Ko unazađuje Progres

Fiksni telefoni nekad izuzetno naprednog Progresa - što se vidi po luksuznoj poslovnoj zgradi od 7.000 kvadrata u glavnoj beogradskoj ulici - isključeni su. Preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu i finansijsko posredovanje, koje je osnovano još početkom pedesetih godina (prošlog veka), a uspešno je poslovalo, najviše sa Rusima, i u vreme sankcija polovinom devedesetih, nisu pomogli ni prijateljski odnosi Srbije sa Rusijom, ni Sporazum o slobodnoj trgovini, a ni to što je Socijalistička partija Srbije sada deo vladajuće koalicije. Ova firma bogate tradicije i još vrednijih nekretnina, koje poseduje ne samo u Srbiji, nego i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama - koje je u najslavnijim godinama vodio Mirko Marjanović, kasnije, za vreme Miloševića, i premijer Srbije - danas praktično ne radi. Skoro da ništa nije ostalo od poslova preduzeća koje je 1991. godine imalo promet od dve milijarde dolara i čiji je uspeh sada pokojni Marjanović objašnjavao ovako: „Prodajemo rusku robu na Zapadu. Onda tim parama tamo kupujemo opremu i isporučujemo je na Istok. I svi su zadovoljni.” Jedino što u ovom akcionarskom društvu, koje trenutno zapošljava blizu 200 ljudi, danas kako-tako posluje, jeste njegovo zavisno preduzeće, „Auto-kuća Progres“, zastupnik i uvoznik kineskih automobila „šuan huan”. Osim auto-kuće, kompanija Progres ima i drugo zavisno preduzeće - Progres Interagrar koje se bavi izvozom poljoprivrednih proizvoda. Pored pomenute Palate „Progres“, smeštene u samom centru Beograda, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice, kompanija poseduje i više od 20.000 kvadratnih metara kancelarija, hala, lokala, servisa... u prigradskom beogradskom naselju Krnjača. Progres takođe poseduje i poslovne zgrade u Skoplju, Sarajevu i Zagrebu (kao i vilu u Malom Lošinju od preko 400 kvadratnih metara). Preduzeće je od 2001. godine akcionarsko društvo, a tokom 2005. godine završen je proces restrukturiranja i počela je trgovina akcijama kompanije na Beogradskoj berzi. Danas ona broji više od 6.200 akcionara. Država ima blizu polovine kompanije. Tačnije, Akcijski fond poseduje 35,9 odsto akcija, a Fond penzijsko-invalidskog osiguranja 10 odsto. Većinski paket je ipak u vlasništvu malih akcionara, od kojih je pojedinačno najveći Viktorija grupa sa 1,5 odsto akcija. Država je već jednom, prošle godine, pokušala da proda svoj udeo, ali je tender propao. Kako je konstatovala Agencija za privatizaciju, nijedna od pet zainteresovanih kompanija, koje su u postupku tendera otkupile dokumentaciju, kasnije nije dostavila obavezujuću ponudu. Mada se nedavno proneo glas da bi Progres u narednim nedeljama mogao da dobije novog vlasnika, jer novi tender samo što nije raspisan, Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju kaže za NIN da država neće žuriti sa privatizacijom ovog preduzeća, jer je njegova vrednost, zbog aktuelne krize, smanjena. O tome pod kakvim će uslovima, pak, država prodavati svoje akcije, u ovom trenutku Belanović nije želeo da govori. Na osnovu vrlo malo raspoloživih informacija (i malo više spekulacija) jedino se može naslutiti da će novi vlasnik državnog udela u Progresu (kad i ako drugi tender uspe) biti obavezan da akcije malih akcionara plati isto koliko i državne. Mali akcionari, međutim, u čijem je vlasništvu, da podsetimo, 54,1 odsto akcija, sumnjaju da se vrednost ovog preduzeća namerno smanjuje kako bi neko za (relativno) male pare dobio vlasništvo nad izuzetno vrednim nekretninama. Oni upozoravaju da se poslovni prihodi Progresa smanjuju iz godine u godinu: sa 62 miliona dinara 2007. godine na manje od 32 miliona prošle godine. Pad berze u poslednje dve godine, odrazio se, naravno i na vrednost Progresa, ali upućeni sumnjaju da je pad njegovih akcija rezultat samo pada berze. Takozvana tržišna kapitalizacija preduzeća, to jest njegova vrednost na berzi, spala je sa 9,4 miliona evra, koliko je prosečno bila u poslednjih godinu dana, na 5,3 miliona evra početkom ovog septembra. Akcionari se, kako kažu, pribojavaju da bi Progres mogao biti prodat po važećoj berzanskoj ceni, što znači za deseti (ili još manji) deo vrednosti njegovih nekretnina. Ukoliko nadležni u državi odluče da akcije u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda PIO prodaju po važećoj berzanskoj ceni, oko 46 odsto Progresa bilo bi prodato za nešto više od dva i po miliona evra. I gruba računica govori da njegova imovina vredi oko 50 miliona evra. Ako bi se, pak, rukovodila knjigovodstvenom vrednošću jedne akcije, koja ovih dana iznosi oko 930 dinara, država bi Progres prodala za najviše 25 miliona evra, što je upola manje od vrednosti nekretnina. I dok se akcionari plaše da za svoje akcije neće dobiti ni približno realnu cenu, menadžment Progresa, kao i zaposleni u njemu, za sada ćute. Stojan Dabić, predsednik Upravnog odbora Progresa odbija da govori za medije dok uslovi tendera ne budu poznati, a nismo uspeli da dobijemo odgovore ni od Živka Radanovića, generalnog direktora ovog preduzeća. Kako telefoni u kompanije ne rade, gospodina Radanovića smo potražili u njegovom kabinetu. Nije ga bilo (ili je bar novinaru NIN-a tako rečeno). I pored obećanja sekretarice da će nam se javiti, ni posle tri nedelje nikakav poziv nismo dobili. Nemoguće je za tri nedelje bilo doći i do Milene Panić, predstavnice Saveza samostalnih sindikata Srbije u Progresu. Svaki put bi nam u informativnoj službi pomenutog sindikata rekli da je Panićeva na bolovanju. I dok zvaničnog odgovora rukovodstva Progresa ili predstavnika zaposlenih nema, izvor NIN-a iz ove kompanije smatra da bi svaka cena ispod 50 miliona evra bila mala. „Ne verujem da će se država odlučiti da Progres proda po trenutnoj ceni na berzi. Mali akcionari onda ne bi prodavali svoje akcije. Pošteno bi bilo da se cena odredi na osnovu vrednosti njegove imovine minus obaveze koje ovo preduzeće ima“, kaže izvor NIN-a. A obaveze su trenutno oko 12 miliona evra, koliko približno iznose i njegova potraživanja, što potvrđuje da dugovanja ne bi trebalo značajno da umanje prodajnu cenu preduzeća. Konačna odluka o uslovima tendera biće doneta u Ministarstvu ekonomije. Akcionarima, sa druge strane, ostaje jedino da se nadaju da su njihove sumnje i strahovi neopravdani te da će se neko u državi ipak zabrinuti što preduzeće u kome ona ima blizu polovine vlasništva propada. Imovina kompanije Progres Objekat Lokacija Površina (m2) Palata Progres Beograd 6.900 Prodavnica Beograd 566 Poslovni prostor Novi Beograd 181 Hale i servisi Krnjača 20.196 Poslovni prostor Zagreb 2.386 Vila Mali Lošinj 427 Poslovni prostor Sarajevo 322 Poslovni prostor Skoplje 44 Ukupno 31.022 izvor: centralni registar