Ko će Savi na crtu?

Španija je jedina zemlja u kojoj se slične stvari događaju. U kojoj izbori za predsednika Reala ili Barselone zavređuju ogromnu medijsku pažnju, žestoke i dugotrajne kampanje, postojanje izbornih štabova, aduta i “skrivalica”. U Srbiji je nešto slično. “Opšti izbori” u fudbalskom klubu Partizan, uveliko, ovih dana, zasenjuju ponovljene lokalne izbore na beogradskoj opštini Voždovac. U FK Partizan je, posle krize i svakojakih trvenja koja su više ličila na kafanske tuče, nego na “principijelne” sukobe, usledio period mira u kući, stopostotnog uspeha na već pomenutom “domaćem polju”, “stabilne finansijske situacije”. Najavljen je pohod na Evropu, a dalji hod kroz evropsko takmičenje izgleda više nego sumorno. Idila, pokazalo se, nije ni postojala, “sistem” je na svakoj krivini gubio šrafove i, inače, redovni izbori koji su na programu ovog novembra i decembra, izgledaju kao nužni. Ali, ni ažurirani Statut Fudbalskog kluba Partizan ne utvrđuje kako Skupština kluba mora da izgleda, ni po broju članova, ni po načinu izbora, koristeći alibi koji im zakon evidentno dozvoljava da “broj članova Skupštine i način rada na sednicama bliže uređuje Poslovnik o radu Skupštine”. U prevodu, to bi značilo - po potrebi. Privrednici, biznismeni, uglednici raznih fela i sponzori imaće 31 mesto, 29 mandata pripada bivšim i sadašnjim fudbalerima, trenerima, zaslužnim članovima kluba i zaposlenima u Partizanu, dok će pet članova izabrati navijači. Formalno je nejasno da li se to odnosi samo na navijače koji su svima poznati i po dobru i po zlu, ili na mrežu članova i prijatelja kluba diljem Srbije, ali i sveta. To se, s obzirom na broj, i ne smatra bitnim. Ali i daleko od toga da se zanemaruje. Jedina bitna i egzaktna funkcija skupštine je izbor predsednika. Gledajući i formalno, po Statutu, i decenijama unazad, tu se misija “neposredno” izabranih emisara i završava. Mada oni nadalje biraju i Upravni odbor, ali na predlog predsednika, naravno. A aminuju još i završne račune, i još neke formalnosti. LJudi koji su po “funkciji” bitni samo jedan dan u mandatu, naravno da su svesni toga, i naravno da nisu nesposobni da procene težinu svog glasa. Izborna kampanja za predsednika FK Partizan može biti okrenuta ka jednom od dva “poslanička” kluba, s tim što ovaj “sa parama” pobeđuje ne ostavljajući mogućnost da joj se bilo ko suprotstavi. Reč je o sistemu “duplo vezano”; sastav skupštine bira predsednika, a vladu bira on sam! Jedini ko je do sada obnarodovao kandidaturu za mesto predsednika Partizana je Savo Milošević, legenda kluba i po mnogo čemu u fudbalskom svetu „respektabilna faca“. On unapred zadovoljava sve kriterijume za kandidaturu osim one najformalnije - da bude član Skupštine. Da li će Savo Milošević imati protivkandidata ili će se, kao Lukić u „Zvezdi“, boriti samo s negativnom matematikom i opasnim kompromisima? Malo je onih koji misle da će sadašnja vladajuća garnitura u klubu potpuno spustiti gard pred Miloševićem. Aktuelno rukovodstvo kluba će, verovatno, pre isturiti kandidata van svojih redova koga će podržati, nego što će neko od njih stati na crtu Miloševiću. U sadašnjem Upravnom odboru Partizana od 17 članova uključujući i predsednika Dragana Đurića, inače prvog čoveka “Zekstra grupe”, 12 je biznismena-privatnika, jedan je direktor javnog preduzeća, jedan ministar, jedan poslanik, jedan političar (najsvežiji, još neažuriran na klupskom sajtu), i jedan, u tom smislu, neraspoređen. Savo Milošević je najavio da će na konferenciji za štampu objaviti ko sve “s njim ulazi u Partizan”, i nema sumnje da će i naredni upravni odbor, sa Miloševićem ili bez njega, imati sličnu strukturu. Kakogod, u Španiji raspolažu pre svega svojim, pa zatim i zajedničkim parama. Izbori u Partizanu, ipak, prugastom plebsu deluju mnogo zanimljivije od onih lokalnih političarskih na Zvezdari.