Mera nemara

Usred ovovremenog rascvetavanja samoživosti među građanima iskrsavaju pitanja: mari li još iko za svoj grad i sugrađane, za zajednička postojeća i buduća dobra; mari li i Beograd u kolikoj mu meri nemar gospodari. Zapuštenost i neodgovornost iznutra izjedaju grad i kidaju spone prošlog s budućim svetom da bi što manje dugo sticanog iskustva i znanja stiglo u službu budućnosti. Kome je još, sem užem krugu stručnjaka, stalo danas da zna išta o Beogradu kao jednom od najstarijih i najznačajnijih drevnih gradova sveta, o beogradskom krugu kulture i civilizacije dugom osam punih milenija, o tom neizmernom neiskorišćenom blagu namenjenom budućnosti? Ko još, osim stručnjaka planiranja, imalo mari za današnji Beograd i hoće li sutra on izgledati lepše ili ružnije, biti čistiji ili prljaviji, uređeniji ili zapušteniji, na obalama svojim ili od njih još dalji? U kolikoj meri taj slabo obuzdavani nemar prema postojećim i budućim dobrima šteti duhu i ruhu grada vidi se na svakom koraku – od zapuštenosti mnogih ulica, ulaza, zdanja, kanala, obala, do neke ravnodušnosti građana koji se ne brinu i ne dižu bunu što, na primer, na sto kilometara prestonog dela Dunava još uvek postoji samo jedan, uzak, zagušen Pančevački most. Što Beograd više skriva nego što otkriva Vinču, srpsku riznicu svetskih vrednosti, što se Teslin toranj na Zvezdari još ne gradi zbog zablude da će prestonica pre steći svetsku slavu drugim tornjem na Avali, što dragocene obale reka i Pančevo besmisleno isključeni iz života grada još uvek niko da vrati i uključi u život velegrada. Što u inat svemu autoput umetnut usred grada niko još ne sklanja van gradskog tkiva... S vremena na vreme, ipak, na površinu izbije poneko lice većih mogućnosti da pogleda dalje ispred i osvrne se kako treba iza sebe. Samo takvi staju na put nemaru, zapuštenosti i neodgovornosti i čine da bezbroj šetališta na levim i desnim obalama ožive i zablistaju na čistom zraku bez prepreka od nebrojenih jaruga, kaljuga i naslaga svakojakog otpada. Na toj listi najspremnijih da se izbore protiv nemara su i dva lica koja već postaju i jedna vrsta uzora i nade da bi iz dubine naroda mogli da izrone i sledbenici. Arheolog Miomir Korać uspeo je ceo jedan davno iščezli svet da privede pozorju današnjeg sveta i da dosadašnjim ostvarenjima uveliko doprinese ugledu i bogatstvu svoje zemlje, što može podstaći na pregnuća i druge da i drugim, zaboravljenim, neuočljivim ili poluosvetljenim znamenitostima vrate najpuniji sjaj, a zemlji uvećaju lepotu, veličinu i korist. Umetnik Emir Kusturica, u mokrogorskom poduhvatu je uspeo da oblikuje jednu jedinstvenu, jednovremeno i srpsku i evropsku i svetsku sliku bliske budućnosti, oživi je i naseli sred kremanskog proročkog videla, na spoju prečiste prirode i čistoga neba, gde nastaju razlike između slike i stvarnosti. Drvengrad je slika koja pred našim očima postaje stvarnost i pretvara se u svetsko stecište stvaralačke mašte i praktičnoga uma, gde su svi dobitnici, niko gubitnik. Hoće li pored Kusturice i Koraća novi čovek pobede biti ili već jeste sadašnji gradonačelnik Dragan Đilas? Boris Radunović, Beograd