Božićna ekonomija

Ovih dana – dok se čitav svet sprema za božićne praznike - objavljuje se i kako su „nacisti pokušali da izmene suštinu Božića“. U stvari, reč je o prigodnoj izložbi „jelki sa svastikama i kuglama u obliku granata“ u Kelnu, kojom se to i praktično dokazuje. Upotreba svetih praznika, relikvija, prostora, osećanja i njihovo prilagođavanje svojim profanim potrebama stara je „veština“. Malo ko je tome odoleo. I komunisti – zakleti ateisti – imali su „partizanske slave“. I hrišćanski prvosveštenici su se tim koristili. Papa Grigorije Veliki, na primer, misionarima u Engleskoj oko 601. godine preporučuje „da ne razaraju paganske hramove nego da ih pretvaraju u crkve, i da se paganski praznici slave s proslavama hrišćanskih stradalnika“. Sam Božić je, kako to arheološko-istorijska istraživanja pokazuju, odabran za „dan Hristovog rođenja“ nekoliko vekova kasnije i „nakalemljen“ na veliki praznik pagana Rimskog carstva Sol Invictus, praznik Nepobedivog Sunca. A potrošačko društvo - u šta su se uglavnom pretvorila društva zapadne demokratije i kapitalističke ekonomije – za šta je ono „upotrebilo“ Božić? E, ono to „sveto vreme“ koristi da što više sveta privede u svoje hramove i kapele – šoping-molove i butike svih profila. Trgovci čine sve da omoguće poštenom kupcu da utoli svoju „čežnju za rajem“ – jer u „potrošačkom raju“ na sv. Petru je da podanicima samo obezbedi da „kupuju, kupuju, kupuju“. Takvom „rajskom vrtu“ najviše su se približili Amerikanci. Oko „četvrtine potrošnje za lične stvari godišnje u Sjedinjenim Državama obavlja se u vreme božićne šoping sezone“. „Groznica božićne kupovine“ u SAD i Kanadi počinje već krajem oktobra. U srećnim godinama (npr. 2004) potrošnja robe koja ide u „božićnoj sezoni“ skakala je sa 20,8 milijardi dolara na 31,9 milijardi, što će reći 54 odsto. A kao što postoji Big Mack Index postoji i Christmas Price Index, da se meri koliko potrošač baca na robu koja je „imanentna božićnoj sezoni“ i koliko, uopšte, košta Božić. Ali, kao što to inače biva, i u istoriji i u mitovima, stiglo je „zlo vreme“... Vreme je svetske recesije i već se raspravlja o „Božiću u ekonomiji u padu“. Uglavnom je predmet analiza Božić u Americi, zemlji za koju je izvesno da se „bez Božje pomoći“ njena potrošnja neće moći vratiti u pređašnje stanje. Jer, Amerikanci odavno bar jednu četvrtinu onog što troše ne proizvode. I to je ozbiljno ugrozilo i „božićnu sezonu“. Istraživači su pronašli da će Amerikanci ove godine kupovati poklone za 10 poklonoprimaca, a prošle godine prosečan spisak je imao 17 poklonoprimaca. Ako se setite kako se u holivudskim filmovima obraduju oni koji dobiju „božićni poklon“ onda možete i da zamislite koliko će ta „gruba činjenica“ razočaranja i boli naneti svim slojevima stanovništva. Bussines Week, sveta knjiga potrošačkog društva, napravio je „Top 10 - stvari koje nećete moći dobiti za Božić 2009“. Poruka je upućena višoj srednjoj klasi i odnosi se na mobilni telefon od 3 miliona dolara, novi „bugati“ kao najbrži otvoreni auto od oko 1,7 miliona, do „putovanja na granicu svemira“. Naravno, da potrošački demos bez koga ne bi bilo ni potrošačkog društva, nikad nije ni mogao da kupi tako nešto, ali je mogao da sanja i to je uvek bio obavezni deo prezentacija takvih proizvoda. Zato što ne može to sebi da priušti 2009. ne znači da nije mogao da se nada da će moći u 2011. Cinizam i pesimizam su u toj liturgijskoj marketinškoj predstavi bili najstrože zabranjeni. A sad probijaju na površinu i u takvom savršenstvu kao što je BW. I sasvim uverljivo počinju da zvuče glasovi iz donjih slojeva kako je vreme za „praktične božićne darove u umirućoj ekonomiji“. Jer, „na spisku poklona (koje će darivati američki darodavac) naći će se i bonovi za benzin i stvari koje su na rasprodajama“. A zašto? Pa, zbog viših cena prehrambenih proizvoda i energenata, rekli su Amerikanci istraživačima. A i – 11 odsto njih još nije otplatilo ni kredite za prošlogodišnje poklone!