„Dobričin prsten”

Vojislav Brajović, dobitnik ovogodišnjeg najznačajnijeg glumačkog priznanja „Dobričin prsten” kaže da je vest o nagradi primio i kao radost, i kao svojevrsnu obavezu, a pre svega, kao priznanje svojoj profesiji: „To je nagrada koja ukazuje na veliku snagu glumačke umetnosti uprkos njenoj tananosti i prolaznosti.” Nagrada glumcu za životno delo nužno okreće pogled unazad, na ostvarene uloge... - Meni su izuzetno bitne bile one uloge u predstavama kojima smo svi zajedno, čitav umetnički tim, ostvarili neke domete. Da l’ su to bile uloge u „Rodoljupcima”, „Buretu baruta”, „Pozorišnim iluzijama”, „Trilu i Kresidi” ili sada u „Posetiocu”, „Figarovoj ženidbi”... U svakom slučaju u predstavama zbog kojih smo se svi radovali. Da li je vaše bavljenje politikom ugrozilo vašu glumačku umetnost? - Nikada se nisam bavio politikom. Bavio sam se ljudima učestvujući u državnim poslovima. Reč je o dužnosti. I kao ministar kulture i kao savetnik predsednika najpredanije što umem bivao sam sluga. I, verujem da je to prirodan red stvari. Budalaština je davati sebi na značaju i poigravati se sa ljudima jer si u nekom trenutku u situaciji da o nečemu odlučuješ.