Vodni doprinos zaliva birokratiju

Jedan nedavni protest vojvođanskih seljaka ispred pokrajinske vlade prošao je, bar izvan Pokrajine, praktično nezapaženo. Organizator, Udruženje poljoprivrednika Vojvodine, traži da seljaci, usled katastrofalne suše, a potom i svetske krize, budu oslobođeni plaćanja vodnog doprinosa za dve poslednje godine, te da imaju direktan uticaj na upravne organe „Vode Vojvodine“, javnog preduzeća koje upravlja rekama i kanalskim sistemima. Voda je odabrana za protest iz dva razloga: značaja za poljoprivredu i niza nerešenih pitanja, od kojih su neka prouzrokovana i pretvaranjem „Voda Vojvodine“ u „dom za zbrinjavanje neraspoređenih funkcionera Demokratske stranke“, kako se već godinama u žargonu naziva ovo javno preduzeće. Najdirektiniji je prigovor da se godišnje tek 18 odsto od namenskih sredstava, dakle iz doprinosa prikupljenih 2,7 milijardi dinara, usmeri na investicije u sisteme navodnjavanja i odvodnjavanja. Dok je samo pre 20 godina u Vojvodini 100.000 hektara bilo pod zalivnim sistemima, danas je ostalo 30.000, a računa se da su još toliko podigli boljestojeći i napredniji poljoprivrednici. Pri tome, birokratija raste. Najdirektniji prigovor štrajkača odnosio se i na firmu koja o ovome vodi računa. Seljaci traže smanjivanje preglomaznih „Voda Vojvodine“, smatrajući da je za rad ovog javnog preduzeća dovoljno 250 umesto sadašnjih 440 radnika, sa prosečnom neto platom prošle godine od preko 100.000 dinara! Nije dovoljno subvencionisati kupovinu đubriva, goriva, semena.., podsticati investicije i izvoz, neophodno je ulagati u seosku infrastrukturu, od kanala, puteva i vodovoda, do internet-mreže, škola i ambulanta, smatraju u Udruženju poljoprivrednika Vojvodine. Poenta je, dakle, voditi konzistentnu i kompletnu agrarnu politiku. Izgradnja zalivnih sistema, bez maksimalne finalizacije proizvodnje, znači samo gubitak od 2.300 evra po hektaru, koliko je prosečna cena nabavke i montaže sistema.