Istina i samo istina

Kada je dr Dejvid Kej, konačno javno priznao da Sadam Husein nije imao nikakvo oružje za masovno uništavanje (OMU), niti mogućnosti da ga napravi, u američkoj i britanskoj vlasti zazvonilo je na uzbunu.

Valjalo je objasniti zašto je jedna zemlja lažno optužena i napadnuta, sa čime se nisu slagale zemlje Ujedinjenih nacija a ni veliki, ne samo opozicioni, deo ljudi u njihovim sopstvenim zemljama. Bivši šef američkih inspektora za naoružanje dr Dejvid Kej rekao je da skriveno oružje u Iraku najverovatnije ne postoji i da su oni “skoro u svemu pogrešno procenili” što se tiče iračkog programa za naoružanje. Logično je zaključiti i da je Irak napadnut bez potrebe čak i za “preventivnim” reagovanjem.

Pod pritiskom opozicije i javnosti DŽordž Buš,predsednik SAD, složio se da se otpočne sa nezavisnom istragom o rezultatima dobijenim od obaveštajnih službi.

Međutim, kako kaže jedan od prethodnih šefova inspektora za naoružanje Dejvid Olbrajt, vlada tu istragu može okrenuti u svoju korist. Oni žele samo da odlože dan kad će sve izaći u javnost, kaže Olbrajt.

Dr Kej može reći da je, u početku, bio prevaren izveštajima CIA i da je dao svoje komentare na osnovu pogrešnih obaveštajnih podataka obaveštajaca. Isto može reći i Buš. On je šef svega.

Rezultati istrage mogu eventualno naškoditi Bušu samo ako budu objavljeni pre drugog novembra ove godine, kada su američki predsednički izbori.

Istraga će se svakako otegnuti što demokrate čini veoma nervoznim, jer su oni već prihvatili mišljenje po keme je DŽordž Buš spremao napad na Irak još pre 11. septembra i pre objavljivanja njegovog “Patriotskog akta”, prema kome Amerika može da preduzme oružani napad na zemlje za koje posumnja za imaju ili razvijaju oružje za masovno uništavanje. Takvi pogledi nedavno su objavljeni u knjizi bivšeg sekretara finansija Pola O’Nila.

Protesti novinara Bi-Bi-Sija Buka oko (iznuđenog) povlačenja direktora Bi-Bi-Sija, Grega Dajka ne stišava se među novinarima i tehničarima ovog medija. Širom Britanije novinari su nekoliko puta izašli na ulice da protestuju. Bili su na ulicama Londona, Glazgova, Kardifa, NJukastla... Uglavnom su zahtevali povratak Dajka na mesto direktora i upozoravali da napad na Bi-Bi-Si jeste napad na slobodu profesije. Eventualnim uklanjanjem Bi-Bi-Sija, kao kompanije, u Britaniji ne bi postojao nijedan nezavisni elektronski medij. Međutim, svima je jasno da posle 2006. godine Bi-Bi-Si ne može nastaviti da radi sa ovakvom organizacijom (24 hiljade zaposlenih) i živeti od dotacija. Za to vreme pročulo se da je Greg Dajk potpisao ugovor za knjigu, koja će biti objavljena u septembru, od nekih početnih 500 hiljada funti, u kojoj bi trebalo da iznese svoju verziju svih događaja na Bi-Bi-Siju od kada je on došao na čelo. Sve to ne bi bilo čudno da Dajk nije potpisao ugovor sa njegovim i Bi-Bi-Sijevim “smrtnim neprijateljem” Rupertom Mardokom. Zapravo, sa velikom izdavačkom kućom “HarperKolins”, koja pripada Mardoku. Iako je izjavio da bi se rado vratio na čelo Bi-Bi-Sija, kad bi ga pozvali, izgleda da je i njemu postalo jasno da se bliži kraj ozbiljnom novinarstvu, barem elektronskom, sve dok se ne pojavi neko novo koje neće biti orijentisano samo prema zabavi.

Sledeći svog šefa, naravno svestan da se sva krivica može svaliti na njega, DŽordž Tenet, direktor obaveštajne službe (CIA), koji je jedva “preživeo” napade na njega i na agenciju posle 11. septembra, odlučio je unapred da počne da brani agenciju, tj. sebe od mogućih napada. U govoru koji je održao na Univerzitetu u DŽordžtaunu, rekao je da će potražiti sve pogrešne interpretacije koje se tiču nalaza obaveštajne službe koje su date, ili uopšte nisu date u vezi sa Irakom.

Ministar odbrane Donald Ramsfeld ponudio je Kongresu sopstvenu odbranu u vezi svega što se tiče obaveštajnog rada pre početka rata u Iraku. Gospodin Ramsfeld rekao je u Kongresu da on veruje da će tim koji predvode Amerikanci u potrazi za skrivenim oružjem, moguće, ipak, pronaći to oružje uprkos izjavama (i ostavci dr Keja koji je donedavno predvodio taj tim) u kojima se tvrdi da Irak nije imao nikakva skladišta oružja pre početka rata.

Sve je dodatno zasolio državni sekretar Kolin Pauel koji je rekao da on nikada ne bi preporučio invaziju na Irak da nije bio uveren da Sadam ima puna skladišta oružja.

Prebacivanje krivice vršiće se sve do izbora, ako kojim slučajem nešto ne iskrsne. Uglavnom, DŽordž Buš će iz celog slučaja izaći čist. Ako istraga ne utvrdi krivicu, njemu sigurno skače popularnost. A krivica, ukoliko bude dokazana, pašće na nekog od njegovih potčinjenih, a na obaveštajnu agenciju (CIA) sigurno.

U mnogo lošijoj situaciji nalazi se britanski premijer Toni Bler. Odluka DŽordža Buša da se otpočne istraga pala mi je u najnezgodnije vreme odmah posle “trijumfa” nad Bi-Bi-Sijem i “uspešno” sprovedene istrage lorda Hatona i njegovog izuzetno povoljnog izveštaja, za Tonija Blera, koji je, inače, odmah doveden pod sumnju.

Posle Buša, ništa drugo nije preostalo ni Bleru, tako da će se istraga sprovesti i u britanskoj vladi. On će, svakako pokušati da se “izvuče” na račun britanske obaveštajne službe (MI6), kao i svi ministri iz vlade, uključujući i bivšeg, inače po mnogima najkrivljeg za sve, Alistera Kempbela. Međutim, tu mu o vratu visi Hatonov izveštaj.

Naime, kako kaže Dejvid Klark, bivši specijalni savetnik Robina Kuka (bivši ministar inostranih poslova), “pola istine možda nije laž, ali je nepoštenost. Zato se svedoci zaklinju na sudu da će govoriti samo istinu i ništa osim istine. Mislim da će iskustvo lorda Hatona biti opredeljujuće i u novoj istrazi.”

Naravno, Bleru će biti potrebno i dobro objašnjenje zašto nalazi Hansa Bliksa, inspektora Ujedinjenih nacija, nisu prihvaćeni, već je prihvaćen stav obaveštajne službe. Lord Haton je potvrdio da vlada nije montirala izveštaj obaveštajne službe, tako da je i ovde krivac unapred poznat. Samo, posle skandala sa Bi-Bi-Sijem, Bleru neće biti nimalo lako da sprovodi svoju, prema Americi i Bušu, zacrtanu politiku, naročito kad u Britaniju počne da stiže sve veći broj kovčega sa vojnicima poginulim u Iraku, iako Britanci na to nisu tako osetljivi kao Amerikanci.

Bler je rekao da se nada da će rezultat istrage zadovoljiti i opoziciju, čak i liberale koji sumnjaju ne samo u izveštaj obaveštajaca, već i u političku odluku da se krene u rat. Kao najveće opravdanje za rat, Bler kao i Buš navodi činjenicu da je Sadam Husein oboren, pobeđen i zarobljen, a po njihovom mišljenju, on je predstavljao najveću opasnost za Bliski istok, svoje sugrađane i ceo svet,

Objašnjavajući odluku da se počne sa istragom, koja najmanje odgovara njemu, Bler je rekao da se na to odlučio zbog slične odluke Bele kuće. Zatim zbog priznanja dr Keja da su SAD “skoro u svemu” pogrešile u vezi s oružjem (OMU), i zbog nalaza lorda Hatona koji je potvrdio da vladin izveštaj nije “naštimovan”.