Tečaj ili stečaj dinara

Da li galama, koja se podiže svaki put kad dinar klecne, deluje preventivno ili – stimulativno, mogli bi da se zapitaju oni koji tu galamu podižu. U svakom slučaju, bar kad je o deviznom kursu reč, nova godina je počela tamo gde je stara stala. S tim što se “bojno polje” još proširilo. Pa se više ne zna “ko koga udara”. Najpre su se, da podsetimo, “dokačili” privrednici (tačnije jedan, ali glasniji i moćniji njihov deo) i Narodna banka, a zatim su se umešali ekonomisti, na strani guvernera, i (pojedini) ministri, na strani (kluba) privrednika. To je bilo prošle godine. Na početku ove, NBS je malo zakačila vladu ustvrdivši da je prodajom 480 miliona evra dinar bacila u “nokdaun”, kako su to opisale jedne novine, bliske pomenutom “klubu”. “Vrednost evra je ovih dana skočila”, objašnjavaju iz Narodne banke, “zato što je vlada, nakon rebalansa budžeta, počela da isplaćuje neke budžetske korisnike”. Vlada je, pak, najpre u liku ministra ekonomije, a onda i ministarke finansija (gle čuda da se Mlađan Dinkić i Diana Dragutinović nađu na istoj strani) to okarakterisala kao „nizak” udarac, odnosno na pogrešnu metu usmeren udarac. “Slabljenje dinara počelo je još krajem oktobra, kada je evro bio ispod 93 dinara, da bi već sredinom decembra dostigao 96 dinara, a u tom vremenu država nije preduzimala nikakve neuobičajene fiskalne aktivnosti. Zato se slabljenje dinara nikako ne može dovesti u vezu sa fiskalnom politikom Vlade Srbije”, tvrdila je eksviceguverneka i aktuelna ministarka. Po njenim rečima do pada dinara dovelo je pred kraj godine uobičajeno povećanje uvoza, kao i otplata kredita, što je odlučujuće uticalo na povećanje tražnje za devizama. Guverner je, svima, uzvratio jednim udarcem: “Neću da prodajem devizne rezerve po ćefu pojedinaca”. Meč se, dok ovaj broj NIN-a odlazi u štampu, nastavlja. Mnogo buke ni oko šta. Jer, kad se pogleda šta se stvarno sa kursom dešavalo, vidi se da se on nije mnogo menjao. Tačnije, to što se promenio, promenio se na samom početku prošle godine kada je evro (srednji kurs) sa 89,54 dinara (5. januara) skočio na 96, 34 dinara. Posle toga je malo padao - prvo na oko 95 dinara u martu, na 94 u junu, pa 93 u septembru - pa malo rastao dok se nije popeo na najvišu prošlogodišnju kotu od 96,56 dinara, 7. decembra. Poslednjeg dana stare godine evro je vredeo 95,88 dinara. Prvog dana ove sedmice, u ponedeljak, 11. januara evro je dostigao “istorijski najvišu vrednost” - 97,43 dinara. Ali je već sledećeg dana pao na 97,33 dinara. Sve u svemu, ne bi se moglo reći da su to oscilacije i trendovi koji zaslužuju toliko žuči i teških reči. Pogotovo što primeri iz drugih ekonomija i drugih valuta (grafikoni 3 i 4) pokazuju da su tamo oscilacije i veće (dolar je prema evru pao za 31 odsto pa porastao za 20 pa opet pao za 14 odsto)i niko se ne buni. I tim pre što postoji način, takozvana terminska kupoprodaja deviza, koja rizik kursnih razlika može da potpuno eliminiše. Tu uslugu nudi desetak domaćih banaka, ali je koristi jako mali broj preduzeća. Izgleda da svi više vole da se oslone na pritisak i “lobiranje” kao sredstvo odbrane od kursnih rizika. Grafikon broj 1 je posebno zanimljiv, jer pokazuje kakav je u nedavnoj prošlosti bio odnos između nominalnog i realnog kursa. NJegova leva strana, dakle, pokazuje da kad nominalni kurs apresira (raste), onda apresira i realni, i obrnuto - kad depresira nominalni, depresira i realni kurs. Kad je kurs, međutim, manje ili više praktično fiksiran - kao što je bilo od kraja 2008. do oktobra prošle godine - realna vrednost danara raste, odnosno evro pada. U oktobru prošle godine, dakle, evro je trebalo da vredi 15-20 odsto više nego što je bio njegov zvaničan kurs. Nerealno visoka vrednost dinara povećava troškove rada i smanjuje konkurentnost domaće privrede. To, dakle, odgovara uvoznicima i, uopšte, onima koji na domaćem tržištu prodaju usluge, a ne odgovara proizvođačima i izvoznicima. I to je ono što treba da se menja, tj. što se podrazumeva pod promenom modela razvoja Srbije. Oko toga se, teoretski, svi slažu, ali otpori nastaju i galama se podiže kad to treba da se sprovede u delo.