Smisli, pa osmisli

Imena su izmenjena, ali je događaj autentičan. Jedan umetnik je za svoj rad redovno nabavljao specijalni pribor iz Nemačke. Bilo je problema s naručivanjem i dostavom dok nije saznao za jednog vlasnika kombija koji je prevozio gastarbajtere na liniji Berlin–Šabac. Nekoliko godina sve je išlo glatko, a onda je jedan paket stigao s neuobičajenim zakašnjenjem. Uz njega je bila priložena ceduljica ispisana neveštim rukopisom: Gospodine Joviću, Morate videti preko koga ćete odsad primati pakete. Nažalost gospodin Vasiljević je izumro. Izgleda da se anonimnom dopisniku reč umro činila suviše kratka i odsečna za tako tužnu priliku, pa je odlučio da je zameni malo dužim glagolom. Čitaoci NIN-a, siguran sam, znaju šta znači izumreti, ali se bojim da bi ih bilo manje koji bi umeli da razlikuju glagole smisliti i osmisliti. U poslednje vreme sve je više primera gde se ovaj drugi upotrebljava kao da znači „smisliti”, „izumeti”, „pronaći”. Na Radio Beogradu napominju za jednog baroknog kompozitora da je „osmislio novu tehniku sviranja na gitari”. U „Presu”, u vesti pod naslovom „Napravljena čokolada za mršavljenje”, objašnjava se: „Superčokoladu osmislili su španski naučnici koji kažu da čokolada sprečava prejedanje jer daje osećaj sitosti.” U jednom istom broju „Politikinog zabavnika”, u članku o tajnama vasione, čitamo: „Stručnjaci Instituta Maks Plank u Hajdelbergu osmislili su ogled koji je trebalo da otkrije...”, a u odgovoru na pitanje jedne male čitateljke o nastanku koka-kole: „1886. godine u Atlanti farmaceut dr DŽon Pemberton osmislio je piće koje će utoliti žeđ...” Osmisliti je glagol novijeg postanja, i možda zato mnogima nije jasno da on znači ispuniti smislom, dati nečemu smisao, onako kao što ovlastiti znači dati nekome vlast, ojaditi – ispuniti jadom, oploditi – zametnuti plod u nečemu. Ne može se osmisliti ono čega nema. Čokoladu, tehniku sviranja ili ma koju drugu novinu treba najpre da smislite, pa ako se naknadno pokaže da je besciljna ili besadržajna, možete pokušati da je osmislite, da joj nađete neki smisao. „Molio bih Vas”, piše mi Miloš Petrović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, „da mi objasnite šta znači skraćenica (titula) dipl. ecc. ili dipl. oec., koja se često pojavljuje u čituljama.” Sećam se da je nekada davno neko u štampi upozoravao ekonomiste da skraćenicu svoje titule na latinskom ne pišu sa dva „ce”, jer bi ecc. moglo jedino da znači ecclesiastes, „sveštenik, propovednik”. Skraćenica oec. još i može da prođe, jer grčko „ojkonomos” (doslovno „upravitelj domaćinstva”) na latinskom glasi oeconomus. Ipak, budući da se latinski u ekonomiji ne upotrebljava kao jezik struke i da naši univerziteti ne izdaju diplome na latinskom (kao što se čini u mnogim drugim zemljama), pitanje je zašto ovi uvaženi stručnjaci ne bi uz potpis dodali jednostavno dipl. ek. ili dipl. ekon., na srpskom. Arhitekti, koliko sam mogao da vidim, pišu arh. ili dipl. arh., a inženjeri raznih struka svojevremeno su voleli da se potpisuju sa ing. (što čak nije ni latinski, nego francuski ili nemački), ali izgleda da to više nije u modi. Bilo bi zanimljivo čuti od čitalaca raznih struka kakav je njihov običaj i šta piše u njihovim diplomama.