ĐELIĆ ZAUSTAVIO ENCIKLOPEDIJU

Znate li onu priču o zlim volšebnicima? Iz tame predanja u modernu srpsku kulturu tu priču je reaktuelizovao Stanislav Vinaver, podsećajući nas da moderno doba nije nimalo pošteđeno delovanja mračnih sila koja svoju kosmičku misiju ispunjavaju tako što ometaju i onemogućavaju sve što je pozitivno, vredno i usmereno ka „sveopštem oslobođenju“. Prilika je da se ove poučne priče o zlim volšebnicima prisetimo u ove dane kada Srpska enciklopedija, zamišljena u deset tomova, ulazi u završnu fazu realizacije svog prvog toma. Ogroman deo odrednica na slovo A potpuno je pripremljen, načinjen je i prelom prvih 80 stranica ove važne i prevažne enciklopedijske publikacije, a za nekoliko nedelja će i celo slovo A biti sasvim dovršeno. Angažovanjem više od 400 autora tekstova i stotinak članova stručnih redakcija najviših naučnih kompetencija u najrazličitijim oblastima znanja, gotovo sve odrednice prvog toma (slova A i B), njih preko 4.000, već su napisane. Od ukupno 33 redakcije svega dve (023. Medicina, veterina, farmacija, stomatologija; 030. Školstvo, pedagogija, prosvetne ustanove) nisu obezbedile sve predviđene tekstove, a nedostaje ukupno četrdesetak odrednica. To znači da je napisano 99 odsto tekstova, a preostale su odrednice bez kojih bi, pod određenim uslovima, enciklopedija možda i mogla. Sada je, pak, u toku težak i mukotrpan posao leksiko-redaktorskog ujednačavanja i konačnog uobličenja prvog toma, kao i pribavljanje svih vizuelnih priloga. Taj posao se nešto odužio, a slabosti su prepoznate u nekolikim tačkama zajedničkog rada. Istakli bismo, ovom prilikom, bar tri osnovna problema. Prvo, treba istaći da u izradi azbučnika Srpske enciklopedije ne postoji nikakav predložak od kojeg bi se moglo krenuti, pa je u tom smislu ta izrada odista ozbiljan istraživački posao. Ne postoji Srpska enciklopedija u deset tomova, niko je do sada nije napisao, pa je odista neophodno da se u novoj publikaciji tog tipa strpljivo izgradi celina znanja o srpskom narodu. Nekadašnja Enciklopedija Jugoslavije, nastala pod Krležinim kišobranom, u mnogim segmentima je veoma solidna, ali i prepuna ideoloških isključivosti koje bi morale biti u potpunosti otklonjene. Osim toga, srpski korpus je u toj enciklopediji naglašeno deformisan, pa se u mnogim redakcijama mora krenuti gotovo od nule. Radnu verziju azbučnika Srpske enciklopedije uradio je 1995-1998. godine zajednički tim sačinjen od predstavnika SANU i Matice srpske, a ta je verzija odlično polazište koje mora biti detaljno obrađeno i u raznim segmentima dopunjavana. Tokom finalnog rada na celini rukopisa prvog toma jasno se ukazuju izvesni krugove činjenica (ličnosti, događaja, pojmova) koji bi morali dodatno da budu enciklopedistički obrađeni. Drugo, u dobijenim tekstovima je konstatovan čitav niz neujednačenosti i neusklađenosti koje moraju biti otklonjene ukoliko želimo kvalitetnu, vrhunsku nacionalnu enciklopediju. Standardi za pisanje tekstova su definisani na samom početku izrade Srpske enciklopedije, ali niti su se svi autori tih pravila pridržavali niti su među pojedinim stručnim redakcijama kriterijumi do kraja usaglašeni. Pokazalo se da mnogi autori jesu sjajni znalci, ali da ne vladaju dovoljno veštinom pisanja enciklopedijskih odrednica. Takvi propusti sada moraju do kraja biti očišćeni. Treće, presudnu ulogu u završnim poslovima trebalo bi da odigra stručni tim profesionalnih leksiko-redaktora, ali je zbog odsustva finansijske podrške Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj ovaj segment rada ozbiljno ugrožen. Uređivački odbor je, naime, planirao da u 2008. godini primi ukupno šestoro leksiko-redaktora, da ih dobro obuči i da oni budu potpuno spremni da dovrše prvi tom Srpske enciklopedije. No, upravo te godine Ministarstvo je počelo sa politikom uskraćivanja sredstava uz čiju pomoć bi posao nesmetano bio obavljen. Zato smo danas tu gde jesmo: nadomak cilja, ali još uvek ne na njemu! Projekat izrade Srpske enciklopedije obezbeđen je, inače, „Zakonom o Srpskoj enciklopediji“ (donesen decembra 2005), a u njemu je eksplicitno rečeno da je ovaj posao u nadležnosti dve najkompetentnije naučne ustanove, SANU i Matice srpske, uz podršku izvršnog izdavača, Zavoda za udžbenike. Reč je, treba i to istaći, o ustanovama koje u srpskoj kulturi imaju daleko najviše iskustva u leksikografskim i enciklopedističkim poslovima. Celokupnu brigu o realizaciji Srpske enciklopedije preuzeo je njen Uređivački odbor, formiran od po 12 predstavnika SANU i Matice srpske, a o svim planovima rada i o realizaciji tih planova bilo je redovno obaveštavano nadležno Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Sa tim ministarstvom su sklapani godišnji ugovori o radu Srpske enciklopedije, ti ugovori su realizovani sa dosta napora i uočljivom neredovnošću, ali su ipak realizovani. Od oktobra 2006. godine krenulo je finansiranje Srpske enciklopedije, a jedino je u 2007. ugovoreni iznos pratio dogovorene planove rada. A onda, gle čuda, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj već u 2008. godini donosi odluku da isplati samo prvi (60 odsto), a da uskrati drugi deo (40 odsto) ukupnog iznosa predviđenog ugovorom. Čini to upravo u vremenu kada je trebalo Srpsku enciklopediju personalno ojačati mladim leksiko-redaktorima koje bismo za nekoliko meseci obučili i čijim marljivim radom bismo dovršili prvi tom. Upornim akcijama Uređivačkog odbora i probuđenim glasom razuma u Ministarstvu, taj drugi deo je ipak naplaćen, ali tek jula 2009. Zbog ovakvih zakašnjenja dugovi su se umnožavali, pa je Srpska enciklopedija stekla negativan ugled neurednog platiše, zbog čega je, nažalost, nekoliko saradnika otkazalo dalju saradnju. Usledio je potom novi udarac: odluka nadležnog ministra da se „Ugovor o radu Srpske enciklopedije u 2009. godini“ uopšte ne potpiše. Uprkos mnogobrojnim upozorenjima o nesagledivoj štetnosti ovakvog postupka, Ministarstvo se nije nimalo obaziralo na sva upozorenja i vapaje. Postupalo je kao da Srpska enciklopedija nije izuzetan, strateški važan naučni i kulturni projekat i kao da o tom projektu ne vode računa predstavnici dveju najviših naučnih institucija, SANU i Matice srpske. Uz to Ministarstvo je napravilo dva očigledna proceduralna propusta. Jedan je povezan sa činjenicom da je nastupio period ekonomske krize. Od Srpske enciklopedije je, s razlogom, traženo da svoje planove prilagodi novonastalim teškoćama, pa je to i urađeno: finansijski plan za 2008. je korigovan, a plan za 2009. je odmah načinjen u tom, znatno redukovanom vidu. Ako je neko smatrao da se na poslovima Srpske enciklopedije može rigoroznije štedeti, onda je trebalo o tome otvoreno porazgovarati. Tad bismo se, sasvim sigurno, složili da se možda i može još uštedeti, ali da se nikako ne može u potpunosti ukinuti finansiranje Srpske enciklopedije. Druga proceduralna greška Ministarstva proizlazi iz činjenice da nikakvo, ali baš nikakvo obrazloženje odluke o prestanku finansiranja Srpske enciklopedije nije dato. U uređenim državama rešenje bi moralo biti dato u pismenoj formi, a oštećena strana bi morala imati na raspolaganju mogućnost prigovora. Ništa od svega toga nije učinjeno. Jednostavno je donesena pogubna odluka, ali bez odgovarajućeg saopštenja i bez ikakve argumentacije. Kao da ne postoji poseban zakon koji štiti Srpsku enciklopediju i kao da u njoj nije s razlogom prepoznat prioritetan naučni i kulturni projekat. Svakome ko hoće objektivno da gleda i rasuđuje, jasno je: prvi tom Srpske enciklopedije nalazi nam se nadohvat ruke! Neko se, međutim, ozbiljno uplašio skore pojave Srpske enciklopedije! Otkuda taj strah od uspeha? I ko bi uopšte mogao poželeti da ovaj projekat u završnoj fazi onemogućuje i ruši? Zdrave pameti to se dosta teško može razumeti, gotovo nemoguće. Šta, dakle, učiniti kada zli volšebnici veoma snažno deluju i, uz to, ostvaruju realan uticaj i u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja? Što se Srpske enciklopedije tiče, stvari stoje ovako. Prvo, Uređivački odbor se odlučio da kvalitet Srpske enciklopedije nema alternativu, pa će strpljivo otklanjati sve propuste bez obzira na zlovolšebničko nestrpljenje i požurivanje. Niko nas neće naterati da u štampu predamo neuređenu enciklopediju koje bismo se sutra stideli! Drugo, Uređivački odbor već osam meseci obavlja svoje dužnosti bez ikakve nadoknade, ali će ostati na svom poslu kao „oličeni prijekor“ onome ko se o posvećenost i kvalitet ovoga rada ogrešio. Treće, autorima tekstova, članovima stručnih redakcija i likovno-tehničkim saradnicima dugovi počinju da rastu, a potpuno je neizvesno kada bi oni za pošteno urađeni posao mogli biti isplaćeni. Četvrto, novca na računu ima taman toliko da mala profesionalna ekipa leksiko-redaktora (svega tri stalno zaposlene osobe, uz još troje honorarno angažovanih za završne poslove prvog toma) može biti isplaćena još jedan jedini mesec, a posle toga će ti mladi ljudi, sa kratkotrajnim ali bogatim enciklopedističkim iskustvom, biti prinuđeni da potraže druge poslove. Peto, predstoji nam još nekoliko meseci intenzivnog rada, a svoje saradnike ćemo morati da zovemo na mobu sa molbom da sami ponesu ne samo alat nego i hleb i vodu. Sramota je to, dakako, ali neka ta sramota padne na dušu onome ko je za nju najviše zaslužan. I zato treba otvoreno reći: ako dobre volje i pameti još uvek ima, poslednji je čas da se nešto ozbiljno učini i da se spreči raspad dragocenog, mukotrpno formiranog enciklopedističkog tima! Vremena, dakle, nema: zli volšebnici stegli su omču oko vrata Srpske enciklopedije! Zato nju treba spasavati odmah, jer svako odlaganje toga čina može biti fatalno! Ovaj vapaj treba shvatiti kao poruku u boci kojom očajnik na pustom ostrvu priziva dobronamernog, spasonosnog primaoca, ma gde on bio i ma ko to bio. (Autor ovog teksta, u književnosti poznat kao Ivan Negrišorac, jeste prof. dr Dragan Stanić, predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije. Oprema je redakcijska)