Investicije ili ništa

Srbija mora stvoriti institucionalni okvir i privredni ambijent kako bi narednih godina privukla što više stranih direktnih investicija i tako podstakla rast proizvodnje i izvoza. Planiranih blizu dve milijarde evra ulaganja u 2010. godini ni približno nije dovoljno da bi se ostvario priželjkivani privredni rast i povećao broj zaposlenih. Ovo bi se u najkraćem moglo izvući kao poruka sa godišnjeg savetovanja ekonomista održanog prošle subote (26. decembra, beogradski Ekonomski fakultet), u organizaciji Naučnog društva ekonomista. Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, kaže da bi udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu, sa sadašnjih 30 odsto, morao barem da se udvostruči ukoliko želimo ekonomski napredak. Da podsetimo, izvoz u zemljama centralne i istočne Evrope dostiže i 80 odsto BDP-a, a i u susednoj Bugarskoj, primera radi, udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu dvostruko je veći nego u Srbiji. Kako onda privući investitore? Pogotovo sad kada je rizik ulaganja veći a kapital skuplji, ako znamo da ni u godinama visokog privrednog rasta nismo imali zadovoljavajući nivo, pre svega grinfild ulaganja. To jest, kako da posle ovogodišnjeg pada investicija od 25 odsto, ostvarimo rast od isto toliko procenata, kako predviđa optimistička varijanta razvoja Srbije (vidi tabelu 2). Ali, pođimo redom. U deceniji na izmaku vlasti su se hvalile visokom stopom rasta BDP-a od skoro šest odsto godišnje. Uvoz i izvoz rasli su takođe u proseku oko 30 odsto, bilo je i investicija, milijarde evra prihodovane su od prodaje društvenih preduzeća... Rasle su i zarade u javnom sektoru i penzije, najčešće višestruko iznad privrednog rasta. Privid o napretku i ekonomskom rastu održavan je sve dok izvori finansiranja preterane potrošnje odjednom nisu presušili s početkom ekonomske krize. A onda je postalo očigledno da smo sve ove godine trošili mnogo više nego što smo zarađivali, te da taj visoki privredni rast ipak nije temeljen na realnoj proizvodnji, već najpre na rastu usluga. Čak 75 odsto od ukupnog privrednog rasta ostvarivali smo zahvaljujući rastu u saobraćaju, telekomunikacijama, trgovini i bankarstvu, dok su, sa druge strane, u industriji beležene ispotprosečne stope rasta, tek oko dva odsto na godišnjem nivou. Pa i u 2001. godini, tzv. razmenljiva dobra (proizvodi industrije i poljoprivrede pre svega) učestvovala su u formiranju BDP-a sa 38 odsto, da bi u 2007. godini pala na 25 odsto. Takav ekonomski model godinama je povećavao deficit tekućeg platnog bilansa, produbljivao spoljnotrgovinski jaz, a naposletku, od 2006. do 2008. godine, u periodu najvećeg privrednog rasta, doveo i do fiskalnog deficita od oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Milojko Arsić kaže da su u poslednje tri godine vlade uglavnom smanjivale poreske stope i uvodile dodatna poreska oslobađanja uz rast i tekućih i kapitalnih rashoda. „Usled smanjenja poreza fiskalni kapacitet opada, on je opao za jedan odsto BDP-a zbog smanjenja stope poreza na zarade i uvođenja neoporezivog dela zarade. Takođe, smanjenje ostalih poreskih stopa tokom 2007. godine smanjilo je fiskalni kapacitet za 0,7 odsto BDP-a, a uz to smanjeni su i prihodi od carina na uvoz proizvoda iz EU. Konačno, smanjenje zaposlenosti, tj. domaće tražnje takođe je osiromašilo državnu kasu. Sve je to uticalo da se fiskalni kapacitet, kao odnos poreskih prihoda i BDP-a smanji sa 43,5 odsto na 39 odsto“, objašnjava Arsić. Drugim rečima, država je izdašno izlazila u susret svima - penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru, privredi, građanima... Da ne zaboravimo političke partije, česte prevremene izbore i već poznatu izdašnost u tim danima i mesecima. Autori MAT-a (Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Vladimir Vučković, Ivan Nikolić i Mahmud Bušatlija) u svojoj studiji „Model ravnoteže mora da se menja“ upiru prstom na nereformisani javni sektor kao glavnog krivca za potrošnju kapitala koji je bilo privatizacijom, bilo zaduživanjem, stizao u Srbiju. Nereformisana, sa trećinom industrije koju je imala 1989. godine, tekućim i spoljnotrgovinskim deficitom, Srbija je dočekala globalnu ekonomsku krizu i 2009. godinu. Ovu godinu završićemo sa padom bruto domaćeg proizvoda od oko 3,5 odsto, smanjenim uvozom i izvozom za 30, odnosno 20 odsto, padom industrijske proizvodnje od 12 odsto i inflacijom od 7,3 procenta. Ekonomisti MAT-a upozoravaju da recesiono dno jeste dotaknuto u aprilu, te da je posle toga usledio industrijski oporavak, ali pre svega kao posledica rasta proizvodnje gvožđa i čelika u smederevskoj železari, dok je prehrambena industrija i dalje u padu. Promet u trgovini manji je za oko 15 odsto, a u padu je i masa zarada što govori o smanjenoj kupovnoj moći naših građana. Rast je zabeležen jedino u broju nezaposlenih (povećan za tri odsto) i javnog duga koji je dostigao 34 odsto BDP-a. Umesto preduzeća, u 2009. godini kod inostranih i domaćih banaka zaduživala se država ne bi li zakrpila sve veću budžetsku rupu. Zbog toga je kreditiranje privrede u ovoj godini skoro stalo, a preduzeća su više novca dala na vraćanje starih kredita uzetih iz inostranstva, nego što su dobila novih. Sa druge strane, prihod banaka od ulaganja u hartije od vrednosti Narodne banke i trezorske zapise Ministarstva finansija procenjuju se u 2009. godini na oko 210 miliona evra. Sudeći po poslednjim danima 2009. jasno je da će devizni kurs biti jedna od najvažnijih ekonomskih tema nastupajuće godine. Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije, upozorava da je u državama sa fiksnim kursom zbog krize udvostručena nezaposlenost ili pale zarade za više od 20 odsto. Marković najavljuje da će centralna banka zadržati fluktuirajući kurs i intervenisati na tržištu samo kako bi sprečila da dinar u toku jednog dana naglo padne ili ojača. Na ogorčenost pojedinih privrednika novim padom dinara, ekonomisti odgovaraju da je dinar toliko vredeo i u prvoj polovini 2008. godine, te da NBS nikako ne bi smela dozvoliti ponovnu apresijaciju domaće valute, već da bi lagano slabljenje dinara bilo korisno za srpsku privredu. Poželjno bi bilo i pažljivo smanjenje restriktivnosti monetarne politike, a to znači i manju referentnu kamatnu stopu i stopu obavezne devizne rezerve, savetuju autori Kvartalnog monitora. Pavle Petrović i Milojko Arsić objašnjavaju takođe da je u narednim godinama potrebno sačiniti novi model srednjoročnog privrednog rasta, ograničiti rast unutrašnje potrošnje, a podsticati izvoz, kao i da investicije treba finansirati pre svega iz domaće štednje, a ne inostranih zajmova. Uz to, neophodna je i reforma fiskalne politike, jer će BDP rasti sporije nego ranijih godina, a neće biti dovoljno ni prihoda od privatizacije. Očekuju nas godine manjih poreskih prihoda, ali zato rasta javnog duga koga treba redovno servisirati. Zbog toga, oni upozoravaju na potrebu promene poreske politike, reforme penzijskog i zdravstvenog sistema, politike subvencija i mekih kredita. Milojko Arsić ukazuje na to da su i rashodi u budžetu za ovu godinu, iako je on bilansno održiv, smanjivani ad hoc, bez sistemskog rešenja primenljivog i u narednim godinama. I autori MAT-a insistiraju na reformi javnog sektora kako bi se stvorio ekonomski održiv sistem, smanjili socijalni transferi i rasteretila privreda. Samo ovakvom reformom moguće je smanjiti domaću potrošnju koja bi sa sadašnjih 100 odsto trebalo da se smanji na 80 odsto BDP-a. Ova grupa ekonomista od nosilaca ekonomske politike očekuju i da podrže izvozno orijentisan deo privrede. Ovako više ne može, mogao bi da bude zaključak u jednoj rečenici domaćih ekonomista. Vremenu kada je rast potrošnje značajno preticao rast BDP-a, a deficit pokrivan sredstvima iz privatizacije i zaduživanjem u inostranstvu, došao je kraj. Ukoliko žele (relativno) brz oporavak i zatim stabilan rast privrede, kreatori ekonomske politike moraće da je postave na neke nove temelje i rast BDP-a zasnuju na rastu proizvodnje razmenljivih dobara, dakle robe umesto usluga i izvoza umesto domaće potrošnje. Međutim, strategije privrednog razvoja i ekonomske politike Srbije u godinama oporavka i dalje nema. Nepoznato je i kako će Srbija reformisati penzijski, zdravstveni i obrazovni sistem, ni kada će ta reforma početi, te kako će smanjiti javnu potrošnju na duži rok. Osim ako se ne čeka da aranžmanu sa MMF-om ne istekne rok i onda opet sve otpočne po starom. Briga za likvidnost Na Savetovanju ekonomista moglo se čuti i kako je država nedovoljno brine o narastajućoj nelikvidnosti privrede, jer je broj nelikvidnih privrednih subjekata povećan od jula do decembra za oko 7.000. Trenutno su blokirani računi oko 70.000 preduzeća, dok je iznos blokiranih sredstava oko 320 milijardi dinara. Profesor LJubomir Madžar upozorava na popuštanje finansijske discipline zbog čega sve veći broj poslodavaca neredovno izmiruje svoje obaveze prema državi, a sa druge strane transferi iz budžeta PIO fondu ili RZZO se povećavaju. Odbrana (od) kursa Bojan Marković, viceguverner NBS-a, odgovarajući na pitanja u vezi sa trenutnim padom dinara, ukazao je na to da domaća preduzeća nedovoljno koriste mogućnost da se zaštite od promene kursa, iako im pojedine banke tu mogućnost odavno nude. Naime, desetak banaka u Srbiji omogućilo je privrednicima da mogu tri meseca unapred da dogovore kurs evra na određeni dan, te da tako izbegnu eventualnu promenu vrednosti evra ili dinara u međuvremenu, a mogu i da uštede ukoliko dinar u međuvremenu oslabi. Te pogodnosti, međutim, koristi vrlo mali broj domaćih preduzeća, valjda zbog skupe usluge, ali i uzdajući se u NBS da neće dozvoliti velike padove. Bankari, sa druge strane, nerado su do sada davali ovakve usluge, jer se i sami plaše pada vrednosti dinara, zbog čega je i sklapanje ovakvog ugovora privrednike prilično koštalo. U bankama kažu da cena ugovaranja kupovine evra po današnjem kursu, za tri meseca, zavisi od kretanja kursa i perioda na koji se posao sklapa. Rezultati u 2009. godini (u %) Zemlja BDP Inflacija Fisk. def. Srbija -4,0 7,3 * -4,5 Slovačka -4,7 1,5 -5,3 Slovenija -4,7 0,5 -5,9 Bugarska -6,5 2,7 -0,8 Češka -4,3 1,0 -6,0 Mađarska -6,7 4,5 -3,9 Rumunija -8,5 -5,5 -7,3 Hrvatska -5,2 2,8 -3,5 Poljska 1,0 -2,2 -5,8 * U originalnoj tabeli MMF-a godišnja inflacija u Srbiji procenjena je na 9,9 odsto, ali smo u tabeli naveli podatak Narodne banke Srbije koja procenjuje da će inflacija u 2009. biti 7,3 odsto Optimistični scenario razvoja Srbije 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 BDP * - 3,5 1,5 4,0 5,0 6,0 6,0 6,0 Investicije * -24,3 24,2 14,8 14,7 14,9 10,0 9,8 Potrošnja * -4,3 -2,5 0,6 1,4 2,2 3,4 3,3 Saldo robe i usluga ** -5,1 -5,2 -5,1 -5,1 -5,1 -5,1 -5,0 Neto priliv kredita *** 828 81 896 271 -300 -205 631 Neto priliv SDI *** 1.200 1.290 1.540 1.543 1.682 1.833 1.997 Inflacija * 7,5 7,0 5,0 5,0 5,0 5,0 5,0 Kurs (kraj godine) 96,2 99,9 103,8 106,8 109,9 113,1 116,4 * u procentima; ** u milijardama evra; *** u milionima evra