Ko, u selo, razdor bača?

Žive duše nema u nedeljno jutro u Lovćencu, na severu Bačke, pedesetak kilometara od Novog Sada. Malo iza Vrbasa. Sem što srebrnosivi džip “kia sorrento” klizi niz drum i parkira se ispred kafića “Jack” (po jednom i jedinom Daniel’s-u). Vlasnik džipa i kafića - Nenad Stevović (42), Lovćenčanin, predsednik Udruženja Crnogoraca “Krstaš” koje je osnovano “ne bi li se očuvao nacionalni identitet crnogorski”. I duhovni i običajni. “Nisam ja vlasnik Jack-a, no moja supruga”, precizan je Stevović koji, uz domaćinsko “što ćemo popit”, objašnjava da ima firmu “Carta bianca” u Subotici. I dva sina - Mijata i Maksima.

Matija Bećković, akademik Šank umesto oltara Izgleda da komunizam kod nas tek posmrtno ostvaruje svoje snove, i one koje se nije usuđivao ni da sanja. Kao što je, recimo, namera da Crnogorci u Srbiji podižu pravoslavne hramove koji nisu srpski a nisu ni crnogorski. Nego, samo za one Crnogorce koji nisu Srbi, a često ni pravoslavni. Nažalost, mnoge lepe komunističke ideje ostale su neostvarene, pa ne bi bilo čudo da tako bude i sa ovom - koja spada u najegzotičnije. Dragoljub Mićunović je rekao da su Crnogorci postali od komunista. Đilasu se svidela ta misao pa je citirao u jednom od svojih članaka. Ali, i oni koji su postali od komunista nadživeli su i komunizam. Ako, ipak, dođe do ostvarenja ove ideje ne bi trebalo robovati predrasudama. Na hramu bi, ako se nađe kamenje koje bi pristalo da u njega bude uzidano, umesto krsta valjalo staviti petokraku, a umesto oltara šank. Ako crkva ostane uporna u tome da ih ne priznaje, što je to važno? Priznaće ih turistički savez.

“Krstaši” prvo hoće crnogorsku crkvu da podignu. U centru Lovćenca. Jer, vojvođanski Crnogorci nemaju svoj hram, kaže. A crkva Svetog Petra Cetinjskog Eparhije bačke koja se gradi na lovćenačkom Milicijskom brdu? “Nama ne smeta SPC, ali narod koji živi daleko od svoje postojbine mora da ima svoju duhovnu bazu oko koje se okuplja”, jasan je Stevović i dodaje da je Udruženje “Krstaš” u stalnom kontaktu “sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom i mitropolitom Mihailom Dedeićem”. “Krstaši”, kojih po Stevovićevim rečima, ima već dve stotine samo u Lovćencu, a ukupno oko 600 zajedno sa odborima u Feketiću, Vrbasu, Novom Sadu i Subotici, imaju podršku cele crnogorske dijaspore, iz Australije, Evrope, Amerike. I nije im pravo što će srpski pravoslavni hram u Lovćencu nositi ime Svetog Petra Cetinjskog. I što će biti podignut na “preoranom švapskom groblju”, tvrde “krstaši”. A još ne znaju kako će se njihov hram zvati. Ni gde će biti.

A da su dobro organizovani - jesu. Pun džip kalendara i upaljača “Krstaš”, kao u predizbornoj kampanji. A ni centar Lovćenca nije više pust. Pročulo se da su “opet stigli neki novinari da se sprdaju okolo”, pa su se mladi Lovćenčani okupili kod Spomenika palim borcima u NOB-u, da izraze svoje nacionalno i versko crnogorsko osećanje. I žale se što im u krštenicama Srpske pravoslavne crkve piše da su Srbi.

U kafani “Cetinje” (levo od Spomenika) čeka nas seoska vlast. Milan Sanković, predsednik Saveta mesne zajednice Lovćenac, SPS-ovac, i LJubomir Perović, potpredsednik IO Skupštine opštine Mali Iđoš, DS-ovac. I vođe “krstaša” su krenule sa nama. Tu je i jedan “građanin”, u pratnji predsednika Saveta MZ. Ugostiše nas u svečanoj sali kafane.

Lovćenac je, kažu, teško razumeti. Jer, to je ono isto selo iz četrdesetih i pedesetih prošlog veka, koje je poznato po najvećem broju Golootočana, Crnogoraca, komunista, u genu vernih Rusiji. A koliko su verni Slobodanu Miloševiću, kazuje i priča da je najviđeniji SPS-ovac iz Lovćenca, Borivoje Drakulović poveo dvadesetak Lovćenčana na Dedinje, u Tolstojevu, kad hapsiše Miloševića. U selu se priča da je Mira Marković - koja je bila i na svadbi Drakulovićevog sina, inače Legijinog vojnika u JSO - Lovćenčanima kuvala kačamak. Sin je čekao Legijino naređenje s druge strane kapije, pa kačamak nije probao. Petooktobarske promene se u Lovćencu nisu dogodile - na decembarskim izborima 2000. SPS je ponovo pobedio. Na poslednjim izborima Lovćenčani su najviše glasali za radikale, kaže LJubomir Perović, predsednik DS-a u SO Mali Iđoš.

Vladnika Irinej (Bulović), episkop bački Crkva i “krstaši” Ne postoji “slučaj Lovćenac”, kao što, uostalom, ne postoji ni takozvana Crnogorska pravoslavna crkva. Ta nazovi-Crkva nije drugo do beznačajna grupa duhovno izgubljenih ljudi, većinom nekrštenih i neverujućih (zato njihov “poglavar”, raspop Miraš Dedeić, i govori ne samo o “vjernicima” nego i o “poštovaocima” svoje “CPC”). U Lovćencu se, već poodavno, vrše sistematske pripreme za početak izgradnje pravoslavnoga hrama. Ako Miraševe pristalice pokušaju da zidaju nešto, to bi bilo za Ginisa - zidanje pseudocrkve za nekrštene i neverujuće! Naš ogrehovljeni svet jeste umnogome teatar apsurda, ali ovako nešto bi zaista bilo unikum. Dosta je njima, po svemu sudeći, jedina ustanova za koju znaju i iz koje neki od njih i ne izbijaju, a to je kafić u kojem “ordinira” izvesni Stevović. Ako ništa drugo, dospeli su na ekran izvesne televizijske kuće i na stranice novina i časopisa, pa se, evo, i NIN za njih otima. A to nije malo za one koji hronično boluju od teško izlečive sujete. Ako naša štampa i periodika nema prečih tema ovde i sada, meni ne ostaje ništa drugo nego da se čudom čudim, ponavljajući O tempora, o mores!

Velika je beda u Lovćencu. Kažu, najsiromašniji su u Vojvodini. “Iza nas je samo Titel”, kaže Milan Sanković. “Stari umiru, a mladi bježe. Na izgladnjeli, poniženi narod u našoj opštini koji je na ivici gladi i koji se bori za goli život nema niko prava. Tu je lako ubačiti jednu malu varnicu da nastane požar. To vi iz sedme sile bačate razdor među nas.” Novinari, kaže Sanković, pišu o raskolu među Srbima i Crnogorcima, kojeg nema. “Jer, skoro 98 odsto Lovćenčana su ateisti. Ovaj je živalj za zajednicu SCG i 6. juna 1993, opredelili smo se za izgradnju srpskog pravoslavnog hrama. A uzmite Srpsku crkvu i zagovarače kanonski nepriznate crnogorske crkve - isti su nam sveci, iste slave, isti su nam običaji, jedina je razlika u nazivu, neće se zvati srpska no će se zvati crnogorska”, kaže Sanković koji je jedno vreme bio i u Odboru za izgradnju hrama SPC u Lovćencu. Ćuti gosin Perović. Ćute “krstaši”. Samo se povremeno čuje građanin: “Milane, ućuti jednom, čovječe, što ti je?”

LJubomir Perović, predsednik DS-a u Malom Iđošu, rođeni Lovćenčanin, kaže da je po poslednjem popisu od 3775 stanovnika Lovćenca, upisano 2500 Crnogoraca. “Ako imamo svoju nacionalnu državu, ako smo nacionalno priznati, zašto ne bismo imali i svoju crkvu?”

A pale su i teške reči u kafani “Cetinje”. Nisu mogli da se slože oko toga ko je kriv za propast Agroindustrijskog preduzeća “NJegoš”, zadruge koja je do raspada SFRJ hranila više od tri hiljade Lovćenčana. Da li SPS-ovska vlast devedesetih, za koje je sve uništeno, ili DOS, za kojeg je “poljoprivredni gigant trebalo da bude prodat za dinar” ... “Krstaši” samo ćute, likuju. Nije njima do poljoprivrede. No do nacionalnog identiteta.

Pita NIN “krstaše”: Ko im je dao odobrenje da prave hram crnogorske pravoslavne crkve? Jer, “istorija ne zna da je Eparhija Crne Gore ikada i od koga tražila autokefaliju, niti joj je to ikad iko kanonski dao, pa je zato nije ni imala” (Mitropolija crnogorska nikad nije bila autokefalna, Dr LJubomir Durković - Jakšić, 1991).

“Od koga da tražim odobrenje? Od SPC? Mi nismo pod jurisdikcijom SPC”, vređa se Nenad Stevović vođa “krstaša”. “Crnogorska pravoslavna crkva je od 1220. do 1920. godine, za 700 godina svog postojanja, imala 44 svoja mitropolita od Ilarijona do Mitrofana Bana. Godine 1920. regent Aleksandar je ukinuo Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Ona je mirovala sve do 1993. godine kad je obnovljena. Da li je tih 73 godine starije od onih sedamsto?”, pita Stevović i kaže da na teritoriji Crne Gore “djeluje osam decenija uzurpatorska Srpska pravoslavna crkva koja nezakonito drži dobra koja su u vlasništvu autokefalne Crnogorske pravoslavne crkve”.

Mihailo (Miraš) Dedeić, nepriznati mitropolit crnogorski Ipak smo deveti Do 1920. godine, sve istočne pravoslavne crkve i pet patrijarhata su priznavali Crnogorsku pravoslavnu crkvu. I Carigradska patrijaršija je priznala CPC i taj podatak postoji u Sintagmi Carigradske patrijaršije. Autokefalna Mitropolija crnogorska se tu nalazi na devetom mestu, a SPC na 14. To je dokument koji niko ne može da potre. Sve ostalo su spekulacije. Godine 1992, u dokumentu pod brojem 507, SPC traži od moskovskog patrijarha Aleksija II da izbriše Crnogorsku pravoslavnu crkvu kao autokefalnu iako je Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve našu crkvu priznao. O ovome zna i srpski patrijarh Pavle.

Međutim, Dedeića “krstaši” se pozivaju na Sintagmu iz 1855. (zbornik zakonskih propisa Pravoslavne crkve) koju su sastavili grčki pravnici Ralis i Potlis, a po njoj je “autokefalna Mitropolija crnogorska” na devetom mestu. “Krstaši” previđaju napomenu, kojom su se grčki pravnici ogradili u Sintagmi, da je “ovaj rang prema ruskom Sintagmatu; u Sintagmatu, pak, Velike crkve (tj. Carigradske) ne pominje se”. A taj tekst, unet u Sintagmu 1855, obiluje neodređenim činjenicama koje se “jedna drugoj kanonski suprotstavljaju”, pa je reč o “nekanonskom unošenju Eparhije Crne Gore u rang - listu autokefalnih crkava”, zaključuje profesor dr Durković-Jakšić (isto delo, str.45, prim. Z.L.)

A “preorano švapsko groblje” na Milicijskom brdu?

Dejan Radovanović, predsednik Odbora za izgradnju hrama SPC u Lovćencu, kaže za NIN da su u selu postojale dve crkve, evangelistička i metodistička, koje su kolonisti iz Crne Gore srušili 1946.

Lovćenac je nekad bio Sekić, podseća inženjer Radovanović, i to je bilo srpsko naselje. “Pre dolaska Nemaca i Marije Terezije, pre oko 300 godina, bio je srpski. Tada su naseljavani obodi sela, jer je centar Lovćenca u to vreme bio močvaran. Na parceli gde će biti crkva, na tom brdu bilo je srpsko groblje. Mi smo konsultovali Istorijski arhiv iz Subotice, dobili smo blagoslov Crkve, jer hramovi se na groblju i prave. Na tom groblju su i Nemci sahranjivani, ostaci su ekshumirani, i ponovo sahranjeni na groblju u Lovćencu”, pojašnjava Radovanović.

Pre oko godinu i po dana rešeno je pitanje zemljišta, zvonik, projekat, građevinski materijal, postoji i novac na računu... “Temelje očekujemo na proleće a osvećenju temelja će prisustvovati vladika Irinej Bulović i mitropolit Amfilohije Radović.”

A Predrag Ristić, arhitekta srpskog pravoslavnog hrama i zvanični arhitekta Crnogorsko-primorske mitropolije reče da je kapela sa Lovćena, srušena 1971, odletela - i dok se Srpstvo ne vrati na svoje prvobitno stanište - ona će privremeno da sleti na Lovćenac, na jedino brdo između Novog Sada i Subotice.