Novi SDP među starim strankama

Ništa nije tako jako kao ideja kad joj dođe vreme“, poručio je Rasim LJajić na kraju osnivačkog kongresa Socijaldemokratske partije Srbije i prepustio binu Oliveru NJegu da skup zatvori pesmom „Ovo je Srbija“. Možda će jednog dana fotografija političke Srbije izgledati kao na Rasimovom derneku prošle subote ali još uvek ovakav događaj odudara od prosečnog srpskog političkog skupa. I barem to treba da raduje Rasima LJajića na početku najtežeg posla koga se prihvatio otkako je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Sarajevu i krenuo kući za Novi Pazar da se malo bavi politikom. Prvo što razlikuje nastajanje novog SDP-a od nastajanja drugih partija je to što jedan manjinski lider pravi „većinsku stranku“. Nema takvih primera u Evropi, ali Rasim LJajić je shvatio da, ako je iz tolikih teških poslova koji su mu uvaljivani uspeo da izađe neogreban, vreme je da se pokuša nešto veliko. Naruku mu ide što više od polovine građana sa pravom glasa kaže da je neopredeljeno, što je još kudikamo veći broj onih koji su nezadovoljni aktuelnom političkom ponudom, a pogotovo mu naruku ide pozitivan imidž koji je napravio i među političarima i među građanima. Među građanima je zanemarljiv procenat onih koji ga baš ne vole, među političkim strankama je još manji procenat onih koji s njim ne bi sarađivali. I to je prvo što je zaparalo oko svakom prosečnom konzumentu televizijskih dnevnika. Da je na LJajićevom kongresu Boris Tadić izjavio da je Demokratskoj stranci Rasimova partija sestrinska i najbliža od svih postojećih (dakle, od svih dugogodišnjih partnera i sveže idile sa SPS-om). A da onda izađe drugi čovek SNS-a Aleksandar Vučić i kaže da će kad sruši Tadića u vlast pozvati samo LJajićevu partiju. Da iz prvog reda LJajiću aplaudiraju Vuk Jeremić i Žarko Korać, Nenad Čanak i Nenad Popović, da Vuk Drašković uzvikuje „Rasime, spasi me“. I još jedna stvar: LJajićev novi SDP je, kako reče na kongresu, prva od 37 postojećih stranaka sa socijaldemokratskim prefiksom koja je uspela da napuni Sava centar, a gotovo nijedna od postojećih socijaldemokratskih stranaka nikada nije osvojila ni onoliko glasova koliko ima stolica u Sava centru. I sve to u zemlji u kojoj radnici spavaju po prugama i sebi odsecaju delove tela. LJajić sada nudi partiju malog čoveka koja je, kako je rekao, i naznačeno državotvorna. Ali, sve to ne garantuje novoj LJajićevoj partiji uspeh. Istraživanja govore da je on tek na pola puta do cenzusa i da je taj put, od toga da ga ljudi poštuju do toga da počnu da glasaju za njega, izuzetno težak. On sa svima, posebno sa ovima što ga gledaju kao sestru, mora da ostane u dobrim odnosima zbog medijskog i svakog drugog tretmana, a mora i da se povremeno odmiče od njih i skreće pažnju na svoju posebnost. A sada kada ulazi u glavnu političku arenu, dosad ispoljeni politički talenat i veština moraće ponovo na probu.