Američki tragovi u belom prahu

Zlatni polumesec je ponovo bacio u zasenak „zlatni trougao“. To je koincidiralo sa američkom okupacijom Avganistana. Inače, dok su zemljom vladali zatucani talibani i držali se islamskih zakona proizvodnja opijuma je drastično pala. Sad je već mnogo bolje – oko nejasnih linija fronta proizvodnja heroina doživljava pravi bum! Procenjuje se da će ove godine avganistanska „narkopoljoprivreda“ proizvesti oko 2.952 tone opijuma, a da će produkcija u „zlatnom toruglu“ (Mjanmar, nekadašnja Burma, Laos i Tajland) nastaviti da pada – do ispod 900 tona. Za orijentaciju - od 10 tona opijuma „narkoindustrija“ spravi tonu heroina. Reći da su oni koji rade s heroinom „krijumčari“ bilo bi cinično, ako se zna da je, na primer, glavni trgovac drogom u Avganistanu Ahmed Vali Karzai. Da, rođeni brat predsednika Hamida Karzaija. A Ahmed važi i za glavnog „poverenika“ CIA za tu zemlju. Verovati da je avganistanski „opijumski bum“ nevezan za ulazak američke vojske u oblast deluje prilično naivno. Primera radi, kad je CIA odlučila da u Laosu 1959. podrži generala Nosavana ovaj „klijent“ je praktično dobio odobrenje da se sa svojom organizovanom silom uključi u trgovinu opijumom „kao alternativnim izvorom prihoda za svoju vojsku i vladu... Ova odluka je za posledicu imala to da je severozapadni Laos postao najveći svetski centar proizvodnje heroina“ kasnih šezdesetih. Kad se CIA za nekoga zauzme onda se posao baš razvije. A kad su se SAD sedamdesetih povukle iz Laosa proizvodnja opijuma se strmoglavila - od oko 200 tona koliko je bilo 1975. deceniju kasnije (1984.) to je palo na 30 tona. Zašto se ponavlja to da se pri intervencijama SAD uvek nađu na istoj strani sa najjačim lokalnim trgovcima droge, pita se bivši kanadski diplomata a sada profesor na Berkliju Piter Dejl Skot. Realpolitika je da se neko kad dođe u neki region najlakše odluči za oslonac na dobre „poslove“, u kojima se brzo zarađuje, a na kojima se održava lokalna moć. Dalje, ti „trgovci“ se brzo pojavljuju kao „dodatni finansijski izvori potrebni zbog ograničenja budžeta SAD“. Tako za izdržavanje velike i skupe obaveštajne mreže koliko petrodolari postaju značajni i narkodolari. „Ove mreže, posebno na Srednjem istoku, postaju tako važne ne samo kao podrška za američku spoljnu politiku, nego utiču na stabilnost i ponašanje američke vlade, američkih banaka i korporacija i naravno čitavog američkog društva“, tvrdi Skot. U raspravama u Senatu je rečeno da se „od 500 milijardi do ceo bilion dolara zarađenih kriminalno godišnje peru kroz banke širom sveta, a polovina od toga prođe kroz američke banke“. Londonski „Independent“ je 2004. objavio da droga predstavlja „treći najveći globalni artikal u kome je sredstvo plaćanja keš, posle trgovine naftom i oružjem“. Sve značajniji delovi američke ekonomije zavise od narkokapitalista. Dok Vašington sebe medijski stilizuje kao glavnog borca protiv trgovine drogom, pranja novca i političke korupcije „najveće banke nastavljaju ustanovljenu praksu, sume prljavog novca drastično rastu, jer ni država ni banke nemaju interes da okončaju radnje koje donose visoke profite i čine jedan od stubova na kojima se održava ugrožena imperija“, piše DŽejms Petras, univerzitetski profesor iz NJujorka. Antonije Marija Kosta, šef Agencije UN za borbu protiv droge i kriminala, tvrdi da je imao uvid u dokumenta iz kojih se vidi da je organizovani kriminal prošle godine bio „jedini likvidni investicioni kapital“ dostupan nekim bankama na ivici propasti. „Milijarde dolara od droga održavale su plutanje finansijskog sistema u uslovima globalne krize.“ Lako je talibanima, njima vera zabranjuje da se bave bankarskim i zelenaškim poslovima, a za džebanu, nešto oružja i njihove rudimentarne organizacije se skupi. Istovremeno, distribucija narkorobe je previše složena operacija za njihove kapacitete. Ali kad su u zonu „Zlatnog polumeseca“ (područje Avganistana, ali i Pakistana i Irana) stigli „veliki strani investitori“ posao je odleteo u nebo. A borba protiv narkopošasti i tokova prljavog novca i dalje je jedan od prioriteta savremenog sveta.