Neće bitinedodirljivih

Kad podvuče crtu, profesor Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zadovoljan je što su 14.643 javna funkcionera uredno i na vreme dostavila izveštaj o imovini. Funkcionera bi u Srbiji trebalo da je oko 30.000, ali nisu svi obavezani da podnesu izveštaje. Oslobođeni su oni koji ne primaju platu iz budžeta. Nestrpljivi da vide imena vodećih političara moraće, međutim, da sačekaju još neko vreme. A u neke podatke, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, javnost neće imati uvid. „Zakon o Agenciji ne legalizuje ničiju imovinu niti ispituje kako je nečija imovina nastala“, rekao je za NIN profesor Čupić. „Kada sam izabran u Savet za borbu protiv korupcije predlagao sam zakon o poreklu imovine, koji je, možda, i najvažniji među sistemskim antikorupcijskim zakonima. Ali taj zakon nije donet, a izostao je i pritisak građana da se to dogodi. Sada, Agencija prati imovinu funkcionera dok je na funkciji. Pratimo da li zloupotrebljavaju položaj, da li im se imovina povećava, i na koji način. A to je veliki iskorak. Podaci koje mi objavljujemo su: plata, nepokretna imovina, pokretna imovina, zaštićene kolekcije i vrednosti za koje sam funkcioner smatra da treba da budu dostupne javnosti. Neće biti objavljena imovina bračnih i vanbračnih partnera i maloletne dece, osim ako supružnici daju saglasnost. Neće biti objavljen ni iznos ušteđevine, nego samo informacija da li je funkcioner ima, iako svi imaju obavezu da ceo iznos prijave Agenciji. Imaćemo dva registra, dakle. Jedan registar funkcionera koji su, zbog toga što su plaćeni iz budžeta, dužni da podnesu izveštaj o imovini. I drugi, registar svih funkcionera.“ Da li su vam iz Vojvodine stigli zahtevi za dozvolu za vršenje druge funkcije i zbog čega biste funkcioneru dozvolili dve funkcije? To sam čitao u medijima, ali nama zahtevi nisu stigli. Svaki slučaj ćemo rešavati po zakonu. Zakon neće biti selektivno primenjivan. Niko neće biti pošteđen u primeni zakona. Dve funkcije dozvoljene su samo u slučajevima striktno predviđenim drugim zakonima i kada je neophodno da jedna funkcija podrazumeva više uloga, kao u slučaju ministra policije i ministra odbrane. Ali čak i oni za te funkcije moraju da dobiju odobrenje Agencije. Ovim zakonom se omogućava preispitivanje svih zakona i propisa koji su nepotpuni, ili imaju „rupe“, ili su rizični kad je u pitanju korupcija. Pozivanje na takve zakone Agencija neće prihvatati. Suprotno, Agencija će ukazivati parlamentu na manjkavosti tih zakona i predlagati njihove izmene ili upotpunjavanje. Znači, više neće biti moguće da ista osoba, kao što je uobičajeno, bude pomoćnik jednog ministra, savetnik drugog i predsednik nekog upravnog odbora, istovremeno? Neće. Još pre formiranja Agencije za borbu protiv korupcije Odbor za sprečavanje sukoba interesa bio je odlično zamišljena institucija, ali, nažalost, nije ga pratio zakon sa sankcijama. NJegove odluke bile su više moralni apel nego pravni akti s mogućnošću kažnjavanja. Odbor jeste javno opominjao, ali to nije imalo efekta. Mnogi su i dalje bili u sukobu interesa, na primer imali smo slučajeve u kojima su istovremeno bili i predsednici opštine i poslanici. To je klasičan sukob interesa, koji proizlazi iz spajanja funkcije zakonodavne i izvršno-upravne vlasti, a one su nespojive u jednoj ličnosti. Na tu nespojivost ukazano je i u Ustavu – u članovima 102. i 126. jasno stoji da ista osoba ne može biti u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Bilo je, istina, i onih koji su postupili po rešenju Odbora i prekinuli obavljanje druge funkcije ili drugog posla. Ali, bilo je i onih, kao što su državni sekretari Homen i Ćirić, koji su se oglušili o rešenja Odbora. Tako što nisu postupili po nalogu Odbora, koji je tražio njihovu smenu jer su pokušali da utiču na nezavisnost sudstva, vlada je ugrozila autoritet tog tela. Kako ćete braniti autoritet Agencije? Homen je podneo ostavku, a vlada je nije usvojila. Odbor nije imao ingerencije ni mogućnost da izvrši svoju odluku. Ali, sada nijedan organ ne može da ne izvrši ono što Agencija naloži. Odnosno, ako ne izvrši to će biti rušenje zakonitosti, a tada se može tvrditi da u državi ne vladaju zakoni već samovolja vlasti. Mislim da sada više ne postoje uslovi da se tako nešto desi. Jedan od najvećih zakonodavaca starog veka upozoravao je na uzurpatore, na one koji donose zakone a ne poštuju ih. Solon je rekao da u njihovim rukama zakoni izgledaju kao paukova mreža: mali se u nju hvataju, a veliki je probijaju. Ja mogu da poručim, što se tiče ovog zakona, za slučaj da nekome padne na pamet da ga tako tumači, da ovu paukovu mrežu niko neće moći da probije. U nju će svi biti umreženi. Sva nezavisna tela do sada bila su izložena pritiscima tako što im nisu davane prostorije, oprema, kadrovi, budžet. Da li ste već izloženi tim mehanizmima? Otkad je formiran Odbor Agencije, u aprilu prošle godine, do stupanja Zakona na snagu, mnoge institucije na koje se računalo izašle su nam u susret. Prevashodno Administrativni i Zakonodavni odbor Skupštine Srbije. Ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen omogućili su nam da, pored prostora koji smo nasledili od Odbora za sprečavanje sukoba interesa, dobijemo devet privremenih prostorije, ali i trajno rešenje što se prostora tiče. Drugi problemi koje su imala nezavisna tela, formirana pre nas, bili su poučno iskustvo za nas, odnosno ona su nam pomogla da odredimo i strategiju i taktiku ponašanja u rešavanju praktičnih aktivnosti važnih za normalan rad Agencije. Svaki pokušaj da nam se uskrati nešto neophodno za normalno funkcionisanje biće javno obznanjen. A oni koji to pokušavaju biće prozvani imenom i prezimenom. Zahtevaćemo da za te aktivnosti odgovaraju. Takve radnje ili pokušaji neodgovorni su, prljavi i teška su zloupotreba položaja. A svi koji takvima to naređuju, ako budu otkriveni, takođe će biti prozvani da odgovaraju. Ovih dana nam sporo stižu sredstva za rad: nameštaj, računari i druga oprema. Premda za njih postoje novčana sredstva dodeljena Agenciji iz budžeta. Na jednom od narednih sastanaka tražiću izveštaj od direktorke, a onda ću organima zaduženim za te poslove dati rok, pre nego što izađem u javnost. Javnost i mediji imaju izuzetnu važnost za sprovođenje ovog zakona. Naravno, uvek treba dati razuman rok. Pre nego što izađem u javnost, koja ima izuzetnu važnost za sprovođenje ovog zakona, uvek ću dati razuman rok za rešavanje uslova za rad. Dobijanje računara i visokozaštićene tehnologije, zbog podataka kojima Agencija raspolaže, biće test za one koji to treba da isporuče. U praktičnom rešavanju problema rada Agencije imamo dobru saradnju i pomoć međunarodnih organizacija s kojima je naša država potpisala ugovore – OEBS-om, UNDP-om, GREKO Saveta Evrope i Komisijom za pridruživanje EU. Ali, želim da verujem da je politička volja iskazana prilikom donošenja ovog zakona dovoljno odlučna i jasna da ne bi smeo niko da se usudi da pokuša bilo kakav pritisak ili opstrukciju kada je u pitanju sprovođenje zakona. Kako ćete proveravati tačnost podataka koje vam dostave funkcioneri? Postoje dva načina. Jedan je da građani sami dostave materijalne dokaze, koji bi bili proveravani. Moram da naglasim da će anonimne prijave biti proveravane samo kad su temeljno zasnovane na materijalnim dokazima. Agencija i sama proverava, u saradnji s drugim organima. Značajna je činjenica da slučajeve na koje ukazuje Agencija procesuira specijalni sud, koji je dosad pokazao veliku efikasnost. Pojedinačno će se proveravati samo na osnovu predstavke. Agencija će i sama proveravati, ali ne pojedince nego grupacije. Sačinićemo skalu najrizičnijih grupacija i po njoj postupati. Skala će biti formirana na osnovu položaja i diskrecionih ovlašćenja koja su često uzrok mogućih koruptivnih aktivnosti. Kazna za lažno prijavljivanje imovine je od šest meseci do pet godina zatvora. Osim toga, gube se sve funkcije, a posle isteka kazne funkcioner sledećih deset godina nema pravo da bude biran na javnu funkciju . To znači da vi treba da uložite dodatnu snagu da javnost ohrabrite da učestvuje u borbi protiv korupcije. Agencija neće ulagati nikakvu dodatnu snagu sem one propisane Zakonom. Smatramo da je Zakon mogao biti bolji, ali znajući da je ovo zemlja u kojoj tek treba da bude uspostavljena vladavina prava, smatramo da je ovaj zakon za početak koliko-toliko dobar. To nam je potvrđeno i od evropskih zvaničnika. Naravno, ovakvi zakoni se ne donose u uređenim zemljama nego samo u zemljama u kojima je korupcija na organizovan način raširena i zahvatila sve sisteme. Ovaj zakon jedan je od sistemskih zakona kojima se otpočinje borba protiv korupcije. Pravilo je da veći položaj omogućava veću šansu za korupciju. Zbog toga Zakon preventivnim merama treba to da smanji na najmanju moguću meru i da stvara svest o tome da je to opasno činiti. Kad se korupcija izvrši, onda su tu drugi organi na delu: policija, tužilaštvo, sudovi, poreske i inspekcijske službe. Javnost ohrabruje kad se pravda namiruje. Korupcija upravo dovodi u pitanje pravdu, onu univerzalnu vrednost koja održava nadu i veru građana da učestvuju u društvenom i političkom životu. Kad dožive nepravdu koja se ne može ispraviti, ljudi se povlače u lični život. NJih više ne interesuje ni društvo ni država, a upravo uzurpatori vole takva stanja jer sa izolovanim građanima lako manipulišu. Agencija će doslednim sprovođenjem zakona bar u tom delu pokušati da povrati veru građana da se bezakonje ne sme ni prihvatati ni tolerisati. Znate, međutim, i da su se pokušaji poštenih građana da dokažu korupciju, završili tako što su jedino oni, žrtve korupcije, snosili posledice. Ovde su dugi obrasci nepoverenja, zbog mnogih uzurpatora koje smo imali prethodna dva veka. To su obrasci dugog trajanja. I treba ih dovoditi u pitanje. A to se radi samo tačnim podacima. Sumnje koje nemaju osnova ne smeju dobiti javnu potvrdu, jer se zbog njih, onda, sve kompromituje. Svi građani koji dođu kod nas biće zaštićeni i njihova imena se neće znati. Nećemo dozvoliti da im se to obije o glavu. Ali nećemo dozvoliti ni da nam se lažnim podacima podvaljuje zbog ličnih mrzovolja i političkih obračuna. Svako će, takođe, posle provere biti obavešten o predmetu koji je podneo. Prema odredbama Zakona koje se odnose na javne nabavke, funkcioner koji je imao udeo od 20 (ili više) odsto u firmi koja učestvuje na konkursu, dužan je da to prijavi Agenciji svaki put. To, međutim, nisu dužna povezana lica, supruge, braća, sestre... Nažalost, tako je. U Zakonu o sprečavanju sukoba interesa bilo je mnogo više povezanih lica čija se imovina morala registrovati u izveštaju. U novom Zakonu toga nema, ali Agencija može da proveri sva povezana lica, između ostalog i kada su u pitanju javne nabavke. U tom segmentu, posebno, imaćemo veliku saradnju i sa Upravom za javne nabavke i sa revizorom, koji bi trebalo da ima potpun uvid u trošenja državnog budžeta. Savet Evrope preporučuje da antikorupcijska tela budu mala da ne bi postala izvor korupcije. Direktorka Agencije, s druge strane, kaže da vam je potrebno još zaposlenih? Nezavisna tela i ne treba da budu preglomazna, ali treba da budu opremljena u meri u kojoj je potrebno. To zavisi od stepena korupcije u određenom društvu. Prema našim procenama, Agenciji je potrebno oko 180 ljudi. Norveška, zemlja u kojoj gotovo da nema korupcije, da bi održala takav poredak i sprečila uzurpaciju budžetskih sredstava, ima revizorsku instituciju od 430 zaposlenih stručnjaka. Poređenja radi, norveški parlament ima 450 zaposlenih. Za sada smo dobili 60 radnih mesta. Postepeno ćemo popunjavati potrebna mesta. Da bi bila izbegnuta rutinizacija, jedan broj ljudi će raditi po ugovoru, a kako se Agencija bude širila gledaćemo da to budu profesionalno dokazane ličnosti i ličnosti od moralnog integriteta. Svako ko u Agenciji ne bude postupao profesionalno, biće sankcionisan disciplinski ili će dobiti otkaz. Na tom principu ćemo organizovati rad u Agenciji. Ovih dana radimo na izradi kodeksa ponašanja zaposlenih. Formalizovaćemo unutrašnje odnose, pa će svako moći da napiše primedbu. I nikom neće biti dozvoljeno da krši ovlašćenja, što se dešava u mnogim javnim institucijama. U zemlji s mnogo kvalifikovanih nezaposlenih, nema problema da se nađe neko ko će profesionalno, odgovorno i savesno obavljati posao.  Testiranje morala Prilikom usvajanja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Slobodan Beljanski i Zoran Stojiljković, današnji članovi Odbora Agencije strahovali su da će baš kao i rad Odbora za sprečavanje sukoba interesa, rad Agencije biti ignorisan u institucijama. U petogodišnjem radu Odbora, javna opomena bila je najstroža kazna ovog tela i uglavnom je bila uzaludna. Većina nosilaca javnih funkcija ni godinama nakon što ih je zakon obavezao nije osetila toliku dozu odgovornosti da dostavi izveštaj Odboru, pa je i obrađeno tek 6.000 izveštaja. Agencija sada, istina, ima efikasne instrumente da sprovede zakonske odredbe i obaveže funkcionere na dostavljanje imovinske karte pod pretnjom zatvorske kazne. Isti slučaj je i sa nespojivošću funkcija, jer po snazi zakona, čak i kada se funkcioner ne izjasni, jedna od funkcija prestaje. Tamo, međutim, gde javnost sumnja da je korupcionaška aktivnost najfrekventnija, u velikoj se meri računa i na ličnu i moralnu odgovornost funkcionera. Kada, recimo, kompanija u kojoj funkcioner ima učešće od 20 i više odsto, učestvuje na konkursu za javne nabavke, to mora biti prijavljeno Agenciji. Ali, kada bračni partner funkcionera ili drugo povezano lice učestvuje na tim konkursima, Agencija to ne mora da zna. Kako u praksi u najvećem broju firmi zvanično učešće nema funkcioner lično, iako je faktički vlasnik, dokaz za tu vrstu odliva budžetskog novca Agencija će tražiti posredno. Za razliku od dosadašnje prakse, izveštaji koje o finansiranju dostave partije, konačno će, takođe, moći i da se provere. Ali su, kako pravnici tvrde, odredbe koje se odnose na finansiranje partija, površno obrađene u Zakonu. Prema novim pravilima, još, javni funkcioner je dužan da u svojim izjavama i nastupima svaki put naglašava kada govori ispred stranke, a kad kao predstavnik javnog interesa. Kada to ne uradi propisana je novčana kazna od samo 10.000 do 50.000 dinara. Članovi Odbora Agencije nadaju se da će manjkavosti zakona uspeti da nadoknade u praksi i ličnim autoritetom, u koji se i javnost Srbije najviše uzda.