Strateško partnerstvo

U diplomatskom jeziku pronađena je čarobna formula – strateško partnerstvo. Namerno neću da potražim poreklo ove sintagme, da bih, čist od nauke ili pseudonauke, zdravorazumski rekao kako doživljavam ovu formulu. Bilo da se odnosi na nas ili na druge zemlje. Obe reči, i imenica partnerstvo i pridev strateško su pažljivo odabrane. Partnerstvo ne znači prijateljstvo, jer bi reč prijateljstvo u međunarodnim odnosima među zemljama u nekim slučajevima zvučala suviše intimno. Takođe sam primetio da pojedine ambasade, u eri raznih rodnih ravnopravnosti i vanbračnih veza svake vrste, šalju ovako naslovljenu pozivnicu - za „g. Jovana Ćirilova sa partnerom“. I u ovom slučaju reč prijatelj ili prijateljica zvučale bi suviše indiskretno, a isključena bi bila supruga. Ovako, partner i partnerka ima sva šira značenja. Strategija je takođe dovoljno široka reč koja implicira neke fundamentalne ciljeve, namere, ideje, planove. Dakle, partnerstvo u ovom slučaju nije neka prolazna taktika, hir, dobro raspoloženje, ne daj bože euforija, već partnerstvo koje je duboko proučeno i trajno. Potražio sam na Internetu termin „strateško partnerstvo među državama“ i našao da stoji na raspolaganju dvadeset miliona jedinica, najčešće praćenih primerima o odnosima između pojedinih država. Međutim, nema definicije strateškog partnerstva na planu međunarodne politike. Očigledno da i ova međunarodna strateška partnerstva pre svega počivaju na komercijalnim interesima, što ne zvuči nimalo nepoznato. Reč partner je preuzeta iz engleskog i vodi do latinske imenice portio, deo. Srodna je sa drugim internacionalizmima kao što su partija, partijnost, partizan, partitivan, partitura, partikularan, partikla, participacija, partikratija, itd. Pridev strateški potiče od starogrčke imenice strategos, vojni zapovednik. Pojam strategija nastao je u vojnoj terminologiji kao nauka o pripremanju ratovanja radi postizanja pobede. Termin se danas upotrebljava u raznim oblastima za način kojim se postiže neki dugoročni cilj.