Šest filmova dnevno

U deset dana Beogradskog međunarodnog filmskog festivala, tačnije od 27. februara do 7. marta, u Centru Sava i Kulturnom centru Beograda, biće prikazana 72 filma u šest programa. Umetnički direktor Miroljub Vučković kaže da je to “ni previše, ni premalo”. Miloš Paramentić, direktor ove filmske smotre, za NIN objašnjava:

- Ovogodišnji festival će omogućiti gledaocima da vide zaista najbolja ostvarenja u poslednjih godinu dana. Prikazaćemo najnagrađivanije filmove sa brojnih festivala, ali ćemo neke od njih i otkriti beogradskoj publici. Direkcija FEST-a kao gradska ustanova u kulturi organizuje ne samo ovu filmsku smotru već i festival kratkog metra koji od ove godine menja ime i ubuduće će se zvati Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma - kao 51. domaći i Prvi međunarodni festival. Delokrug aktivnosti ove kuće se sada širi, pa se u slučaju pobednika iz Berlina Direkcija javlja i kao uvoznik i distributer ovog filma za Srbiju i Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Ovogodišnji FEST, prema procenama košta 30 miliona dinara, tačnije toliki je plan prihoda i rashoda. Ali, već sada se može zaključiti da će prihodi biti nešto manji od planiranih, pa će tako i rashodi biti umanjeni. Naš sagovornik ističe zasluge Skupštine Beograda kao osnivača i generalnog sponzora Grand kafu, kao i brojne druge finansijske i medijske sponzore:

- Iskreno mi je žao što među medijskim sponzorima ove godine prvi put nije bilo NIN-a. Možda je to žal čilagera zaljubljenog u vaš nedeljnik, ili još više tuga zbog spoznaje kako je vaša redakcija u tako lošem materijalnom stanju.

Posle niza godina, FEST ima ponovo šest projekcija u jednom danu u Centru Sava. U noći dodele Oskara čak sedam! Vraćen je i termin matinea u 11 sati kao izbor najboljeg od filmova prikazanih prethodne večeri. Miloš Paramentić posebno preporučuje publici filmove koji se prikazuju u terminima od 16 i 18 sati:

- To su ostvarenja koja najbolje pokazuju šta je filmska umetnost ovog trenutka. Tu je novi film Pitera Molanda, zatim avganistanski film koji je dobio Zlatni globus, a istovremeno će biti prikazana poslednja ostvarenja velikih autora kao što su Šabrol, Venders, Romer...

U terminu od 20.30 prikazuju se najnagrađivaniji i najznačajniji filmovi, a u 23 sata publika već zna da će gledati neka modernija ostvarenja, pre svega nezavisna američka.

Reklo bi se da je početak kampanje SVI SU NA FEST-u bio obeležen najavom kako će gošća festivala biti slavna Leticija Kasta. Od dolaska ove glumice nema ništa, ali direktor Paramentić negira da je to bio reklamni potez:

- Želja je bila, osnivača, Saveta i Direkcije, da na ovogodišnjem festivalu imamo bar jednog, dva značajna gosta. Na tome se radilo od jula prošle godine. U decembru prošle godine smo imali čvrsto uverenje našeg člana Saveta, Dobrivoja Tanasijevića - Dan Tane, da će glumac Šon Pen biti gost. Međutim, u međuvremenu je ovaj glumac ušao u konkurenciju za Oskara, a pošto se ova manifestacija od ove godine održava usred FEST-a, (u noći između 29. februara i 1. marta) on je objektivno bio sprečen da dođe. Ovo nam govori da i ubuduće nećemo moći da računamo na ozbiljne goste iz SAD.

Istovremeno smo želeli da imamo na FEST-u i neku evropsku zvezdu i opredelili smo se za Moniku Beluči. Ali, ona snima dva filma istovremeno, pa smo stoga probali da dovedemo Leticiju Kastu. Sredinom decembra smo imali praktično potvrđene sve uslove njenog gostovanja - od putovanja, VIP smeštaja, do ugovornog odnosa koji je podrazumevao jednu vrstu plaćenog gostovanja. Sve smo to radili preko jedne ozbiljne agencije iz Nemačke koja radi za veliki broj umetnika i mi smo overili sve njihove zahteve. A onda se oteglo čekanje ugovora koji je trebalo da nam pošalju, da bi se sve završilo pre desetak dana kada nam je rečeno da Leticija Kasta snima novi film pa nije u stanju da dođe. To vam je cela priča.

Gospodin Paramentić nas upoznaje i sa pregovorima koje su mesecima imali sa Denisom Hoperom. Ideja je bila da se u Beogradu u vreme FEST-a i njegovog dolaska održi velika izložba slika u ulju i fotografija čiji je autor ovaj veliki glumac. Za manje upućene, Hoper je poslednjih godina imao izložbe u Los Anđelesu, Beču, Amsterdamu... Ali, u nemogućnosti da dođe ove godine, Denis Hoper je rekao da mogu pregovarati o FEST-u 2005!

Šef pres-službe Nevenka Opačić nudi nam precizan spisak gostiju, njih tridesetak, čiji se filmovi prikazuju na FEST-u i koji neće izostati, a glavna zvezda je bez sumnje nemačka glumica poljskog porekla Hana Šigula (60). Ova junakinja filmova koje su snimili Fazbinder, Šlendorf, Godar, Vajda... dobitnica je brojnih priznanja, između ostalih i Srebrnog medveda za ulogu u filmu Brak Marije Braun, a godine 1983. proglašena je najboljom glumicom na festivalu u Kanu.

Hana Šigula će otvoriti FEST, kaže direktor Paramentić, a sutradan, u subotu uveče će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biti izvedena njena predstava Zapisi iz snova gde igra glavnu ulogu i potpisuje se kao reditelj. Predstava je inspirisana video radom Hane Šigule snimljenim 1979. godine, a nastala je na inicijativu Muzeja moderne umetnosti iz NJujorka povodom njenog 60. rođendana. Premijera je bila u Parizu januara ove godine u okviru retrospektive Hane Šigule i Rajnera Vernera Fasbindera. Dakle, prva repriza te predstave biće u Beogradu što će biti lep i ekskluzivan događaj za našu publiku.

Šest programa u kojima će biti prikazani filmovi FEST-a zovu se - Tokovi, Svetionik, Istrajavanje, Tamo daleko, SAD danas i Činjenice i slagalice. Tokovi nude nove filmove poznatih reditelja i filmove nagrađene na festivalima, Svetionik treba da bude otkriće FEST-a, a Istrajavanje je posvećeno značajnim filmovima značajnih reditelja koji nastoje da unaprede autorski izraz ponavljanjem postupka. Novi američki film je smešten u program SAD danas, a iza naslova Tamo daleko, kako kaže umetnički direktor Miroljub Vučković, kriju se filmovi “iz našeg okruženja”. LJubitelji dokumentarnog filma videće izuzetna dugometražna ostvarenja iz ove oblasti u selekciji Činjenice i slagalice.