Bar-kod reklame

Već decenijama su prisutni bukvalno svuda unaokolo, na svakom proizvodu ili pakovanju, ali kao da dosad nisu mnogo boli oči. Bar-kodovi, poznate crtice, sada prete da ponovo na velika vrata uđu u naše živote, jer opšte širenje tehnologije i na tom polju donosi radikalne izmene a glavni prenosni zupčanik i tu je, ko drugi no mobilna telefonija. Od uspravnih linijica sa šifrom proizvoda koje nešto znače samo prodavcima robe, sada bar-kodove uspešno može da dešifruje i svaki prosečni korisnik mobilnog telefona. Sličicom na mobilnom telefonu danas se „plaća“ javni prevoz, ulazi u bioskop ili pozorište, „čita“ vremenska prognoza, čak služi kao boarding pass za avionski let. Prodavcima ni to nije dovoljno, i nova tendencija je da bar-kodom do potrošača stižu i oglasi. Sve potrebno već je odavno tu, potrošači kao mete i mobilni telefoni sa autofokusnim kamerama i internet vezom kao sredstvom. U Japanu oglašivači već godinama koriste bar-kod tehnologiju da čitaoce magazina ili turiste na posećenim destinacijama nečim dodatno obaveste, ali gigant Microsoft i novajlije poput Scanbuy, u kom kapital ima Motorola, ili JagTag, pokušavaju da idu korak dalje. Tehnologija je jednostavna za korišćenje. Kod Scanbuy, recimo, muškarac koji je daunloudovao aplikacije za skeniranje na svoj mobilni telefon, prelaskom kamere na telefonu preko bar-koda u predstojećem martovskom broju Esquire magazina na ekranu će dobiti savete tipa šta obući uz određeni par cipela. Kod JagTag je još jednostavnije jer nije potreban dodatni softver, već se telefonski snimak bar-koda MMS porukom ili elektronskom poštom šalje JagTagu koji daje potrebne informacije. Kod za reklamiranje koristi i Universal Pictures, koji upravo promoviše film Repo Men. Kada vaš iPod „pročita“ njihov bar-kod, u telefonu se pokreće reklamni film. Oglašivači su zainteresovani za novo tržište koje samo generiše tražnju, ali nije baš da poteškoća nema. Problem, kao i na svakom mladom tržištu, predstavljaju upravo starteri, odnosno mnogo novih vrsta aplikacija od kojih će samo nekolicina postati standard. Proizvođači sa konkretnom robom ili uslugom odabraće svog partnera ali oglašivači čekaju da vide koji će program i način prevagnuti kod većine proizvođača telefona i aplikacija. Sa tehnološke strane tu iznenađenja nema. Nokia ima instaliran svoj bar-kod čitač u svojim skupljim telefonima (ili se može dodati), Sony Ericsson već godinu dana dodaje Scanbuy softver svome u mobilnim telefonima, a telekom operateri u SAD su počeli da ugrađuju aplikacije u neke modele telefona koje imaju u svojoj ponudi. Mada samo pominjanje imena koda budi sliku uspravnih nejednakih linija, kao što i izvorni naziv govori, sam bar-kod (koji kao patent datira s početka pedesetih godina prošlog veka a koji je po prvi put „pročitan“ u jednom američkom supermarketu 1974. godine) , odavno više nisu samo crtice. Sve češće se javlja dvodimenzionalni (2D ili matrix) bar-kod koji daju šaru crnih i belih kvadratića ili kružića. Pored toga što daju standardne podatke o „robi“ oni mogu da sadrže i hiperlink prema nekoj veb stranici. Možda ne bode oči u svakodnevici, ali bar-kod je upečatljiv sam po sebi toliko da se kao simbol (dekadencije) civilizacije koristi i u umetnosti. Najpoznatiji je Barcode Jesus, delo iz bar-kod art opusa američkog umetnika Scott Blake-a.