednosti? Da, na zahtev naših studenata NJegovo preosveštenstvo vladika jegarski dr Porfirije Perić, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, jednom nedeljno u večernjim časovima drži predavanja iz područja hrišćanske etike. Studenti žele takva znanja, a mi ćemo, ako bude interesovanja za to, omogućiti da predavanja drže i duhovnici drugih religija i konfesija. Ponosni smo na to što naši studenti pokazuju veliko interesovanje za etiku, i što razmišljaju o tome da znanje i moral u poslu ne mogu da se odvoje, kao što se ne može dobra stvar uraditi na loš način, niti cilj može da bude sladak ako se do njega stiže moralno spornim putevima. Mi naše studente učimo da znanje jeste ogromna moć, ali učimo ih i tome da onaj ko poseduje moć - mora da je koristi na moralan i društveno odgovoran način. Međunarodna saradnja Profesor dr Vladimir Katić, prodekan za finansije i razvoj, iz široke lepeze različitih oblika međunarodne saradnje Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu izdvaja: Za nas je međunarodna saradnja važna sa nekoliko aspekata, na prvom mestu jer omogućuje studentsku mobilnost. Naši studenti imaju mogućnost da tokom studiranja odlaze na jedan semestar, godinu dana ili studentsku praksu u mrežu evropskih i vanevropskih univerziteta, a i strani studenti dolaze kod nas. Jedan od segmenata razmene je i Kampus Evrope, gde smo od 2004. godine umreženi sa 20 univerziteta. Studenti time dobijaju mogućnost ne samo da studiraju u inostranstvu, nego i da se upoznaju sa kulturom i jezikom zemlje u kojoj borave. Sa druge strane, strani studenti imaju intenzivne kurseve srpskog jezika kod nas, odavde po pravilu nose pozitivne utiske i često se vraćaju, što nas raduje. Imamo više od 50 realizovanih međunarodnih projekata iz programa TEMPUS (EU), WUS (Austrija), CARDS, FP6 i FP7 (EU). Na našem fakultetu su aktivni ogranci značajnih svetskih organizacija kao što su IEEE – globalna mreža inženjera elektrotehnike, IIM - međunarodna postdiplomska škola za industrijsko inženjerstvo i menadžment, a tu su i brojne studentske organizacije za međunarodnu saradnju, koje okupljaju studente tehničkih, tehnoloških i prirodno-matematičkih nauka, studente industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta. Inače, Fakultet ima ugovore o saradnji sa tehničkim univerzitetima iz Budimpešte, Košica, Temišvara, Brastislave, Praga, Soluna, Minhena, Štutgarta, Beča, Brisela, Liona, Bona, Berlina, Moskve, Torina, Udina, Aveira (Portugalija), Lođa, Atine, Madrida, iz Irske, Mančestera, Johanesburga, Skoplja, LJubljane, Maribora... U poslednjih nekoliko godina, ostvarena je izuzetno dobra saradnja sa vanevropskim univerzitetima – sa univerzitetom Princ Songkla u Hatdžaiju na Tajlandu, i sa dva američka univerziteta – u NJu Hampširu i Delaveru. Sarađujemo i sa fakultetima sa kojima nemamo zvanične ugovore o saradnji – upravo danas, dok razgovaramo, profesor sa EPFL iz Lozane drži predavanja našim studentima. Imamo doktorande u čitavom nizu evropskih univerziteta, u Americi, Australiji, Novom Zelandu, Južnoj Africi. Naši studenti su svugde jako dobro primljeni i vrlo su uspešni, tako da mnogi od njih kasnije postaju poznati profesori ili rukovodioci istraživačkih timova u najpoznatijim svetskih firmama. Pre nekoliko dana posetio nas je naš bivši student koji je doktorirao kod nas, a potom otišao u Nemačku - sada je jedan od vodećih inženjera u oblasti automobilske industrije. Sve u svemu, priči o međunarodnoj saradnji nikad kraja, a poenta je sledeća: zahvaljujući međunarodnoj saradnji, mi smo potpuno integrisani u svetski obrazovni prostor, radimo na isti način, imamo istu literaturu i iste standarde kao i najznačajniji evropski univerziteti.