Oda bogu ljubavi

Drevnim Grcima nije nedostajalo inspiracije kad se radilo o ljubavi i požudi. Izložba koja je otvorena krajem decembra u Atini i koja do srži ogoljuje upražnjavanje seksa u doba antike pravi je dokaz za to. Bog ljubavi Eros bio je neodoljiv, nežan, divan, lep, nemilosrdan i prevrtljiv; izazivao je bol, patnju i ludilo - kako među smrtnicima tako i među bogovima na Olimpu. Od strastvenog zagrljaja do grupnog seksa, ljubav je predstavljana u najrazličitijim oblicima. Nije bilo te poze, dodira ili sklonosti koje su Grci smatrali previše perverznim ili bizarnim da bi odali počast bogu ljubavi. „Grci su bili sve samo ne čedni”, kaže Nikolas Stampolidis, direktor Muzeja kikladske umetnosti, gde je izložba „Eros: od Hesiodove ’Teogonije’ do pozne antike” otvorena do aprila 2010. „U njihovom društvu vladala je velika tolerancija i nedostatak osećaja sramote ili stida. Scene seksa krasile su fasade privatnih i javnih građevina. Danas sve možete da vidite u magazinima i na Internetu, ali uprkos ovoj slobodi u našem društvu prisutna je ogromna hipokrizija i neopisiv puritanizam”, kaže on. Prikupivši skoro 280 umetničkih predmeta iz perioda od 6. veka pre n.e. do 4. veka, uključujući i remek-dela iz više od 50 međunarodnih muzeja iz Grčke, Italije i Francuske, Stampolidis je učinio impresivan podvig pripovedanja priče o ljubavi u doba antike. „Koncept Erosa i ljubavi bio je vrlo široko shvaćen u antici,” kaže ovaj profesor arheologije. „Seksualna želja je, naravno, bila neizostavni sastojak ali i ujedinjujuća snaga koja je prevazilazila žudnju za bilo kim ili bilo čim.” U skladu s tim, cilj izložbe je da prikaže kako se menjao imidž Erosa od 8. veka pre Hrista, kada je on bio viđen kao moćni bog, do rimskih vremena kada je, manje potentan i pod imenom Kupidon, bio samo puki pratilac boginje Venere. „To nije bio lak zadatak,” priznaje profesor koji je danonoćno razmišljao o ljubavi tri i po godine, koliko mu je trebalo da organizuje izložbu. „Lako je pisati o ljubavi u poeziji ili prozi. Mnogo je teže vizuelno je predstaviti.” Uz pomoć nenadmašne kolekcije falusnih lampi, kameja s grafičkim predstavama seksa, erotskih figura i ljubavnih pisama uklesanih u glini, profesor je odlučio da izložbu tematski podeli u devet sekcija: ljubavne veze i venčanja bogova, heroja i smrtnika, rođenje Erosa, njegov odnos sa Afroditom, poznati ljubavni parovi, homoerotska ljubav, prostitucija i erotski simboli. „Cilj izložbe nije da šokira”, kaže on, iako šok je ono što će većina posetilaca doživeti jer su Afrodita i Eros bili okrutni bogovi. Kroz čitavu postavku posetioci su iznova suočeni sa dvojnom prirodom ljubavi kroz razne predstave boginje Psihe (duše) i njene burne veze sa budućim suprugom Erosom. Na jednoj kameji Eros vuče namučenu Psihu za kosu i udara je maljem. Na drugoj, Eros drži baklju, simbol ljubavi koja zapaljuje srce ali „gori i dušu”, kaže Stampolidis. I sve to pre nego što posetioci stignu do gornjeg sprata izložbe, gde se deci mlađoj od 16 godina ne savetuje da ulaze bez pratnje odraslih. Tu su, u tri prostorije rezervisane za umetničke predstave seksualnih orgija, pederastije (u antici društveno prihvaćene) i homoerotične ljubavi i bukoličkih ljubavnih scena, posetioci izbombardovani onim u čemu su naši drevni preci nesumnjivo bili bez premca: nepristojnošću. Od predstava analnog snošaja i uzajamnog oralnog seksa, do amajlija u obliku ogromnih falusa i gravira sa scenama orgija sa silenima i satirima, Eros je predstavljen u svoj svojoj slavi. „Smatrali smo obazrivim da stavimo upozorenje za decu mlađu od 16 godina”, kaže profesor Stampolidis, „jer su, zahvaljujući Internetu i časopisima, oni do šesnaeste već upoznati o svemu što će ovde videti. Ali mislim da mladi ne treba da uče o ljubavi samo iz časopisa ili od prijatelja, već i kroz umetnost”. Koga Eros pogodi Eros je grčki bog ljubavi i plodnosti. Starije legende kažu da je on otelovljenje životne snage koja se rodila iz prvobitnog Haosa, a prema nešto mlađim mitovima on je sin boga rata Aresa i boginje ljubavi i lepote Afrodite. U rimskoj mitologiji Eros je poznat pod imenom Kupidon. U ranoj umetnosti i književnosti Eros je opisivan kao snažan, atletski građen mladić. Međutim, vremenom je dobijao sve mlađi i mlađi lik da bi, u doba helenizma, počeo da se predstavlja kao dete ili beba sa krilima, lukom i strelom. Koga Eros pogodi svojom strelicom, taj se odmah zaljubi. Ni sam bog nije bio imun na ljubav. Prva Erosova draga bila je lepa smrtnica Psiha. Iako im je veza bila puna komplikacija i prepreka, na kraju je imala srećan završetak jer je Zevs primio Psihu na Olimp među bogove i time je potvrdio kao zakonitu Erosovu ženu.