Neistine o ocu

S obzirom da živim daleko od zemlje sa dosta zakašnjenja pročitao sam ovaj tekst. To je razlog zašto ovako kasno, više od godinu dana, reagujem na laži objavljene u tom napisu. O kakvim lažima je reč?

Moj otac, general-pukovnik JNA Rahmija Kadenić, nikada nije učestvovao u pregovorima sa Bagdadom, kako to tvrdi “sagovornik NIN-a koji je želeo da ostane anoniman”. Ukoliko NIN želi da njegov “sagovornik” i dalje ostane anoniman, nemam ništa protiv, no tada sam dužan da kažem da NIN LAŽE.

Moj otac, general-pukovnik JNA Rahmija Kadenić, nikada nije “držao” poslove sa Libijom, Alžirom i “pre svega sa Irakom”.

Broz u Bagdad (niti u Tripoli i Alžir) nikada nije slao mog oca.

Što se tiče tvrdnje NIN-a, pardon - “anonimnog sagovornika”, o tome da su Amerikancima glavne podatke o projektima 77, 2000 i 202B “dali visoki oficiri JNA poreklom iz Hrvatske i Bosne, koji su bili u prilici da imaju uvid u tajnu dokumentaciju”, za svaki slučaj moram da kažem da se nadam da autor teksta nije imao u vidu moga oca, jer bih opet morao da kažem da NIN laže.

Naravno, postoji način da NIN dokaže svoje tvrdnje, ukoliko to želi. Bojim se da nije dovoljno i da nije ozbiljno ako se pozove na to da tako priča “anonimni sagovornik”. No, ukoliko je to stil novinarstva koji NIN želi da prikaže kao normalan, dajte da vam iz “anonimnog” izvora pripremim priču o tome čime se sve vaša majka zanimala u mladosti.

Zoran Kadenić,
Almati, Kazahstan