„Sećanje i rat“

Knjiga „Sećanje i rat” Milisava Savića („Službeni glasnik”) pobudila je naročitu pažnju i radoznalost ljubitelja pisane reči. Memoarsko-dnevnička proza u kojoj se bavi srpsko–turskim ratom 1876 -78, posmatrajući ga kroz dnevnike, zapise, autobiografije pedesetak ljudi od pera toga doba, među kojima su Pera Todorović, Mita Petrović, Jevrem Grujić, Jaša Tomić... U kakvom odnosu je ta dnevničko memoarska građa i istorijske činjenice? - Andre Žid, i ne samo on, govorio je da su memoari najlažljivija istorijski izvori. Baveći se svim tim dnevnicima, memoarima, autobiografijama, između ostalog, biva potpuno jasno koliko ima subjektivnog u sagledavanju nekog događaja. Recimo, Pera Todorović i Vladan Đorđević daju potpuno oprečna viđenja i svedočenja. Ako bismo o nečemu donosili sud samo na osnovu ta dva izvora, bili bismo u velikoj dilemi. Ko je od pedesetak ljudi kojima ste se bavili na vas ostavio najsnažniji utisak? - Sa književnog stanovišta Pera Todorović, koga je, da podsetim, hvalio i Miloš Crnjanski. Iz njegovih dnevnika izrasla je gotovo sva naša antiratna proza. On je pišući o užasima rata akcenat stavio na poziciju tzv. malog čoveka. Iznenađenje za mene lično je Dimitrije - Mita Petrović, otac Rastka i Nadežde Petrović. NJegova dela su zapravo začetak ratnog romana.