Krv na “hekleru”!?

Kada je NIN 15. januara, na osnovu izveštaja nemačkih eksperata iz Visbadena, objavio da je u atentatu na premijera Srbije postojala još jedna puška, “Crvena zastava” 70AB2 (kalašnjikov), general Milan Obradović, načelnik SUP-a Beograd, reagovao je hitro. Sazvao je konferenciju za novinare i saopštio kako je druga puška, naravno, postojala. Pronađena je zajedno s prvom puškom, snajperom “hekler i koh” iz koga su, po zvaničnoj verziji, pogođeni premijer Đinđić i njegov telohranitelj Milan Veruović. Ali, reče tada Obradović, sve to nema veze pošto druga puška nije korišćena prilikom atentata. Zašto je, onda, bila pohranjena na istom mestu, i zašto javnost o njenom postojanju nije bila obaveštena dok NIN to nije učinio, ostalo je da visi u vazduhu.

Milan Obradović je, naime, ponudio ovakvo objašnjenje: “Po tom principu možete da me pitate zbog čega niste videli još 58 pušaka koje smo našli, ili 150. Ja vam kažem da je utvrđeno da ‘kalašnjikov’ nije korišćen prilikom atentata. Utvrđivalo se da li je korišćen prilikom bilo kog drugog ubistva. Ako je naša krivica što nismo obavestili da smo sve proverili i da je rezultat negativan, onda ću prihvatiti tu krivicu, ali ćete imati takvih informacija bezbroj.”

A da podsetimo, sredstvima javnog informisanja tada su, tokom “Sablje”, podeljene fotografije na kojima se vidi rasklopljena crna torba i u njoj samo jedna puška, “hekler i koh”. Iz torbe je prethodno, iz nekog razloga, izvađen “kalašnjikov”. Postoje, međutim, i “grupne fotografije”, ali one nisu bile date javnosti. Da javnost ne bi bila zbunjivana nebitnim detaljima?

No, pozabavićemo se ovde samim načinom pronalaska dveju pušaka, pošto i tu ima nekoliko nejasnoća. NIN objavljuje Zapisnik o uviđaju, Kri: 616/03, Veza: KTN 703/03. Zapisnik sačinio Branislav Pantelić, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, 25. marta 2003. godine.

Zapisnik je otkucan na jednoj stranici. Citiramo najpre prvi pasus: “Dana 25. 3. 2003.god., kao dežurnog istražnog sudiju Okružnog suda u Beogradu, 13,55, (ime izostavljamo - prim. aut.) iz dežurne službe G SUP me obavestio o potrebi da obavim uviđaj na Novom Beogradu. Po mene i dežurnog zamenika OJT (Okružno javno tužilaštvo) u Beogradu Dragana Lopušinu stigli su u 14,30, a na lice mesta smo došli u 15,00 časa, gde se između ostalih nalazio i Radomirović iz UBPOK-a.”

Suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića, posle višenedeljne pauze zbog psihijatrijskih veštačenja optuženog Dušana Krsmanovića, nije čestito ni nastavljeno a već je ponovo prekinuto. Razlog: zahtev četiri advokata odbrane za izuzećem Marka Kljajevića, predsedavajućeg tročlanog sudskog veća. Protiv njega je podneta i krivična prijava zbog veza sa “zemunsko-surčinskim klanom”. Prijava je podneta na osnovu tvrdnji Milene Arežine, bivše predsednice Privrednog suda u Beogradu, da je 6. oktobra 2000. godine Marko Kljajević u društvu s pokojnim Miletom-Kumom Lukovićem, jednim od vođa zemunskog klana, zahtevao od nje da registruje preduzeće “Difens” LJubiše Buhe Čumeta. U registar Privrednog (kasnije Trgovinskog) suda “Difens” je upisan 31. oktobra 2000. godine, kada je na čelo suda umesto Arežine već došao Goran Kljajević, rođeni brat Marka Kljajevića. U toku je, inače, i postupak za razrešenje predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, zbog “niza propusta u radu Trgovinskog suda” koje je on trebalo da otkloni, a nije. Suđenje treba da se nastavi 17. februara, do kada bi Vrhovni sud trebalo da se izjasni o zahtevu za izuzećem sudije Marka Kljajevića. Dosadašnji zahtevi odbrane odbijani su u ekspresnom roku, ali ovog puta Sonja Brkić, predsednica Vrhovnog suda Srbije, kaže da će zbog “kompleksnosti odlučivanja” stvar malo potrajati.

Uviđaj će biti završen 20 minuta kasnije, “u 15,20 časova”.

Opis lica mesta: “Mesto uviđaja se nalazi na Novom Beogradu i to je poljana koja se nalazi između zgrade SIV-a i hale ‘Limes’. Na delu poljane koja je konkretno mesto uviđaja nalazi se razbacani građevinski materijal, otpad, šut, kao i nekoliko desetina zasađenog drveća.”

Prostor, kako vidimo, poprilične veličine. Ne beleži se, međutim, prisustvo čoveka, “tastera” koji bi pokazao policajcima gde da kopaju. Kako je policija znala gde tačno da traži?

Ni istražni sudija Branislav Pantelić ne zna kako je tragano za torbom po otpadu i šutu. Zašto ne zna? Zato što je došao kada je sve već bilo gotovo: “Pokazana mi je crna torba od impregniranog platna za koju mi je rečeno da je pronađena zatrpana građevinskim materijalom i koja je pre mog dolaska odtrpana.”

Uobičajena je, a i zakonom propisana praksa i kod nas i u svetu, da istražni sudija i tužilac zajedno s policijom izađu na lice mesta, i da prisustvuju čitavom toku pronalaženja, oružja ili čega već. Istražni sudija rukovodi postupkom. On je tu, upravo, kao garant objektivnosti i nesumnjivosti. U ovom slučaju, međutim, praksa je prekršena. Treba, još jednom, da se veruje policiji na reč.

Dalje: “Nakon toga pokazana mi je sadržina torbe i u njoj su se nalazile sledeće stvari: jedna snajperska puška ‘hekler i koh’ i jedna automatska puška CZ 7,62 mm.”

Dobro, NIN je već otkrio postojanje dve puške, potvrdio je to Milan Obradović, evo sada još jedne potvrde. Ne vidi se, samo, kako su to policajci odmah utvrdili da druga puška, pronađena u istoj crnoj torbi od impregniranog platna, nije korišćena pri atentatu. A to je, podsećamo na zvaničnu tvrdnju, razlog zbog koga su je sklonili i medijima poslali fotografiju sa samo jednom puškom.

Ali sve ovo pada u senku sledećeg pasusa: “Na snajperskoj puški i to na njenom kundaku i rukohvatu primetio sam crvene mrlje nalik na krv.” Formulacija je takva da ostavlja mogućnost i da nije reč o krvi, ali, drugačija i ne može da bude dok se ne obave analize. I zato: “Izdao sam nalog da se utvrdi od čega potiče crvena boja na snajperskoj puški, nalog da se uzmu tragovi papilarnih linija (otisci prstiju) sa oba oružja, kao i nalog da se obavi veštačenje oba oružja.”

Kakvi su rezultati naloženih ispitivanja, u ovom trenutku nije poznato; zna se, samo, da “crvenih mrlja nalik na krv” više nije bilo na snajperskoj pušci kada je ona dostavljena Nemcima na veštačenje, jer ih oni prilikom detaljnog opisa puške uopšte ne spominju.

A ako mrlje jesu od krvi, kao što misli istražni sudija Okružnog suda Branislav Pantelić, čija je to krv? Kako je tu dospela? Zašto ni to policija dosad nije spomenula? Nebitno je, možda?

Podsećamo da DNK analizama, optuženi za ubistvo premijera, Zvezdan Jovanović, nije povezan s oružjem “hekler i koh”.

Ni tu nije kraj nejasnoćama vezanim za sam uviđaj, jer, navodi se u zapisniku i ovo: “Po kazivanju policajaca u njoj (snajperskoj pušci) se nalazio i jedan metak, koji je izvađen pre mog dolaska i koji se nalazio u torbi. Pored toga, u torbi se nalazio i jedan metak za automatsku pušku CZ 7,62 mm, jedan pun okvir za istu pušku, kao i dve kutije municije za snajpersku pušku.”

Najpre, pitanje je ko je i iz kog razloga izvadio metak iz puške? Policajci nisu smeli, praktično, ni da je pipnu, a kamoli da vade metak iz nje. Pa ipak, to su učinili. Zašto? Isto se odnosi i na “jedan metak za automatsku pušku CZ 7,62 mm”. Još jedno pitanje: čemu dve kutije municije za snajpersku pušku? Da li se, to, atentator spremao za atentat u kome će ispaliti hitac-dva, ili za pravi mali rat?

Pitanja, ponovo, ima mnogo. Odgovori su dosad bili lakonski, i ništa ne ukazuje na to da će i sada biti išta drugačije. No, ako i ne nalaze za shodno da svoju “kristalno jasnu istragu” objašnjavaju javnosti, nadležni u policiji moraće to da urade pred sudom. Valjda će tu, u sudnici Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu, biti odgovoreno i na neka od ovih pitanja.

Još jedna rupa NIN je u decembru objavio fotografije iz Izveštaja o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta na kojima se vide dva oštećenja od metka unutar ulaza broj pet u zgradu Vlade Srbije, ispred koga je 12. marta 2003. godine ubijen premijer Zoran Đinđić. Još jedno oštećenje postoji na fasadi zgrade, spolja. Ukupno tri metka, dakle, budući da su stručnjaci kriminalističke tehnike koje smo konsultovali ocenili da kod unutrašnjh oštećenja nije reč o rikošetu. Zvanično, s druge strane, postojala su samo dva metka. Ali, postoji još jedno oštećenje od metka, takođe u unutrašnjosti zgrade! Na levom je krilu drugih, unutrašnjih vrata. Vidi se na fotografiji 24, s potpisom: “Strelicama označena oštećenja od projektila na vratima i stepeništu, kao i strelicama označeni delovi projektila na crvenoj stazi.” I ovo oštećenje, poput onog na ragastovu između prvih i drugih vrata, samo je “fiksirano” strelicom, ali nije obeleženo brojem. Zašto nije, još nema objašnjenja.