Galimatijas oko „Beka“

Za preduzeća u kojima je manjinski državni udeo u akcionarskoj strukturi razrađene su i etablirane sheme stečajnog uništenja uz istovremeno isisavanje imovine iz njih. Pa je tako „Beku“ nakon višegodišnjeg predstečajnog i stečajnog mrcvarenja uveden bankrot suprotno zakonu, a ubrzo i rasprodaja imovine. Od blizu 67 miliona evra dobijenih prodajom dela imovine preduzeća, zaposlenima je isplaćeno manje od 10 odsto, za troškove postupka preko 30 odsto, državnoj banci u stečaju oko 18 miliona evra, a državnoj Agenciji kojoj nije ni priznato potraživanje u stečajnom postupku blizu 9 miliona evra. Svi poverioci bivaju namireni 100 odsto, a uz to se za zatezne kamate isplaćuje preko 14 miliona evra, što se u istoriji stečajnih postupaka u Srbiji nije desilo. Da bi se prikrila isplata zatezne kamate probranim državnim i paradržavnim poveriocima (uglavnom na beogradskim adresama), stečajni sud ne preza ni da dopisuje stečajni zakon, pa uvodi u zakonu nepostojeći peti isplatni red. Sve to na višemilionsku štetu zakonski prioritetnijih poverilaca. Pri tom se stranim poveriocima neosnovano poklanja preko 700.000 evra, a domaćim poveriocima u stranoj valuti preko 4 miliona evra, jer im se kamate obračunavaju ne po obaveznoj stopi Evropske centralne banke (2-5% godišnje) već po stopi dinarske zatezne kamate (20-70% godišnje). U tom obimu se smanjuje stečajna masa i potencijalni prihod akcionara-državnih fondova Srbije (40%), i akcionara-građana (60%). Revnosni stečajni organi ne zaboravljaju u svemu tome ni osporena potraživanja pojedinih poverilaca. Pa se stranom privatnom preduzeću sa lažnom osnivačkom registracijom i nepostojećim potraživanjem prema stečajnom dužniku rezervišu sredstva za sudske sporove u iznosu većem od 9 miliona evra. To je manje od nekih 17 miliona evra rezervisanih za osporena potraživanja paradržavnog preduzeća. I pored svega toga, stečajni dužnik ima na računima preko 17 miliona EUR, imovinu u Srbiji vrednu blizu 30 miliona evra, a u bivšim republikama SFRJ preko 15 miliona evra. Umesto da se obustavi stečajni postupak, rasprodaja imovine u Srbiji se nastavlja. Stečajni postupak nad „Bekom”-m a.d. iz Beograda je primer srpskog tranzicionog „Moloha” u svim registrima svog pogubnog delovanja.