Koridor razdora

Koridor 10, međunarodni autoput koji treba da spoji Srbiju sa ostatkom Evrope, umesto toga mogao bi da podeli Vladu Srbije. U bici za kontrolu nad novcem za Koridor 10, vođenje celog posla i dobijanje zasluga za to, nadležni ministri i institucije uspeli su da u 2009. godini umesto planiranih stotinak kilometara završe svega pola od toga. Odgovornost za kašnjenje u radovima niko nije spreman da preuzme. Tako ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić, za NIN kaže da je problem u lošoj organizaciji posla gde tri ministarstva dele nadležnosti (za infrastrukturu, NIP i prostorno planiranje), dodajući da je saobraćajna infrastruktura njegov resor. Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan odgovara da je Koridor 10 više od običnog projekta za koji bi bio nadležan jedan čovek ili jedno ministarstvo, pa se kao takav ne može posmatrati kao izgradnja jednog mosta, puta ili vodovoda. „Koridor 10 ima više nivoa upravljanja, počev od Nacionalnog saveta za infrastrukturu, koji je strateško i savetodavno a ne izvršno telo, na čijem čelu je predsednik Srbije Boris Tadić. Operativno su za realizaciju nadležna tri ministarstva, pa se tako Ministarstvo za NIP bavi kontrolom utrošenog novca iz budžeta za izvedene radove, kao i kontrolom preduzeća Koridor 10. Ministarstvo za infrastrukturu je nadležno za praćenje i izvođenje radova, a Ministarstvo za prostorno planiranje za prostorne planove i eksproprijaciju zemljišta” objašnjava za NIN Verica Kalanović. Na primedbu ministra Mrkonjića da je zastoj u radovima sasvim u skladu sa izrekom „tri babice - kilavo dete”, Kalanovićeva odgovara da je onda posao njenog ministarstva da „to dete ne bude ružno i tužno, da hoda uspravno, bez dugova, da troši svaki dinar pod kontrolom roditelja i da poraste u lep Koridor 10, koji neće imati najskuplje deonice u Evropi”. Kalanovićeva štedljivost svog ministarstva potkrepljuje i brojevima, te kaže da sada na severnom kraku jedan kilometar poluautoputa košta najviše 79,6 miliona dinara, dakle manje od milion evra i da nema mogućnosti za naknadno podizanje cene kroz anekse ugovora. “U istom trenutku, zbog toga što nismo imali kontrolu ‘nerazumnog deteta’ obilaznica oko Beograda, koja je takođe poluautoput, košta preko 15 miliona evra po kilometru”, kaže Kalanovićeva. I dok se ministri u medijima „bore” poslovicama, iza kulisa se trenutno u Vladi Srbije vodi prava bitka za kontrolu nad tridesetak milijardi dinara, koliko će u budžetu za 2010. godinu biti ukupno namenjeno infrastrukturnim projektima. Kalanovićeva smatra da ta sredstva treba i dalje da ostanu u NIP-u, jer je, kako kaže, „postigla rezultate i štedljivo trošila taj novac”. U Ministarstvu za infrastrukturu, međutim, veruju da G17 preko Koridora 10 pokušava da sačuva Ministarstvo za NIP. Iako još nije precizno utvrđeno koliko novca će u budžetu za narednu godinu biti izdvojeno za Koridor 10, Kalanovićeva kaže da sadašnji okviri govore da će to biti najmanje 13 milijardi. Od toga, sedam milijardi će biti izdvojeno za građevinske radove, a šest milijardi za eksproprijaciju. Ko će kontrolisati taj novac, u trenutku pravljenja budžeta postaje i političko pitanje, koje prema nezvaničnim saznanjima poslednjih nedelja jako kvari odnose G17 i SPS-a u Vladi Srbije. Ministarka za NIP tvrdi da tu zategnutost u odnosima ona ne oseća i da lično ima odličan odnos sa ministrom Mrkonjićem, koji je, kaže, „divan čovek”. “Ipak, pitanje posla je pitanje efikasnosti i rezultata. Ako smo u ovoj godini imali dobro završen posao na obe deonice severnog kraka nakon transparentnog tendera, ako se tačno zna za šta su sredstva potrošena, ne vidim zašto bismo išta menjali. Rezultati kažu da je Ministarstvo za NIP uspelo da se pobrine da nijedan dinar ne ode uzalud i da se za svaki zna na šta je potrošen”, kaže Kalanovićeva. Iako tvrdi da nema razloga da bilo ko svojata Koridor 10, ako cela vlada stoji iza tog projekta, ona ipak tvrdi da je upravo Mlađan Dinkić, koji je i zamenik predsednika Nacionalnog saveta za infrastrukturu, završio finansijsku konstrukciju za međunarodne kredite za Koridor 10 i to pod izuzetno povoljnim uslovima. Smatra da ona, kao ministar iz redova G17 plus, nijednog trenutka nije izašla iz okvira svojih ovlašćenja, te ne vidi nijedan razlog za nezadovoljstvo ministra Mrkonjića. “Što se tiče opstanka ovog ministarstva, jeste mi važno da projekti koji menjaju sliku Srbije, poput Koridora 10, uspeju i mislim da je ministarstvo za NIP izuzetno važno. Ali niti sam ja odlučivala hoće li ovo ministarstvo biti osnovano, niti ću odlučivati da li će biti ukinuto. Ono što mogu da tvrdim jeste da dok sam na ovom mestu, nijedan dinar neće biti utrošen bez kontrole”, ističe Verica Kalanović. Mrkonjić, s druge strane, veruje da njegovo ministarstvo treba da dobije više nadležnosti i vodi ceo posao, jer bi se time ubrzala izgradnja. On smatra da je potreban i efikasniji rad preduzeća „Koridor 10”, kome su sada, zbog partijskih podela, delom vezane ruke. Zato će on predložiti transformaciju ovog preduzeća u Direkciju za Koridor 10, sa direktorom na čelu, koji će imati ovlašćenja, ali i odgovornost za dinamiku i kvalitet radova. S ovim predlogom izaći će pred Nacionalni savet za infrastrukturu. Da preduzeće „Koridor 10”, nastalo početkom ove godine kao ćerka firma JP Puteva Srbije, od osnivanja ima probleme, potpuno je jasno. Tadašnja ideja Vlade Srbije bila je da se umesto prezaduženim Putevima Srbije (tada su dugovala oko 30 milijardi dinara) posao izgradnje najvažnijeg puta u Srbiji poveri novom, dugovima neopterećenom preduzeću, koje bi organizovalo tendere, vodilo ceo projekat i povlačilo međunarodne kredite, koji su nam izdašno davani. I tada se opet umešala politika. Iz nepoverenja i straha da samo jedna stranka ne dobije zasluge za, kako su se nadali, lak posao uz toliku međunarodnu pomoć, vladajuće stranke formirale su preduzeće sa tripartitnom vlašću. Tako je na čelu „Koridora 10” trojni upravni odbor, sačinjen od predstavnika DS, SPS i G17, koji se na godinu dana rotiraju na mestu predsednika. I dok se njih trojica dogovore, pa još troje ministara iznad njih, pa svi zajedno na Nacionalnom savetu za infrastrukturu, prođoše svi rokovi. To su shvatili i neki od članova UO ovog preduzeća, pa je tako letos ostavku na ovo mesto podneo Aleksandar Jankulović (profesor Fakulteta za informacione tehnologije, predložen od strane SPS-a), koji je u maju na sednici Nacionalnog saveta za infrastrukturu upozorio da se kasni sa projektovanjem i da sve ide sporo. On je pre toga i Milutina Mrkonjića obavestio da vlada potpuna dezorganizacija, da se radi loše i da bez većih ovlašćenja neće biti spreman ni da preuzme odgovornost. Ubrzo potom podneo je ostavku, istovremeno sa drugim članom UO, Jasenkom Lazovićem, kadrom DS, koji se kasnije predomislio i povukao ostavku. Umesto Jankulovića, SPS je u UO ubacio Slobodana Cerovića, penzionisanog građevinskog inženjera. Tročlanom Upravnom odboru, u skladu sa populističkom politikom vlade da smanji nadoknade za funkcije u svim javnim preduzećima, dodeljene su plate od po 30.000 dinara, iako se od njih očekivalo da vode projekte vredne preko milijardu evra. Zbog proceduralnih problema, nijednu platu do danas nisu primili. Iako Nenad Ivanišević i Slobodan Cerović, članovi UO „Koridora 10” za NIN objašnjavaju da plate nisu bitne i da su oni tu zbog izazova, a ne zbog para, ova činjenica je paradigma odnosa države prema “prioritetu svih prioriteta” i najvažnijem putu u Srbiji. Ako se tako ogroman posao od državnog značaja vodi volonterski, besplatno - to ugrožava i posao i državu. A da je posao ugrožen svedoče i kašnjenja u radovima, zbog čega će u ovoj godini umesto 90 biti urađeno oko 50 kilometara. Tako su u 2009. godini završene deonice Levosoje-Preševo od 22, 5 kilometara, deonica od 7,5 km na obilaznici oko Beograda, od Železnika do Orlovače, a očekuje se da 29. novembra budu otvorene dve deonice od po 10 kilometara kod Subotice i Novog Sada. Kasne obilaznice oko Beograda i Dimitrovgrada, kao i deonice na istočnom kraku. Deo problema prouzrokovan je i zategnutim odnosima preduzeća „Koridor 10“ i majke firme - Puteva Srbije, kojoj je oduzeto vođenje ovog projekta, a uloga svedena na tehničko sprovođenje eksproprijacije i rad na projektnoj dokumentaciji. Nenad Ivanišević, član UO „Koridora 10“ kaže da su aktuelna kašnjenja na dve obilaznice - Beograd i Dimitrovgrad - posledica problema s eksproprijacijom, a u drugom slučaju sa projektnom dokumentacijom. “Za ove poslove su zaduženi Putevi Srbije, pa problemi na obilaznici nisu u direktnoj nadležnosti našeg preduzeća, i tu ima prostora za unapređenje saradnje naša dva preduzeća. Mi smo sada i uskočili da im pomognemo i mislim da ulazimo u sređeniju fazu”, kaže Ivanišević. Iako je ministar Mrkonjić najavljivao da će se sa vlasnicima najkrupnijih parcela na obilaznici oko Beograda, Vojinom Lazarevićem i LJubišom Buhom Čumetom, dogovor o eksproprijaciji napraviti još letos, a radovi početi u novembru, od toga još nema ništa. Ni njegove najave da su Lazarević i Buha spremni da poklone zemlju državi, nisu se pokazale kao tačne. Kako nam je rečeno u „Koridoru 10”, niko od vlasnika parcela na ovom potezu nije pristao ni na zamenu zemljišta, što je prva ponuđena opcija, jeftinija za državu, pa će morati da se ide na otkup. Cena otkupa na beogradskoj obilaznici, u Batajnici i Dobanovcima kreće se od 1.500 do 2.000 dinara po kvadratu za poljoprivredno zemljište, dok se za građevinsko zemljište kreće od 2.500 do 3.000 dinara. Ivanišević objašnjava da je na potezu Dobanovci - Batajnica, eksproprisano oko 30 hektara od planiranih 120, dakle tek je četvrtina posla gotova. Trenutno su završene pripremne radnje na celom potezu, dakle pravno cepanje parcela, a otpočeo je i proces donošenja rešenja o eksproprijaciji i upis u katastar. Kompletna eksproprijacija trebalo bi da bude završena do polovine 2010. godine, kada bi najranije mogli da počnu i radovi. Eksproprijacija na potezu obilaznice Beograda od Orlovače do Straževice je skoro završena (oko 95 odsto), dok deo od Straževice do Bubanj potoka ide nešto sporije. Naš sagovornik podseća da eksproprijaciju na celom putnom Koridoru 10 treba da finansiramo sami iz budžeta. Za to je u narednoj godini potrebno nešto manje od 60 miliona evra, što je Vlada postavila kao prioritet, jer je to uslov za povlačenje međunarodnih kredita u visini od preko 1,1 milijardi evra. Osim eksproprijacije, iz budžeta treba da finansiramo i izgradnju druge trake autoputa od Novog Sada prema Horgošu. Otvaranje dve deonice na ovom severnom kraku je predviđeno za 29. novembar. “U nedelji posle toga ćemo raspisati tender za sledeću deonicu severnog kraka u dužini od 11,5 km. U januaru ćemo raspisati još nekoliko tendera u skladu sa dinamikom kojom stiže projektna dokumentacija. Tako se nadamo da ćemo u 2010. godini iz sopstvenih sredstava izgraditi 40 km severnog kraka. Predviđa se da će troškovi biti oko milion evra po kilometru, odnosno 40 miliona evra”, kaže Ivanišević. I na obilaznici oko Dimitrovgrada je došlo do kašnjenja, pa su dva tendera, koja je trebalo da budu otvorena 22. oktobra, odložena za 26. novembar, dok je treći tender - za dva tunela odložen za najmanje dva meseca. “Ovde smo imali tehnički problem, jer je Svetska banka imala primedbe na projektno rešenje dva tunela, koje je radio Institut za puteve Beograd. Zato su tražili odlaganje rokova pa je tender odložen. Krajem januara bi trebalo da se raspiše novi tender, a radovi bi mogli da počnu u maju ili junu. Ponude za lotove 1 i 2 biće otvorene 26. novembra, a radovi bi mogli da počnu u martu, kad budu završene sve pripremne radnje. To je jedna od najtežih deonica na Koridoru 10, ukupne dužine 8,7 kilometara. Završetak radova na ovoj obilaznici treba očekivati tek krajem 2011. godine”, kaže za NIN Slobodan Cerović, predsednik UO „Koridora 10”. Cerović ističe da će radovi na obe obilaznice biti završeni tek sredinom 2012, što znači kašnjenje od pola godine u odnosu na ranije zacrtani plan. Pa ipak, nadležni ministri veruju da nije sve tako crno i da će ubuduće radovi ići brže. Mrkonjić kaže da će projektovanje Koridora 10 biti završeno do 1. marta, a kompletna eksproprijacija do juna 2010. godine. On obećava da ćemo iduće godine izgraditi 100 kilometara, 2011. još toliko i 2012. preostalih 50 kilometara Koridora 10 kroz Srbiju, kada ćemo završiti ovaj posao. Kalanovićeva činjenicu da devet godina posle petooktobarskih promena još nismo uspeli da završimo 300 kilometara ovog autoputa kroz našu zemlju, iako je to bio prioritet svake vlade, objašnjava velikom dezorganizovanošću i amaterizmom u ranijim ministarstvima koja su bila zadužena za taj posao. Kaže da ova vlada nije zatekla nijedan završen glavni projekat za Koridor 10, što znači da se nije moglo krenuti u izgradnju nijednog metra ovog puta. “Ako budemo nastavili da radimo kao u 2009. godini sigurna sam da će u mandatu ove vlade biti završen deo od Horgoša do Dimitrovgrada i da ćemo mi biti vlada koja za sobom nije ostavila repove”, kaže Kalanovićeva. Nakon svega rečenog, teško je poverovati optimizmu srpskih ministara, jer pet godina posle Olimpijskih igara u Atini, do kada je trebalo da bude završen Koridor 10 kroz Srbiju, ovom cilju bliži smo samo pedesetak kilometara. S obzirom na to u kakvim je mukama nastajao svaki kilometar, ni to sada ne izgleda tako malo.  Lilićevo pismo Da stvari ne idu kako treba, setio se nedavno i Zoran Lilić, funkcioner SPS i nekadašnji predsednik SRJ, koji je predsednik Skupštine Koridora 10 i istovremeno predsednik UO JP Putevi Srbije. Lilić je nedavno uputio pismo svim ministrima u Vladi Srbije, ali i članovima Upravnog odbora Koridora 10, kojim ih obaveštava da on nema nikakav uvid u rad ovog preduzeća niti u način trošenja novca. Lilić zato traži da se Skupštini Koridora 10 dostavi devetomesečni izveštaj o radu i finansijski izveštaj, jer za skoro godinu dana nisu dobili nijedan. Inače, preduzeće „Koridor 10” ima 12 zaposlenih i šest eksperata angažovanih po potrebi u projektima. Osim trojnog upravnog odbora, postoji i Skupština Koridora, koja broji devet članova, sa Lilićem na čelu.