Pobuna brokera

Skoro milion ljudi podiglo je, na šalterima pošte, za manje od nedelju dana svojih 1.700 dinara od Akcijskog fonda, dok je trećina njih uz to uzela i potvrdu o vlasništvu nad pet akcija Naftne industrije Srbije. I to bi, barem tako misle nadležni, trebalo da bude potvrda da su poštanski službenici sposobni za posao koji im je država namenila. Ugovorom koji je Ministarstvo ekonomije krajem prošle godine sklopilo sa Poštanskom štedionicom predviđeno je da upravo ova državna banka, a istovremeno i brokersko-dilerska kuća, jer ima licencu za obavljanje tog posla i članica je Centralnog registra hartija od vrednosti, preuzme posao brokera u trgovini besplatnim akcijama građana. Druge brokerske kuće time nisu oštećene, tvrde u Ministarstvu ekonomije. Jer, građani vlasnici pet NIS-onih akcija, moći će da biraju da li će trgovati akcijama beslatno preko Poštanske štedionice ili će za to angažovati neku od skoro 80 brokerskih kuća koliko ih ima u Srbiji, ali uz određenu novčanu naknadu i proviziju koju moraju da plate brokerima. Pomenuti ugovor dalje predviđa da će deo tog brokerskog posla, pošto je u pitanju skoro pet miliona građana, pripasti i Pošti Srbije, tačnije njenim službenicima na šalteru koji će pored uobičajenog rada sa uplatama i isplatama, sada raditi i posao brokera. Nalog za prodaju svojih akcija građani će davati upravo na šalterima Pošte, istim onim službenicima kod kojih plaćaju račune za struju, grejanje, telefon... Taj nalog, na čijem pojednostavljenju trenutno rade nadležni u Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju, sadržaće najverovatnije samo podatak o minimalnoj ceni po kojoj građanin pristaje da proda svoje akcije i broj akcija koje nudi. Šalterski službenik će takav nalog onda prosleđivati brokeru u Poštanskoj štedionici koji će nadalje biti zadužen za njihovu prodaju. Svaku promenu na svom nalogu, građanin će morati lično da obavi na šalterima Pošte, a unovčavanje akcije može da očekuje kada njegova cena dođe na red kod zainteresovanih kupaca na berzi. U Agenciji za privatizaciju kažu da je to bilo najbolje rešenje, jer jedino Pošta ima dovoljno šaltera i službenika da bi mogla da preuzme ovaj posao. Sa druge strane, Dragoslav Rašinac, iz Pošta Srbije, kaže za NIN da je i sam to pitao nadležne u Ministarstvu ekonomije. „U ministarstvu smo dobili uveravanja da je to moguće, a naši pravnici kažu da je sve i pravno pokriveno i da Pošta može raditi ovaj posao. Gužvi će verovatno biti, ali nema razloga da očekujemo da će biti ozbiljnih problema“, optimista je Rašinac, mada nema odgovor na pitanje šta će se desiti ako u istom danu milion ili više građana odluči da na jednom od 1.300 šaltera Pošte da svoj nalog za prodaju akcija. Brokeri se osećaju prevarenim. Smatraju da im je Pošta preotela posao, veruju da je sve urađeno na prečac, poslednje nedelje 2009. godine i u prvim danima ove, kada se i Beogradska berza, a i većina brokera odmarala. NIN-ov izvor blizak Komisiji za hartije od vrednosti tvrdi da je ova institucija dobila nalog da za svega nekoliko sati pregleda ugovor koji je država kasnije sklopila sa Poštanskom štedionicom. Vesna Stanković, član UO Udruženja brokera, kaže za NIN da njih niko nije konsultovao, niti je bilo javne rasprave o načinu podele i trgovine akcijama. „Nije mi jasno kako su to poštanski službenici kvalifikovani da rade posao brokera za koji ne ispunjavaju ni stručne ni važeće zakonske uslove“, pita Stankovićeva. Brokeri su, ističe naša sagovornica, nudili svoj predlog kako trgovati besplatnim akcijama ali se država na to oglušila, pa je izostao i odgovor na predlog koji su poslali Agenciji za privatizaciju. Prema predlogu Udruženja brokera, posao trgovine akcijama trebalo je dodeliti svim učesnicima na tržištu, dakle svima koji su upisani u Centralni registar hartija od vrednosti. Tako bi svi oni, koristeći se Poštinim šalterima, zajedno posredovali između građana kao prodavaca i budućih kupaca akcija i to isključivo na Beogradskoj berzi. Boris Majstorović, iz Agencije za privatizaciju, kaže da je bilo konsultacije sa brokerima, pa i da je postojala mogućnost njihovog uključenja u trgovinu besplatnim akcijama. Ali, dodaje Majstorović „da smo posao dodelili brokerskim kućama njima bi trebalo osam godina da ispišu sve naloge. I da smo u ovaj posao uključili sve brokerske kuće, od kojih je Poštanska štedionica samo jedna, tako što bi građani u pošti dobili spisak brokerskih kuća i opredeljivali se za jednu, bilo bi spekulacija da su neki brokeri favorizovani. Da smo neke stavili na vrh spiska, neke ne... Ovako je to samo jedna kuća, Poštanska štedionica, jer već ima dobru saradnju sa Poštom, a sa druge strane Agencija će tako najefikasnije moći da kontroliše ko je koliko puta prodavao akcije, jer je samo prva prodaja besplatna“, objašnjava Majstorović. Brokeri, sa druge strane, sumnjaju da je posao namešten upravo Štedionici, u kojoj država, Pošta i PIO fond imaju gotovo 97 odsto akcija, kako bi se podigla njena vrednost pre prodaje ove državne banke, što je obećano i Međunarodnom monetarnom fondu. I na to Majstorović ima odgovor: „Poštanska štedionica ne bi bila uključena u trgovinu besplatnim akcijama da je sve moglo da se uradi preko Pošte, tačnije da je Pošta imala zakonsko pravo da obavlja ovaj posao“. Ako mu je verovati, poštanskim službenicima je posao brokera izmakao samo zato što Pošta nije članica Centralnog registra, pa tako nije ovlašćena da samostalno obavlja ovaj posao. S druge strane, i Rašinac i Majstorović tvrde da službenici Pošte, koji će biti obučavani za posao sa akcijama NIS-a, nisu brokeri i da su optužbe brokera da im je posao preotet - neosnovane. Vesna Stanković sumnja da je odluka da Poštanska štedionica bude jedini broker konačna, jer prema Zakonu o besplatnim akcijama država ima pravo da na tenderu izabere ovlašćenog brokera koji će posredovati u trgovini akcijama. Ukoliko je tako, kaže Stankovićeva, barem su otklonjene spekulacije da se posao sa besplatnim akcijama namešta za favorizovane brokerske kuće koje bi same podelile ovaj kolač. A on i nije toliko veliki, kaže Milan Marinković, direktor Fima investicionog fonda. Zbog toga, za razliku od brokera, banke ovlašćene za brokersko-dilerski posao ćute, mada je oko milion i tri stotine hiljada građana prilikom upisa akcija prijavilo tekući račun neke od njih, dok je tri i po miliona otvorilo račun u Poštanskoj štedionici. I mada zbog toga ne vidi da je neko specijalno oštećen time što je država preporučila Poštansku štedionicu, Marinković napominje da to svakako nije u skladu sa pravilima slobodne konkurencije. Državno rešenje štaviše naš sagovornik naziva „pomalo nesmotrenim i politički rizičnim za vladajuću koaliciju“, jer neće biti očekivane tražnje za akcijama. „Nisam optimista da će obimi trgovanja u prvoj godini biti zadovoljavajući, mogao bih se kladiti da će biti ispod 50 miliona evra godišnje, za sve nove akcije. Ukoliko se ovo bude ukrstilo sa velikom ponudom, cena akcija će padati a vlada će se suočiti sa gnevom građana“, zaključuje Marinković. Koliko će vredeti akcije i da li će šalterski službenici položiti brokerski ispit koji im je dodeljen, znaćemo najkasnije za godinu dana. Bilo kako bilo, Beogradska berza je, kaže njena direktorka Gordana Dostanić, spremna. „Na tome se radilo tokom prethodnih godina, ali gotovo pet miliona akcionara jedne kompanije, vlasnika besplatnih akcija, svakako je izazov za sve učesnike tržišta kapitala. Za Beogradsku berzu je od značaja uključenje velikih kompanija, pogotovo iz energetike, telekomunikacija, aviosaobraćaja, jer su u tim oblastima investitori vrlo aktivni“.