Pol Semjuelson, analitičar i sintetičar

Pol Semjuelson (15.5.1915 - 13.12.2009) prvi je američki ekonomista nagrađen Nobelovom nagradom (1970). U obrazloženju odluke bilo je naglašeno da je, između ostalog, nagrađen za podizanje ukupnog nivoa analize u ekonomskoj nauci. Samo ta jezgrovita ocena dovoljna je da ukaže na to o kakvom je misliocu reč. Pored ovog, najvišeg priznanja, Semjuelson je dobitnik i brojnih prestižnih strukovnih nagrada. Bio je član ključnih profesionalnih udruženja, a u mnogim je obavljao i visoke funkcije. Semjuelson je završio osnovne studije na Čikaškom univerzitetu, a doktorske na Harvardu (predavali su mu, pored ostalih, Jozef Šumpeter i Vasilij Leontjev). Ubrzo je postao nastavnik na MIT-u, gde je proveo svoj dugi i izuzetno uspešan radni vek. Okupljao je mlade i sposobne ljude, a neki od njegovih učenika postali su svetski poznati ekonomisti (među njima i nobelovci Lorens Klajn, DŽordž Akerlof i DŽozef Stiglic). Semjuelsonov naučni opus broji oko 400 naučnih radova. Pomenućemo samo njegove knjige koje su, svaka u svom području, bile prekretnice u razvoju ekonomske nauke. Na osnovu doktorske disertacije nastala je knjiga „Osnovi ekonomske analize“, objavljena 1947. U njoj je Semjuelson briljantno demonstrirao primenu matematičkih metoda u ekonomskoj nauci i to u njenim bazičnim područjima (pojednostavljeno, reč je o problemu optimizacije u različitim situacijama). U ovom kontekstu važno je skrenuti pažnju na njegovu analizu ekonomske dinamike. Privredu je posmatrao kao dinamički sistem, a onda je analizirao (matematičkim jezikom) uslove lokalne i globalne stabilnosti. Pojavljivanje ove knjige imalo je kao posledicu munjeviti uspon matematizacije ekonomske nauke. U kratkom roku knjiga je doživela šest izdanja i predstavljala je decenijama nezaobilazan i istovremeno zahtevan i podsticajan izvor za mlade i talentovane ekonomiste. Dodatni podsticaj u pravcu matematizacije ekonomske nauke bilo je unošenje linearnog programiranja u ekonomsku analizu, gde je Semjuelson takođe dao doprinos (zajedno sa Robertom Dorfmanom i Robertom Solouom objavio je 1958. knjigu „Linearno programiranje i ekonomska analiza“). Ipak, treba imati na umu jednu njegovu misao iznetu u polemici o ulozi matematike u ekonomiji: matematika je samo jezik, to jest ona nije ni potreban ni dovoljan uslov da bi neko postigao uspeh u ekonomskoj teoriji. Matematika, tvrdio je Semjuelson, ne može da bude zamena za suptilno pronicanje u tajne stvarnog privrednog života, ali može u tom pronicanju da bude od neprocenjive koristi. Semjuelsonov „brend“, udžbenik „Ekonomija – uvodna analiza“ objavljen je 1948. i do sada je doživeo devetnaest izdanja (broj prodatih primeraka meri se milionima, a preveden je na desetine jezika). Knjiga je decenijama predstavljala nezaobilazan uvod u izučavanje ekonomije u svetskim razmerama. Inače, pisati takve knjige delikatan je poduhvat i njega mogu da se late samo oni koji poseduju dar jasnog i lepog izlaganja, ali i koji poznaju do u tančine predmet o kojem pišu. U ovoj knjizi predstavljena je neoklasična sinteza, to jest spoj maršalijanske mikroekonomije i kejnzijanske makroekonomije. DŽejms Tobin je tvrdio da je neoklasična sinteza najveći Semjuelsonov doprinos ekonomskoj nauci. Pol Semjuelson bio je i ostao kejnzijanac. Naime, Semjuelson je zastupao i branio ideju da tržište predstavlja nezamenljiv mehanizam, ali je neophodno da bude podržano državnom intervencijom. Semjuelson je pratio gotovo sva područja ekonomske teorije i analize i u svakom od njih je dao fundamentalni doprinos: analiza ponašanja potrošača (razvio je teoriju otkrivene preferencije), međunarodna ekonomija, javne finansije, ekonomija blagostanja, teorija proizvodnje, teorija kapitala, finansijska tržišta, makroekonomija (na primer, povezivanje principa akceleracije i multiplikacije u makrodinamici). Pored toga, bio je i aktivan u javnom životu. Savetovao je dvojicu američkih predsednika, a u različitim svojstvima učestvovao je u aktivnostima mnogih državnih agencija. Tvrdio je da su ipak njegove dva najveće životne preokupacije bile naučno istraživanje i podučavanje. Pol Semjuelson, kako su to mnogi već odavno uočili i s pravom često isticali, spadao je u onu retku grupu ljudi koja čega god se lati, to i unapredi. Može se bez ikakve bojazni od pogreške konstatovati da je njegovo grandiozno naučno delo neraskidivo i trajno utkano u same osnove moderne ekonomske teorije i analize.