Osnovaću novu diplomatiju EU

Španski premijer Hose Luis Sapatero (49) razgovarao je sa novinarima Špigla o novom predsedniku i ministru spoljnih poslova EU, o ciljevima Španije u narednom periodu predsedavanja EU i o nadama za novi početak u Evropi. Da li je izbor predsednika i šefa diplomatije EU, Van Rompuja i Ketrin Ešton, stvarni ishod desetogodišnjih žestokih borbi za reformu EU? Želim pre svega da čestitam Švedskoj što je, kao predsedavajuća, podnela predlog koji je jednoglasno prihvaćen. Belgijski premijer je do srži Evropljanin i zaista je na čelu svoje vlade ispoljio izvanredne sposobnosti rukovođenja. Iskreno sam zadovoljan što će žena biti na položaju ministra spoljnih poslova. Poznajem je iz porodice evropskih socijalista i pružio sam joj podršku. Španija je prva zemlja EU koja je na referendumu usvojila evropski Ustav iako je on kasnije propao. Sada će biti prva zemlja koja će, kao predsedavajuća, počev od januara naredne godine morati da primenjuje pravila Lisabonskog ugovora. Znači li to da ćete vi Evropi omogućiti novi početak? Lisabonski ugovor mora uliti novu snagu Evropi. Tri su osnovna cilja: prvo, naša ekonomska politika mora postati efikasnija. Drugo, Evropa mora imati znatno aktivniju i znatno važniju ulogu u svetu. Konačno, Evropa mora biti još glasniji zagovornik građanskih prava i politike ravnopravnosti, što je osnovna odlika evropskog identiteta. Ali, ključni akteri u Evropi uopšte nisu ni želeli da sami stupe na te položaje. Ni vi niste omogućili svom šefu diplomatije Migelu Anhelu Moratinosu da pređe u Brisel. Oduvek sam verovao da su i na jednom i na drugom položaju potrebni izuzetno sposobni ljudi, kakve smo na kraju i izabrali. Sada kada je Lisabonski ugovor stupio na snagu, Evropa ima institucije i sredstva neophodna za sprovođenje zajedničke spoljne politike, ali to još uvek ne znači da čitav blok ima jedinstvenu spoljnu politiku. Šta Španija namerava da uradi za jedinstveno prisustvo EU kao globalnog aktera na svetskoj sceni? Osnovaćemo novu evropsku diplomatsku službu u kojoj će biti angažovani evropski zvaničnici svih zemalja-članica. Kao predsedavajući, uradićemo sve što je u našoj moći da bi ta služba brzo postala operativna. Postaraćemo se da gđa Ešton dobije jednoglasnu podršku svih vlada za svoju spoljnu politiku. Da li stvarno verujete u to da ta nova Evropa može da igra u istoj ligi kao SAD i Kina? Mi smo već u prvoj ligi, kao jedna od vodećih ekonomskih i trgovinskih sila u svetu. Jedino što se postavlja kao pitanje jeste da li smo najbolji u toj ligi. Možemo to da budemo. Već smo na prvom mestu kada je reč o demokratskim vrednostima. A kako nameravate da unapredite unutrašnju integraciju članica kako bi EU mogla da ostvari te ciljeve? Prvo, važno je da se u potpunosti razvija domaće tržište, da ojača zajednička valutna politika, da se koordiniše regulisanje finansijskih tržišta i krajnje pojednostavi razmena tehnologije i naučnih istraživanja. Međutim, moramo unaprediti i socijalnu integraciju u Evropu i obezbediti da u Evropi nema diskriminacije koja bi se temeljila na rodu ili na uzrastu. Proglasili ste da će spoljnopolitički prioritet vašeg predsedavanja biti poboljšanje odnosa EU i Rusije. Neuobičajeno za jednu mediteransku zemlju? Moramo razviti odnose uzajamnog poverenja sa Rusijom. Moramo se usaglasiti kada je reč o istočnoj Evropi, Iranu i Avganistanu, svim tim oblastima u kojima Rusija igra ključnu ulogu. Onda se postavlja i pitanje jednog strateškog ugovora o veoma konkretnim temama kao što je energetika. Ali vi takođe želite da obnovite transatlantski odnos sa SAD. Španija i druge zemlje EU i dalje imaju posebno značajnu ulogu u Avganistanu, u okviru rata protiv terorizma. Avganistan nije samo problem SAD. Tamo se kriju radikalni islamisti, koji ugrožavaju čitav svet. Španija tamo ima hiljadu vojnika koje nije uputila isključivo iz solidarnosti sa Amerikom, već za opšte dobro. U Iraku je situacija bila sasvim drukčija i zato sam, čim sam 2004. godine izabran, povukao naše vojnike iz Iraka. To je prouzrokovalo ozbiljne razlike u stavovima sa Vašingtonom i rascep u EU. Međutim, predsednik Obama ima novu viziju. On je odlučio da zatvori logor u bazi Gvantanamo. Taj logor je slao poruku koja je bila pogubna za moralnu superiornost demokratije. Da bi podržala Obamu u tom naporu Španija je već pristala da prihvati nekoliko bivših zatočenika. Ne traže li SAD previše od svojih evropskih partnera ako u ratu protiv terorizma građani treba da budu nadzirani a sve bankarske transakcije kontrolisane; čak i podaci o ličnosti moraju biti dostavljeni Vašingtonu? Moramo uspostaviti ravnotežu između bezbednosti i slobode. Kao premijer zemlje koja je decenijama primorana da se hvata u koštac sa kriminalnim terorizmom baskijske organizacije ETA, mogu vam potvrditi da je sa stanovišta bezbednosti korisno prikupiti što je mogućno više informacija, to je 80 posto uspeha. Međutim, jedan demokratski sistem uvek mora postaviti ograničenja snaga bezbednosti, radi zaštite građanskih prava i sloboda. Španija je oduvek imala posebne odnose sa Latinskom Amerikom. Vaš ministar spoljnih poslova nedavno je na Kubi razgovarao sa Raulom Kastrom. Šta nameravate da uradite kako biste ubedili taj režim da krene u reforme? Španija ima specijalne odnose sa Kubom delimično i zbog toga što su mnogi Kubanci poreklom iz Španije. Kao porodica Kastro. Upravo tako. Prema tome, reč je o biološkom imperativu. Mi smo se usredsredili na to da zahtevamo dijalog sa Kubom o pitanjima koja se tiču ekonomije i ljudskih prava. Moramo analizirati sve to što Raul Kastro trenutno čini radi otvaranja privrede, na primer. To bi mogao da bude prvi korak ka sveobuhvatnim reformama. Međutim, o tome će se sigurno voditi vrlo užarena debata unutar EU. Vaše predsedavanje EU odvijaće se u senci posledica svetske ekonomske i finansijske krize. Mnoge evropske zemlje već pokazuju znake poboljšanja; u isto vreme, Španija je još u recesiji, a stopa nezaposlenosti iznosi skoro 20 posto. Zašto je EU postigla tako loše rezultate zajedničkim programom za prevazilaženje krize? Španija će se izvući iz recesije ili do kraja ove ili na početku naredne godine. Naši ekonomski rezultati su se i pogoršali kasnije od, recimo, nemačkih. Verujem da je bilo nekih pozitivnih, koordinisanih reakcija na krizu. Neke članice EU bile su na ivici bankrotstva i uspeli smo da to sprečimo. Dogovorili smo se oko stimulisanja tražnje u našim zemljama. Naravno, mogli smo mnogo efikasnije da koordinišemo stvari na nekim frontovima, kao što je, recimo, preduzimanje mera za podsticanje prodaje novih automobila. Bilo je trvenja između britanskog potpuno liberalnog pristupa i nemačkih zahteva za kontrolu rizika. Na kraju smo ipak postigli saglasnost. Vaša vlada je pobornik ravnopravnosti žena, omogućila je homoseksualne brakove i sada želi da uvede odredbe kojima će se legalizovati abortus u prvom tromesečju trudnoće. To je izazvalo glasne proteste katoličkih biskupa, koji su izveli stotine hiljada ljudi na ulice. Znači li to da Španija ima još neobavljenih poslova kada je reč o sekularizaciji? Španija više nema zvaničnu državnu religiju. Rimokatolička crkva svakako ima značajnu ulogu i sa mnogo ubeđenja iznosi svoje stavove o svim društvenim pitanjima. Ali, to nije problem. Ogromna većina Španaca podržava zajednički život u toleranciji, uz poštovanje svih ličnih sloboda. Čak i homoseksualni brakovi uživaju podršku šezdeset procenata stanovništva. U demokratiji nikome ne može biti dopušteno da svoje moralne stavove nameće drugima.