SANREMO JE SANREMO

Šezdeseti po redu, dakle, već u veteranskom dobu, festival u Sanremu i ovoga puta je bio napirlitan, nabildovane sujete, neskriveno prepotentan, lako arogantan, svestan svoje posebnosti, u skladu sa davno smišljenim sloganom: Sanremo je Sanremo! Jer, to odista jeste mnogo više od jednogodišnje smotre italijanske kancone, kako veli podnaslov ove manifestacije. Sanremo je tradicija, svenacionalna dragocenost, ali i poruka. Stav o kojem se žestoko debatuje, o njemu razmišlja, usvaja se ili ne, ali se uvek, obavezno, i bez ostatka - poštuje! Drugo lice festivala, zapravo njegov odraz u ogledalu, jeste nacionalna televizija. RAI osmišljava i realizuje jednogodišnji projekat, koji svoj klimaks ima u direktnim prenosima pet festivalskih večeri, ali i svega onoga što se dešava uoči, za vreme i nakon njih. Taj je posao, u stvari, misija. Naglašeno delikatna, jer, iako je festival u svojoj suštini tek zabava i relaksacija, RAI je svesna da, baš zbog ogromne gledanosti i spomenute poruke, Sanremo, bar što se tiče njegovog televizijskog odraza, mora biti politički korektan i socijalno odgovoran. Bilo je tako za vreme višedecenijske vladavine demohrišćana, i onda kada je premijer bio socijalista, kada su vladom rukovodili reformisani komunisti, ali i poslednjih godina, za vreme vlasti desnog centra. Festival u Sanremu je suviše ozbiljna stvar da bi se njime igrali političari. Ma ko to bio. Dve izuzetnosti karakterišu ovogodišnju smotru: scenografija Gaetana Kastelija i voditeljka programa Antonela Kleriči. Scenografija potpuno avatarska. Ogromni ekrani na portalu scene i njenim bokovima, grandiozna rasveta koja je pokrila svaki delić famoznog Aristona, učinili su da gledaoci, upravo zbog senzacija koje su se smenjivale na ekranima, imaju utisak da su u orijaškom svemirskom brodu, pristigli na nepoznatu galaksiju. Rasporedom i radom kamera, reditelj prenosa je, opet u saradnji sa scenografom, kod televizijskog auditorijuma provocirao 3D iluziju. Fascinantno! Antonela Kleriči (47), dugogodišnji uposlenik RAI, dočekala je svojih pet dana. Duhovita, autoironična, brzomisleća. Sve je obavila sama. Razgovarala sa učesnicima, gostima (DŽenifer Lopez, Suzan Bojl, grupa Tokio Hotel...), pevala, igrala,čak ulazila u nekakvu kapsulu i projektovala svoj avatar na ogroman ekran u sali. Zgrabila je šansu, iskoristila je i postala markantna medijska činjenica. Standard za budućnost. A, da: u žestokoj konkurenciji velikih zvezda i nadolazećih mladih lavova, pobedio je devetnaestogodišnji Skanu. Dobar pevač, solidna pesma. Ali, Italijani će, ionako, pevušiti ono što im se dopada. Pobeda festivalska nije za to obavezujuća garancija. Još jedna sanremovska tradicija.