Slab sneg povremeno

Dvadeset drugog januara ove godine Beograd je pogodila nezapamćena mećava. Sneg je počeo da veje oko 11 sati, padao nesmanjenom silinom do uveče i izazvao opšti zastoj saobraćaja (ili “kolaps”, kako to vole da kažu novinari). Bilo je 206 saobraćajnih nesreća i skoro isto toliko lomova kostiju na poledici, a kola hitne pomoći nisu mogla da se probiju do unesrećenih.

Sledećeg dana, pravdajući se što grad nije spremnije dočekao nevreme, predsednik gradske vlade, kao i jedan predstavnik “Beograd-puta”, pomenuli su posetu rumunskog premijera koja je otežala blokadu, ali i još nešto. Rekli su da meteorolozi nisu nagovestili takve padavine.

Zaista, u prognozi za taj dan bio je predviđen “slab sneg povremeno”. (Citirano prema televiziji: bilo je i drugih verzija, ali smisao je isti.) Slična prognoza je ponovljena i sledećih dana. Sneg je i dalje padao širom Srbije, na Kopaoniku je dostigao skoro metar, na drumovima su bili nanosi do pet metara visine, neka planinska sela su bila odsečena - ali meteorolozi su i dalje prognozirali “slab sneg povremeno”.

Podsetilo me je to na jedan moj tekst objavljen u ovoj rubrici pre dosta godina. Ne znam tačno kada, ali ušao je u moju knjigu “Pisci i pismenjaci”, objavljenu 1994. u izdanju Matice srpske. I tada se dogodilo nešto slično, samo s kišom a ne sa snegom. Kišu koja je u Beogradu padala dva dana i dve noći bez prestanka meteorolozi su najavili kao “kratkotrajnu kišu i to uglavnom pre podne”.

Uzeo sam tada komplet “Politike” i pregledao SVE prognoze za mart te godine. Ispostavilo se da je tokom celog tog meseca (a slično bi bilo i u svakom drugom mesecu) prognozirana isključivo “slaba kiša”, “kratkotrajna kiša” ili “kiša povremeno”. Ni jedan jedini put naši stručnjaci se nisu odvažili da kažu naprosto kiša, bez dodataka, a kamoli da kažu da će biti jaka, duga ili obilna. Isto pravilo, kao što sada vidimo, važi i za sneg.

Zašto li to čine?

Pitanje je pre svega jezičko. Naime, ja ne znam kakvim se metodima služe, ne znam šta su ih učili na Odseku za meteorologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, ali znam da i oni žive na ovoj planeti. Mogli su se uveriti, ne jednom, da na ovim širinama postoje i obilne kiše, pljuskovi, provale oblaka, mećave, vejavice, snežne oluje. Oni to znaju, ali ne smeju da kažu. Neko im je zabranio. Ko?

Zamislite lekara koji bi za sva plućna oboljenja imao na raspolaganju samo izraz “lakši nazeb”, pa bi i bolesniku u poslednjem stadijumu tuberkuloze pisao dijagnozu “lakši nazeb”. To ne bi bio naročito dobar lekar, zar ne?

Zaista bih voleo da razrešim misteriju neobične upornosti meteorologa. Zato ću ovde, poslednji put, da im postavim pitanje: Zašto se minimizuju sve padavine? Zašto se za SVAKU kišu i SVAKI sneg tvrdi da će biti “slabi”, “kratkotrajni” ili “povremeni”?

Ne nadam se, naravno, da meteorolozi čitaju ovu rubriku. Kad bi se oni zanimali za maternji jezik, ne bi dopustili da im se rečnik tako ukalupi. Kad bi mislili o jeziku, valjda bi im se bar jednom desilo da napišu da će danas biti toplije nego juče, kao što normalan svet govori, a ne uvek i bez razlike “toplije u odnosu na prethodni dan”. Ali možda neko od čitalaca ima tetku čija komšinica poznaje čoveka čiji brat radi u hidrometeorološkoj službi, pa će tako moje pitanje ipak nekako dopreti do njihovih ušiju.

Jezički šabloni (klišei, stereotipi) velika su nevolja. Možda su se prognozeri do te mere mehanizovali da upotrebljavaju gotove fraze, ne razmišljajući o njihovom značenju. U tom pogledu ni novinari nisu baš za pohvalu. Pomislite: jeste li ikad čitali članak o dočeku Nove godine a da u njemu nije bio upotrebljen izraz “najluđa noć”? I jeste li ikad čuli nekoga da u običnom govoru kaže “najluđa noć”?

Utešna je vest da su možda i meteorolozi počeli da se popravljaju. Za Svetog Savu i sledećeg dana, 28. januara, opet je u Beogradu pao veliki sneg. Ovog puta prognoza je glasila: “Pre podne uglavnom suvo, a po podne i uveče s mogućom kišom, ledenom kišom i snegom.” Da su pogodili, nisu - sneg je vejao celog dana, kiše nije bilo - ali je već uspeh što su ga nazvali sneg, a ne “slab sneg povremeno”.