Jedna Srbija, sedam sandžaka

Sandžacima su se u Osmanlijskom carstvu nazivale upravne oblasti. Tako je reč sandžak ostala sinonim za oblast, a u ovim krajevima za jednu posebnu oblast koju Srbi nazivaju i Raškom oblašću a koju čine: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Priboj, Prijepolje i Nova Varoš. Šest opština u Crnoj Gori koje su zajedno sa ovih šest u Srbiji sve do balkanskih ratova činile jedinstvenu administrativnu celinu sa centrom u Novom Pazaru skoro da se posle nezavisnosti Crne Gore i ne pominju. A ovih šest opština srpskog Sandžaka dospele su u žižu javnosti nakon što je Vlada Srbije, 24. decembra usvojila uredbu o statističkim regionima. Naime, ispostavilo se da su četiri sandžačke opštine u zapadnom regionu a Novi Pazar i Tutin u centralnom statističkom regionu. I odmah su bošnjački političari, a sad su obe bošnjačke opcije u vladi, graknuli: ne može to tako, iz Sarajeva se pobunio reis Mustafa Cerić a po bošnjačkim internet portalima su ponovo osvanili naslovi tipa „Sandžački prvaci zaboravili referendumske rezultate iz 1991. godine“. Kako Vlada Srbije vlada sa vrlo tankom i često promenljivom većinom i kako su joj tri Rasimova i dva Sulejmaninova poslanika vrlo bitna odmah je zakazan razgovor sa premijerom Cvetkovićem da se problem pokuša rešiti. Zbog odsustva premijera Mirka Cvetkovića sastanak sa poslanicima SDA i SDP-a zakazan je za dan kada će se ovaj NIN pojaviti na kioscima. Međutim, kako to da su ministri 24. decembra dizali ruku a da nisu tačno znali za šta glasaju? I posebno kako to da su za tu uredbu glasali i Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin a posle dva dana su se pobunili protiv nje? „Imali smo čvrst i jasan dogovor sa DS-om; da mi podržimo zakon a da se naknadno kroz uredbu stvar uredi tako da šest sandžačkih opština bude u jednom regionu. Oni su pristali na to i ja sam, naravno misleći da je tako i urađeno i glasao za uredbu“, kaže za NIN Rasim LJajić. Esad DŽudžević, poslanik koalicije okupljene oko Sulejmana Ugljanina kaže: „Taj dan je na vladu došao džak materijala, bilo je valjda 130 tačaka i ne sumnjajući uopšte da obećanja data u julu i u pismenoj formi nisu ispunjena gospodin Ugljanin je kao i gospodin LJajić glasao za to. Tek smo, dva dana kasnije u štampi videli da je Sandžak podeljen i da se ovih šest opština nalazi u dva regiona“. Kako smo, uopšte došli do ove situacije? Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo Zakon o regionalnom razvoju. Po tom zakonu Srbija se deli na sedam statističkih regiona. Reč je o statističkoj a ne političkoj podeli koja je isključivo namenjena eventualnom konkurisanju za pretpristupne fondove EU. Do 2012. Srbija treba da obavi taj posao. E sad, zbog delikatnosti crtanja granica regiona Ministarstvo ekonomije je u Republički zavod za statistiku poslalo kartu Srbiju i zahtev da se ona podeli na sedam regiona a da se uklapa u standard EU – NUTS 2 (da broji između 800 hiljada i tri miliona stanovnika). Ono što je Zavod za statistiku poslao, Eurostat aminovao, na vladi je izglasano. Samo što ni u srpski zavod, ni u ovaj evropski u Briselu nije poslato obećanje dvema bošnjačkim partijama, bez kojih ne bi bilo ni zakona, pa je sad nastao belaj. Rasim LJajić kaže da ne vidi razlog zbog kojeg sada Novi Pazar i Tutin ne bi bili prebačeni iz centralnog u zapadni region i tako jednostavno rešili problem. Ali, zbog čega bi? Zbog čega se sada uvodi etnički princip u pravljenje statističkih regiona? „To nije etnički princip nego je i iz ekonomskih i iz praktičnih razloga logično da Sjenica i Novi Pazar budu u istom regionu. A ne da neko iz Sjenice treba da ide da se leči u Užice za koje nema ni autobusku liniju a ne u Novi Pazar, koji je duplo bliži“, kaže LJajić. Međutim, ovi statistički regioni nemaju svoje organe niti bilo veze sa nekakvim budućim, političkim regionima na koje bi zemlja mogla da bude izdeljena posle promene Ustava. Esad DŽudžević, međutim kaže da to sada jeste tako ali da su imajući u vidu iskustvo Poljske, Češke, Rumunije statistički regioni samo put u regione većih nadležnosti, koje će možda imati i neku svoju skupštinu i vladu. „Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima kao i okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina nalažu da se regionima ne razbija prostor na kome živi jedna nacionalna manjina. A Sandžak ili Rašku oblast mi stolećima smatramo našim, jedinstvenim prostorom i nema nijednog razloga da se on deli“, objašnjava Esad DŽudžević. Pri tom, kaže ako budu u jednom regionu sandžačke opštine bi mogle da formiraju posebnu oblast u okviru postojećeg regiona. Misleći na sledeći standard EU – NUTS 3. I u tom kontekstu, zahtev Bošnjaka ima smisla samo što čak ni svih šest opština Sandžaka ili Raške oblasti još ne ispunjavaju osnovni kriterijum za subregion – minimum 300 hiljada stanovnika. A da ne govorimo o tome što se Srbi koji su većinsko stanovništvo i u Priboju, i u Prijepolju a u Novoj Varoši ih je preko 90 odsto ježe na pomisao o bilo kakvoj regiji Sandžak i već prete referendumom i blokadom puteva. I Esad DŽudžević pominje referendum kao način da se prekomponuju okruzi i regioni. „Ako treba mi ćemo organizovati referendum u Novom Pazaru i Tutinu i pitati građane da li žele da budu u zapadnom regionu ili uraditi bilo šta što je formalno neophodno da se ove dve opštine prebace. Bitno je samo da postoji politička volja za to“, kaže DŽudžević. Ali, ako se ove dve opštine izmeste „faliće“ stanovnika u centralnom regionu. DŽudžević predlaže da se tom regionu onda vrate Jagodina i Rekovac koji su pomalo neprirodno pripali istočnom regionu. Ali, onda je istočni region nedovoljan? Šta onda njima pripojiti? Nije ni bitno oni nemaju ucenjivački kapacitet u vladi. Rasim LJajić je sad u zanimljivoj poziciji; pravi stranku za koju ističe da je državotvorna, većinska a sada opet istupa kao političar manjinske partije. „Oko ovoga se digla nepotrebna politička prašina i očekujem da se ovo što pre smiri. Pošto nigde izričito ne piše da se regioni moraju praviti po granicama okruga vlada nema nijednu prepreku da ne održi obećanje i promeni tekst uredbe.“ „To ne može da se promeni. Oni mogu da promene mene. Mogu da promene i principe i da nacrtaju šta hoće. Ali, bilo kakva promena dovešće do odstupanja od kriterijuma Eurostata po kojima su pravljeni statistički regioni“, kaže Nikola Latinović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Latinović kaže da je zahtev prema Zavodu bio da se poštuje postojeće ustavno uređenje i administrativna podela. „Postojećih 29 upravnih okruga su bili jedinica od koje smo pošli i čijim agregiranjem smo došli do nivoa jedinica koje poznaje EU. Do statističkih regiona koji će moći da apliciraju u EU. I sada, valjda zarad ponovnog stvaranja nečega što je bilo pre sto godina treba da rušimo postojeća pravila i ceo sistem. Opasno je sada uvoditi kao kriterijum etnički princip. To bi otvorilo jednu Pandorinu kutiju koju bi mnogo teško bilo zatvoriti“, kaže. Upravni okruzi su inače element dekoncentracije vlasti, načelnici se ne biraju neposredno već se postavljaju „odozgo“ ali ujedno ni nemaju bitne nadležnosti. Nikola Latinović kaže da su okruzi svojevremeno pravljeni po funkcionalnoj vezi i da su po njegovom mišljenju sasvim dobro napravljeni i da nema potreba da se menjaju. Takođe, Nikola Latinović će reći da je i podela Srbije na sedam statističkih regiona adekvatna imajući u vidu ustavne kategorije kao što su autonomne pokrajine. Da li je baš tako? Jer, ako je centralna Srbija između Beograda i Kosmeta deljena na četiri regiona nema nikakve logike da Vojvodina ne bude podeljena na bar dva regiona. Jer, sada se jedva uz pomoć Jagodine, Rekovca te kompletnog Podunavlja uspelo da Istočni region pređe 800 hiljada a Vojvodina, na primer ima preko dva miliona stanovnika. I tako imamo potpunu asimetriju između Vojvodine i Beograda s jedne strane i četiri regiona u centralnoj Srbiji. Vojvodina učestvuje sa 27% u stanovništvu i sa 26% u isplaćenim zaradama i penzijama. Beograd sa 21% u stanovništvu i sa 36% u dohocima. Ostala četiri regiona (bez podataka za KiM) sa 52% u stanovništvu i sa 38% u dohocima. Razbijanje centralne Srbije na četiri regiona potencijalno znači smanjivanje njihovih mogućnosti za razvoj, jer nemaju ni administrativnih, ni bilo kakvih drugih potencijala za poređenje sa prva dva regiona. A da ne govorimo o aktuelnom problemu Sandžaka jer prema ovakvoj podeli sasvim je nemoguće bez nekakvog neprirodnog inženjeringa ostaviti sve Bošnjake u jednom regionu. Ako se već insistiralo na celovitosti Vojvodine onda je jedino logična bila podele centralne Srbije umesto na četiri na dva regiona tj. Srbije umesto na sedam na pet statističkih oblasti. Tako se mogla dobiti bar nekakva simetrija i mogućnost bar delimično ravnopravnog regionalnog razvoja. A i sada ne bi bilo problema oko Sandžaka. Ovako, zbog toga što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, zbog stranačkih ili nekih drugih razloga, zakovalo broj regiona na sedam i pred premijera Cvetkovića je stavljen nerešiv problem. I šta god on dogovorio na sastanku sa Bošnjacima to će pre značiti otvaranje nego zatvaranje jedne za političke manipulacije idealne teme.