Petar Radenković, fudbalska legenda

Rođen 1. oktobra 1934. godine u Beogradu, gde je završio gimnaziju i studirao engleski i francuski jezik na Filozofskom fakultetu. Imao je 14 godina kada je počeo da igra fudbal, a u 19. je kao prvotimac BSK (potonji OFK Beograd) osvojio Kup maršala Tita. Istu titulu je ovaj tim dobio i 1955. Godinu dana kasnije, sa fudbalskom reprezentacijom Jugoslavije, vratio se iz Melburna sa srebrnom olimpijskom medaljom. Bez dozvole Fudbalskog saveza Jugoslavije, 1960. je otišao u Nemačku, da bi 1963. sa timom Minhen 1860. ušao u novoosnovanu Bundes ligu. I tu počinje njegov vrtoglavi uspeh najboljeg golmana tih godina. Minhen je osvojio Kup Nemačke, bio je prvak Nemačke... Kao miljenik nemačke publike, od tada do danas nosi nadimak Radi-Kralj. Odigrao je više od 400 utakmica, 186 bez pauze, a 1970. se oprostio od lopte. Potom je napisao više biografskih knjiga, snimio nekoliko ploča („Ja sam Radi, ja sam Kralj“, bila je nekoliko meseci na prvom mestu nemačke top-liste, i u konkurenciji sa Bitlsima), potom je bio uspešan hotelijer i biznismen. Jedan je od najuspešnijih Srba u inostranstvu i najvećih donatora. Počasni je član Minhena 1860. a u Fudbalskom savezu Srbije je član Internacionalne komisije. Ne propušta fudbalske utakmice, a danas najviše ceni igru Čelsija. Živi između Minhena i Beograda. Ima dve kćeri, obrazovane i uspešne poslovne žene, i unuku Mari Radenković. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? Da Srbija bude ono što je bila pre 1941. godine. Šta je za vas najveća nesreća? Gubitak najdražih. Kad vam je neprijatno? Kada gledam prenos sednica Narodne skupštine. Koju pesmu volite da pevate? Everybody love somebody... Šta vas izluđuje? Promovisanje i veličanje lažnih vrednosti. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? Bio sam šampion u zemlji višestrukog šampiona u fudbalu. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete biti večno zahvalni? Svojoj babi Gini i dedi Peri, i svojoj pokojnoj supruzi Olgi. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? Ne posećujem javne saune. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? Za preoštre kritike koje sam izrekao osobama koje volim. Koji prirodni dar biste hteli da imate? Neprirodan dar da mogu da „pročitam“ tuđe misli. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? Iskrenost. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? Lakovernost. Šta je vaša najdragocenija imovina? To što imam sreću da sam okružen osobama koje volim. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? To što nisam mnogo ranije uzeo nemačko - dvojno državljanstvo, koje bi mi omogućilo da igram za nemačku reprezentaciju. Koje su vaše skrivene slabosti? „Preuveličavanje“ vlastitih dobrih osobina. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kada biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? Podigao bih nivo diskusija u Skupštini po ugledu na evropske parlamente. Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina? Nadam se i voleo bih da to bude čovek koji će našem napaćenom narodu konačno doneti blagostanje (pristojan život). Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? Sa grofom Ćanom. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? Ludvig Erhard, tvorac nemačkog čuda, i dr Zoran Đinđić. Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? Uništenje svih instrumenata sile. Za kog slikara biste dali najviše para? Za fresku Tajna večera i za Autoportret Leonarda da Vinčija. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete? Vrhunski sportista. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? Da Srbija osvoji Svetsko prvenstvo u fudbalu. Kako biste voleli da umrete? Nikako. Kojoj rečenici se nadate u oproštaju sa vama? „Da vas nema, trebalo bi vas izmisliti...“