Podržavamo brži ulazak Srbije u EU

Treći predsednik Republike Slovenije Danilo Tirk rodio se 1952. godine u Mariboru. Diplomirao je 1975. godine na Pravnom fakultetu u LJubljani, magistrirao je 1978. na Pravnom fakultetu u Beogradu na temu „Međunarodnopravna zaštita manjina“, i iste godine postao asistent za predmet međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u LJubljani, gde je i doktorirao 1982. godine na temu „Princip neintervencije u međunarodnim odnosima i međunarodnom pravu“. Godine 1995. je na ljubljanskom Pravnom fakultetu izabran za redovnog profesora za međunarodno pravo. Kao predstavnik, od 1983. do 1992. godine Instituta za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u LJubljani, sarađuje sa Amnesty International i 1991. u ulozi eksperta je imenovan za predsednika Potkomisije OUN za sprečavanje diskriminacije i zaštitu manjina. Nakon osamostaljivanja Slovenije uključuje se u diplomatsku aktivnost nove države. Od septembra 1991. do avgusta 1992. godine bio je član slovenačke delegacije na Konferenciji o Jugoslaviji, nakon toga postao je prvi ambasador Slovenije kod OUN. U vreme njegovog mandata Slovenija je 1997. godine izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti. Godine 1999. godine generalni sekretar OUN Kofi Anan imenuje dr Tirka za svoga pomoćnika za politička pitanja. Nakon 13 godina rada u NJujorku dr Tirk se 2005. vraća u LJubljanu, gde nastavlja da predaje na Pravnom fakultetu, a od maja 2006. obavlja i dužnost prodekana. Jedanaestog. novembra 2007. izabran je u drugom krugu opštih izbora sa preko 68 odsto glasova za predsednika Republike Slovenije. Konačno su ukinute vize građanima Srbije. Kakva bi bila vaša poruka povodom tog događaja?  Ukidanje viza predstavlja veliko dostignuće na području ljudskih prava, gde ubrajamo i slobodu kretanja. Sloboda kretanja je značajna vrednost za sve ljude u Evropi i nije pravedno da je građanima Srbije ovo pravo tako dugo ograničavano. U Sloveniji smo ovaj problem osetili vrlo direktno, budući da postoje brojne veze, prijateljske, poslovne, porodične i druge i raduje nas da su ograničenja ukinuta, pa će naši prijatelji iz Srbije znatno lakše moći da putuju u Sloveniju. Ove godine bilo je više srpskih državničkih poseta Sloveniji i slovenačkih Srbiji. Kakvi su konkretni rezultati i kako ocenjujete srpsko – slovenačke odnose danas?  Najdirektniji konkretan rezultat je sporazum o socijalnim pitanjima, koji je rešio pitanje penzija, što je vrlo značajno za veći broj srpskih građana. Zadovoljan sam, da je do ovog sporazuma došlo i kada smo pripremali posetu predsednika Tadića u septembru, naša vlada se posebno založila, da se pregovori ubrzaju i da se sporazum zaključi. Pored toga u tim kontaktima ojačale su komunikacije između poslovnih ljudi, što predstavlja dodatnu vrednost, a verujem da će u budućnosti biti više kontakata i na području kulture. Želeo bih, da u 2010. uvedemo redovne konsultacije na različitim nivoima. Naši odnosi inače su vrlo dobri i prijateljski, sve više dolazi do izražaja činjenica, da odnosi između slovenačkog i srpskog naroda imaju dugačku istoriju, ali i dugačku budućnost.  Koje su prepreke za još bolju saradnju? Da li je to slovenačko priznanje nezavisnosti Kosova? Možda zatvorenost Slovenije za srpski kapital?  Slovenija je članica EU i uslovi privređivanja ovde su slični onima koji inače vladaju u EU. Poslujemo u pravnom sistemu, koji je potrebno poznavati i delovati u njegovim okvirima. U Sloveniji želimo investicije iz Srbije i razgovori koje smo u ovoj godini vodili su nas u tome ohrabrivali. Nažalost, nije se sve realizovalo, ali pozitivan je primer softverske firme Hermes Softlab, koji pokazuje, da postoje dobre mogućnosti za zajednička ulaganja i na tehnološki naprednim područjima. Činjenica da se tu pojavljuje investitor iz Srbije i da vrlo uspešno posluje u Sloveniji, dokazuje da postoje mogućnosti, koje je potrebno bolje iskoristiti. U Sloveniji razumemo osetljivost pitanja Kosova, no kao što znate, Slovenija je priznala Kosovo i sa njim uspostavila diplomatske odnose. Na svim nivoima razvijamo saradnju sa Kosovom. To je nova činjenica, koju moramo uvažavati. Verujem, da će u budućnosti, kada se odnosi u regionu jugoistočne Evrope poboljšaju, biti moguće da se pronađu novi oblici saradnje i koegzistencije za sve države u toj oblasti i da će se i stepen osetljivosti toga pitanja smanjiti.  S obzirom na slovenačko iskustvo, kakvu budućnost Srbije na putu u EU predviđate? Dobro je da je došlo do odmrzavanja trgovinskog dela sporazuma o pridruživanju EU. To je značajan korak, koji je potrebno iskoristiti. Slovenija ima određena iskustva iz prilagođavanja svoga pravnog i administrativnog sistema EU. Ta iskustva možda mogu da pomognu i Srbiji, ukoliko bi izrazila interesovanje. Naš princip je da pomažemo tamo gde je državama takva pomoć potrebna. Nemamo neke standardne modele, koje bismo svima nudili. Sve zavisi od potreba države koja se kandiduje za članstvo u EU. Shvatamo, da je Srbija u mnogim pogledima vrlo razvijena. Za prilagođavanje svog pravnog i administrativnog sistema Srbiji neće biti potrebna takva pomoć kao nekim drugim državama, čiji se kadrovi obučavaju kod nas. Države članice EU moraju da se odnose sa potrebnim poštovanjem prema kandidatima. Na političkom nivou Slovenija je stalno među onim državama, koje podržavaju brži ulazak Srbije u EU. Jedan od uslova je, naravno, i saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ohrabruje to, što je poslednji izveštaj tužioca Bramerca pokazao da je saradnja Srbije sa tužilaštvom vrlo dobra, nadamo se da će tako i ostati i da pitanje saradnje sa sudom neće opterećivati približavanje Srbije Evropskoj uniji.  Slovenačkoj vladi se prebacuje da ne preduzima prave mere za izlazak iz ekonomske krize. Istina je da je u formulisanju protivkriznih mera potrošeno previše vremena. Takve rasprave inače karakterišu slovenački politički život. Nažalost, potrošeno je previše vremena za pripremu šeme garancija za preduzeća. Što se tiče naše generalne situacije kao države, koja u velikoj meri zavisi od izvoza, ohrabruju me podaci o jačanju izvoza Nemačke. Nemački izvoz stalno raste već nekoliko meseci. Bojazni iz septembra i oktobra o tome, kako će se pozitivan trend zaustaviti, nisu se obistinile, a to su dobre vesti za Sloveniju i sve druge države EU, budući da je Nemačka najveća ekonomija unutar EU. Intenzivno radimo na novim tržištima u želji, da naš izvoz bude što više diverzificiran i da se krug naših partnera proširi.  Propast banke Liman Braders je svet izmenila više nego teroristički napadi 11. septembra. Da li to znači da su kapitalizmu, kakav danas poznajemo, odbrojani dani? Kakve su alternative, budući da je u krizi i levica, odnosno, socijalistička i socijaldemokratska opcija?  U pravu ste, levica je još u mnogo dubljoj krizi, budući da danas nema dobre odgovore na probleme, koje donose promene u okviru globalnog kapitalizma. Rešenja, koja će se pojaviti u narednom periodu, biće rešenja u okviru kapitalizma, bez obzira na dubinu krize, koju proživljavamo. U pogledu praktičnih rešenja, trenutno još nema razloga za optimizam. Nakon velikih investicija javnih sredstava u spasavanje banaka, došli smo do stanja, u kome mnoge banke smatraju, da nema potrebe po bilo kakvim promenama. Iz toga izvire opasnost da će se spremnost na reforme, koja je bila vrlo prisutna na početku godine, polako smanjiti. To je vrlo opasno. Svet bi morao da izmeni međunarodni finansijski sistem, morale bi da se ograniče neprimereno visoke nagrade u finansijskom sektoru, potrebna je nova regulativa za finansijske operacije i morao bi da se reformiše MMF. Uspeh na svim ovim područjima najviše zavisi od grupe G20. U tom okviru nažalost ne vidim dovoljno snažnu zajedničku volju za promene. Zašto u EU nije mogao da zaživi Evropski ustav, nego samo evropski ugovor? Šta danas definiše Evropu dvadesetsedmorice?  Iskustvo sa pokušajem usvajanja Evropskog ustava bilo je za EU veliko otrežnjenje. Pokazalo se da su u EU još uvek glavni igrači suverene države. EU nije i ne može da postane federacija, nego je još zajednica suverenih država. To se pokazalo i u procesu koji je završio stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora. Sada smo u novoj situaciji, u kojoj moramo pošteno razmisliti o zajedničkom identitetu EU. Tu EU danas ima problem. Osećaj zajedničkog identiteta nije dovoljno snažan i najviše zavisi od toga, kako će u narednom periodu funkcionisati organi EU. Ako budu funkcionisali u pravcu sve veće konvergencije, možda će iz toga izaći osećaj zajedničkog evropskog identiteta. No, to u ovom momentu ne možemo da znamo. Kako je Slovenija lani iskoristila predsedavanje EU i ove godine Savetu Evrope? Ove godine predsedavanje Savetu Evrope afirmisalo je Sloveniju kao uspešnu diplomatiju. Slovenija je razrešila pitanje novog generalnog sekretara, nakon što je to pitanje ušlo u slepu ulicu još pre predsedavanja Slovenije. Taj diplomatski uspeh ne smemo da potcenjujemo. Za vreme predsedavanja EU Slovenija je bitno doprinela uspešnom formulisanju zajedničke politike na području globalnog zagrevanja. Danas na osnovu toga EU igra glavnu ulogu na pregovorima u Kopenhagenu. Sve su to realni uspesi slovenačke spoljne politike, koji su opštepriznati u međunarodnoj zajednici. Kako gledate na inicijativu Srbije da sve države bivše Jugoslavije organizuju zajedničku proslavu 50. godišnjice 1. konferencije nesvrstanih država u Beogradu 2011. godine? Šta mislite o ulozi nesvrstanih danas?  Uloga nesvrstanih se bitno izmenila. Danas je pokret nesvrstanih potpuno drukčiji nego 1960. ili 1990. Zato smatram da takva manifestacija povodom 50. godišnjice 1. konferencije nesvrstanih ima smisla samo ako joj se definiše pravi i moderan sadržaj. Taj sadržaj može da bude jedino ekonomski. U tom smislu danas u globalizovanom svetu nesvrstani mogu da se predstave kao uspešna grupa država. Zato se zalažem za raspravu, koja će odgovoriti na pitanje da li imaju inicijatori ove konferencije dovoljno dobre ideje o ekonomskom sadržaju takvog sastanka. Manifestacije, koje nemaju moderan sadržaj, koji bi odgovarao globalizovanom svetu, u kome živimo, nemaju smisla i ne bih ih preporučio.