Stara strategija za izbore

Povod da napišem ovaj tekst je to što već deset godina trpim štetu koja je direktna posledica raznih „verovanja”, neutemeljenih ni na znanju, ni na iskustvu. Pri tom, svedokinja sam da su opciji kojoj pripadam sve vreme, ali i društvu, “ozbiljni” mediji i analitičari, koji su poklekli pred verovanjima i senzacijama, napravili veću štetu nego tabloidi. I odmah da kažem – ne mislim da Dušan Pavlović ima zlu nameru. Samo mislim da je neozbiljan način na koji, u dve rečenice, ošamari LDP, a ne ponudi nikakvu analizu koja bi potkrepila olaku optužbu. Civilizacijski zastoj ovog društva uvek se temeljio na istoj matrici: verovanja pobeđuju znanje. Pogledajte otpor vakcinisanju. I uvek se neznanje, među onima koji zarađuju od analitike potpisane titulama, pokriva čvrstim i velikim neznanjem. U tom haosu, četiri godine egzistira LDP. Sve vreme mu se lepe etikete, od kojih je najdominantnija da smo ekstremisti. Baš kao što je GSS proglašavan ekstremnom strankom kada se zalagao za antiratnu politiku i ljudska prava. U prvom redu zato što smo bili protiv Koštunice i kohabitacije, za ispitivanje političke pozadine ubistva premijera, osporavali način usvajanja Ustava, ali i sadržinu, iznosili racionalan stav o Kosovu. Da li smo nešto pogrešili? Ili su pogrešili oni koji su pokušavali da nas marginalizuju? Ulaskom u parlament nastavili smo da se borimo, upućujući predloge kao što su deklaracija o Srebrenici, antidiskriminacioni zakon, boreći se za usvajanje antimonopolskog zakona, čemu je prethodila peticija za formiranje anketnog odbora koji bi ispitao i sam monopol Miškovića. Neumorno smo iznosili desetine argumenata protiv štetne prodaje NIS-a. Koristili svaku priliku da se unapredi značaj obrazovanja, nauke, kulture, ekologije. Učestvovali na antifašističkim skupovima, jedini otvoreno podržali Paradu ponosa. Verujućima sve to nije dovoljno. Uvek iznova pronalaze načine diskreditacije. Kada ne mogu da nam zamere na stavovima (mnogi kažu da bi potpisali svaki), onda zameraju neka sopstvena „verovanja”. Vezana za učešće u beogradskoj vlasti, napuštanje pojedinih članova, Čedomirovo obezbeđenje, džipove, firmirana odela. Ono što Dušan Pavlović zove politikom „prljave košulje”. Pokušaću da razbijem neka od tih verovanja. Neki su teško podneli učešće LDP u gradskoj vlasti. Na početku odbijajući da sagledaju posledice alternative, danas odbijaju da vide rezultate. A isključivo zahvaljujući LDP, prvi put u istoriji Beograda, usvojen je godišnji finansijski izveštaj. Onaj koji republička vlada krije. Gradska sekretarka ozbiljno je otvorila pitanje trošenja novca u zdravstvu. Ponudili smo nova rešenja u oblasti kulturne politike grada. Departizovali gradsku upravu. Nismo predložili na funkciju nijednog člana LDP. Zahvaljujući LDP usvojen je generalni urbanistički plan. Sve sa 7 odbornika. Interesantno je kako se neverne Tome slasno bave finansiranjem LDP, iako se prvenstveno finansiramo iz budžeta i podnosimo finansijske izveštaje. A ispred nosa im je jedan realni Toma koji ima daleko veće rashode, a nijedan dinar ne dobija iz budžeta. Nažalost, ostalo je nepropraćeno da smo insistirali da DRI proveri finansije svih partija. Prvo naše. Ne tvrdim da LDP nije pravio greške. I sami smo upadali u zamku neproverenog verovanja. Pogrešili smo kada Biljani Srbljanović nismo ponudili mesto odbornice, za koje je kasnije tvrdila da je zainteresovana, jer smo pogrešno verovali da ona, s obzirom na to da živi u inostranstvu, to ne bi prihvatila. I na samom kraju liste, paralelno sa konstantnim spinovanjem da smo ekstremisti, veoma su glasni i oni kojima nismo dovoljno ekstremni. Zamera nam se što smo podržavali predloge vlade koji su doprinosili evropeizaciji ili barem sprečavali dodatni haos i razaranje. I tu se samo radi o neutemeljenim verovanjima koje će činjenice vremenom demantovati. Kao što će se pokazati i da niko nije umro od vakcine. Uprkos onima kojima „osećaju i sumnjaju”.