Ruska inicijativa i srpski odgovor

Iako je Rusija očekivala da Srbija, barem u nekoj meri, podrži inicijativu za novi Ugovor o evropskoj bezbednosti, Srbija je, konačno, formulisala oprezan i odmeren stav u vezi sa tom idejom Dmitrija Medvedeva. Prilikom zajedničke konferencije za novinare sa ruskim predsednikom 20. oktobra 2009. u Beogradu, predsednik Tadić je rekao da Srbija ostaje otvorena za sve buduće inicijative u tom kontekstu. To je daleko od podrške. Još u avgustu 2008, u jeku krize u Gruziji, Srbija se sa simpatijama odnosila prema inicijativi ruskog predsednika. Prilikom februarske posete ministra Jeremića Moskvi, ministar Lavrov je zahvalio na zainteresovanom pristupu Srbije ovoj inicijativi. Stub srpske spoljne politike i njen strateški partner, sa kojim postoji i strategija zajedničkih nastupa na međunarodnom planu, tumačio je sve ovo kao izraz volje za približavanjem i koordinacijom. Ova, isprva maglovita po sadržaju a za Zapad sumnjiva po karakteru, inicijativa ruskog predsednika doživela je svoju konkretizaciju 29. novembra 2009, neposredno pred ministarski savet OEBS-a u Atini. Nacrt Ugovora od 14 članova podrazumeva sprečavanje unilateralizma, zaustavljanje širenja NATO-a, izjednačava NATO i EU sa ZND i Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti – ruskim pandanom NATO na prostoru bivšeg SSSR-a. Od Vidovdana ove godine o ruskoj inicijativi se raspravlja u okviru tzv. krfskog procesa OEBS-a, što Rusija nevoljno prihvata, jer bi više želela da se o njoj raspravlja u Savetu Rusija – NATO, bilateralno sa zapadnim državama i-ili na EU – Rusija samitima, kako bi izbegla blokovski stav Zapada. Pokušaj novog Helsinkija, za sada dakle, nije uspeo. Srbija bi, usled svoje vojne neutralnosti, na prvi pogled, mogla da podrži ovu inicijativu. To bi svakako doprinelo da se kreditni aranžmani sa Rusijom završe brže nego što je to sada slučaj. Podrška Srbije ovoj inicijativi bi, međutim, Srbiju stavila u položaj preko puta stola sa EU – a pored Rusije. Tu trenutno sede još Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan. Uz sve poštovanje ovih država, nijedna od njih ne teži ulasku u EU niti ima šansu za to. Stav Zapada je da ne sme biti novih geostrateških podela i geopolitički definisanih nacionalnih interesa. Rusija se sa tim stavom retorički slaže, ali tvrdi da je ugrožena širenjem NATO-a i američkim unilateralizmom. Samim time, teško je oteti se utisku da bi Srbija, podrškom ovoj inicijativi, podržala mahom rusku bezbednost. Osim toga, bezbednosni izazovi Srbije se razlikuju od izazova za Rusiju. Jedino zajedničkim pristupom sa ostalim zemljama EU Srbija može da uspešno odgovori na sopstvene bezbednosne izazove formulisane Strategijom nacionalne bezbednosti – uključujući tu čak i pitanje Kosova! Za razliku od prošlogodišnjeg ministarskog saveta OEBS-a u Helsinkiju, na ovogodišnjem u Atini 1-2. decembra 2009. Srbija se dva puta pridružila zajedničkom stavu EU koje je dalo švedsko predsedništvo. Ovo pridruživanje predstavlja korak u pravcu ispunjenja obaveze Srbije iz člana 10. Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. Srpske komšije, Albanci, Bosanci, Crnogorci, Hrvati i Makedonci, ovu pravno-političku obavezu poštuju odavno. Istina, oni nemaju problem sa proglašenom nezavisnošću na 15 odsto svoje teritorije i ne treba im ruski veto. Treba znati, međutim, da su i EU i SAD na ministarskom savetu podvukli potrebu poštovanja teritorijalnog integriteta Gruzije, dok ministar Lavrov nije pomenuo Kosovo, isto kao ni predsednik Medvedev prilikom letošnje posete predsednika Obame Moskvi. Pridruživanjem stavu EU, Srbija je obesmislila mnoge argumente protiv proširenja EU, od kojih su se neki, naročito oni u novim članicama EU iz istočne Evrope, hranili strateškim partnerstvom Rusije i Srbije. Rusija ne bi trebalo da nedostatak srpske podrške shvati kao nešto što je usmereno protiv nje ili protiv dobre bilateralne saradnje između Rusije i Srbije. Srbija nije zemlja koja joj može značajnije pomoći u unapređivanju njene bezbednosti. Ona može samo da bude i verovatno će za Rusiju i biti konstruktivan bilateralni i multilateralni partner, naravno, ne izlazeći iz okvira prioriteta EU integracija.  (Autor je direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond)