O plagijatu se znalo i ranije

Povodom vašeg članka „I Hegelu se to dešavalo”, u poslednjem broju NIN-a, želeo bih da vam dodam još neke informacije koje potvrđuju priču o plagijatu. Naime, kao profesor na Odseku za germanistiku Filološkog fakulteta i u dva maha njegov upravnik, upoznat sam sa još jednim slučajem koji je okarakterisan kao plagijat. Profesor Slobodan Grubačić je doktorirao u Nemačkoj i svoju disertaciju o Hajneu objavio je tamo. O toj knjizi izašao je, ako se dobro sećam, januara 1976. u listu Frankfurter Allegemaine Zeitung prikaz koji je potpisao prof. Prajzendanc (Preisendanz), ekspert za Hajnea. Tu profesor Prajzendanc, posle nekoliko komplimenata autoru, otkriva da je ovaj na više mesta prepisivao, bez navođenja izvora, čitave pasuse iz radova prof. Prajzendanca. O tome se, naravno, pričalo i na Odseku. A kasnije, prilikom izbora (ili reizbora) Grubačića, predsednik komisije za pisanje referata, pokojni prof. Milan Mojašević, napisao je u referatu o kandidatu, između ostalog, i  da je u disertaciji  bio isuviše štedljiv u korišćenju znakova navoda i navođenja tuđih izvora. Pošto je taj referat bio određeno vreme na uvidu javnosti i pošto je objavljen u biltenu i bio na dnevnom redu sednice Veća fakulteta, pa su svi nastavnici imali prilike da za to znaju, čudi iznenađenje i neznanje akademika, pre svega Nikše Stipčevića. O ostalim pomenutim činjenjima prof. Grubačića kao dekana Filološkog fakulteta nisam upoznat jer sam od 1997. godine u penziji.