Na radu kao u ratu

Svaka tri minuta u svetu jedna osoba pogine zbog povrede na radu, četiri lica se svake sekunde povrede, a najmanje tri obole. Od 100 smrtnih slučajeva, sedam ih je prouzrokovano povredom na radu. Ukupno, zaposleni u toku godine pretrpe 270 miliona povreda na poslu, od toga oko 330.000 je sa smrtnim ishodom. Broj profesionalnih oboljenja je takođe ogroman i iznosi 160 miliona godišnje. Dva od tri radnika izložena su nekoj od više hiljada potencijalno štetnih hemikalija i bioloških agenasa. Procenjuje se da je broj lica koja umru zbog štetnih supstanci na radu četiri puta veći od onih koji preminu usled povrede, tako da ukupna smrtnost, povezana sa radom, godišnje iznosi više od dva miliona ljudi! Primera radi, 2005. godine bilo je 2,2 miliona. Smrtnost na radu, prema tome, veća je nego u svim ratovima širom sveta. Ni kod nas nije bolje, sem što su mnoga radna mesta zatvorena, pa je za toliko i manje povreda na radu. U prvih 11 meseci ove godine na teritoriji Republike Srbije bile su 33 smrtne povrede, 12 teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, 907 teških povreda na radu i 11 kolektivnih. Najrizičnija delatnost je građevinarstvo, u kojoj je bilo 10 smrtnih, devet teških povreda na radu sa smrtnim ishodom i 179 teških povreda na radu. Izuzetno su, po broju povreda na radu, rizične delatnosti: industrija, saobraćaj, skladištenje i komunalne delatnosti. Najčešći uzroci povreda na radu su nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost zaposlenih za bezbedan rad, nedovoljna koncentracija i nepažnja zaposlenih. Zbog svega toga, naš zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uvodi obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi, za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje. Proteklo je skoro dve godine od tog zakonskog roka i većina poslodavaca, naročito onih koji imaju veći broj zaposlenih, izvršio je procenu rizika i doneo akt o proceni rizika. Međutim, broj povreda i oštećenja zdravlja radnika nije se smanjio. Zašto je to tako? Stiče se utisak da je, bez obzira na visoku zaprećenu novčanu kaznu i do milion dinara, cilj poslodavaca bio samo puko zadovoljenje zakonske obaveze i formalno sprovođenje postupka procene rizika. Najteže stanje je u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih ali i poslovnih usluga, obrazovanju, nauci i informacijama, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti i, naravno, stambeno-komunalnim delatnostima. Jer su poslodavci najčešće te poslove poveravali, knjigovodstvenim i drugim agencijama koje za to nisu bile, čak ni formalno, osposobljene. Zato su ti naručeni i dobijeni akti o proceni rizika u praksi neprimenljivi. Izuzetno je mali broj poslodavaca koji su tu procenu rizika izvršili sami, odnosno da su to izvršili njihovi zaposleni sa položenim stručnim ispitom za lica za bezbednost i zdravlje na radu. Neophodno je analizirati i preduzimati hitne mere. Treba preispitati neka zakonska rešenja, ali i u što hitnijem donošenju zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Potrebno je takođe, najoštrije sankcionisati povrede zakona do kojih dolazi u ovoj oblasti. Zbog toga je neophodno da reformisani sudovi za prekršaje funkcionišu brže, efikasnije, da ima manje zastarelosti predmeta, a više, kada je to neophodno, izrečenih sankcija. Sve to bi zajedno smanjilo broj povreda na radu u našoj zemlji.