Narkobos pod zaštitom države

Ostavite porodicu Šarić na miru!, poručuje preko društvene internet mreže Fejsbuk nešto više od hiljadu obožavalaca lika i dela braće Darka i Duška Šarića, zgroženih policijsko-medijskom poterom za pljevaljskim biznismenima opasnih sklonosti prema lagodnom životu i švercovanju kokaina. Mlađi od dva brata Šarića, Duško, nastavlja da uživa; ako je verovati izveštajima medija, eno ga na skijanju u Italiji, u Livinju. Stariji brat Darko, pak, dok mu se u Srbiji oduzima imovina, trenutno je nedostupan. Pred poternicom srpskih vlasti sakrio se na nepoznatu lokaciju koja bi mogla da se nalazi negde na potezu između Crne Gore, Švajcarske i Južne Amerike... Ostatak ovdašnje zainteresovane javnosti, mimo onih hiljadu internet obožavalaca, postavlja nešto drugačija pitanja: kako je moguće da su Šarići dosad bili ostavljeni na miru? Ko im je u Srbiji, ko u Crnoj Gori, omogućio da izgrade svoju kokainsku imperiju? Ko je od nadležnih organa žmurio dok je Darko Šarić kupovao nekretnine, preduzeća i zemlju po Srbiji iako se vodio kao nezaposlen, ne postavljajući mu najlogičnije moguće pitanje: odakle ti pare? Krije li se odgovor u onome što je pre neki dan rekao Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, da „kriminal ima interes da finansira opoziciju i poziciju“, te da „ne treba da kažemo da niko iz ove vlade nije imao kontakata, jer će to tek istraga pokazati“. Ime Darka Šarića u javnost je počelo da prodire u oktobru prošle godine, posle akcije „Balkanski ratnik“ u kojoj su zaplenjene gotovo 2,2 tone kokaina izuzetne čistoće. Posle hapšenja prvih osumnjičenih sumnja je usmerena prema Pljevljima i danas najpoznatijem Pljevljaku, Darku Šariću (istraga protiv njega je, zvanično, pokrenuta pre tri nedelje). S obzirom na količinu zaplenjenog kokaina i njegovu izuzetnu čistoću, od preko 90 odsto, postalo je jasno da je reč o krijumčaru droge evropskog formata, jer one dve i kusur tone kokaina nadaleko prevazilaze potrebe ovdašnjeg tržišta, krijumčaru koji se kokainom snabdeva direktno na izvoru, iz prve ruke, o čemu govori čistoća zaplenjenog heroina. Informacije o Šarićevom munjevitom usponu na vrh lanca i dalje su veoma oskudne i prilično protivrečne. Naročito kada se govori o počecima delovanja njegove grupe u Srbiji. Slobodan Homen tvrdi da su za Darka Šarića znale sve bivše vlade, od Zorana Đinđića, preko Zorana Živkovića do Vojislava Koštunice. „Ukazujem na činjenicu da grupa Šarića nije hapšena u vreme akcije ’Sablja’ i mislim da sam time dovoljno rekao“, izjavio je Homen. U prilog Homenovoj tvrdnji da su Šarići poodavno među nama ide sasvim pouzdano saznanje NIN-a da su nekretnine u Srbiji oni počeli da gomilaju od 2001. godine. Međutim, to je vreme - između 2000. godine i „Sablje“ koja je 2003. sasekla vrh srpskog organizovanog kriminala – vreme uspona zemunsko-surčinskog kriminalnog klana i dugačkog, krvavog niza likvidacija kojima su Dušan Spasojević i njegova ekipa čistili teren od konkurencije. U njihovo vreme, jednostavno, u Srbiji nije mogla da funkcioniše još jedna tako snažna kriminalna organizacija. Svojevrsni vakuum nastaje u nekoliko godina koje su usledile posle „Sablje“, i sva je prilika da Šarićeva grupa upravo u to vreme dobija na snazi i značaju, preuzimajući lavovski deo srpskog tržišta narkotika i ostvarujući konekcije ka Latinskoj Americi iz koje počinju da švercuju tamošnji glavni izvozni artikal, kokain. Iz MUP-a pak stižu informacije koje protivreče Homenovim tvrdnjama. Šarići su, navodno, pod operativnu obradu dospeli tek negde 2005. Ovaj je podatak zasad nemoguće pouzdano proveriti. Dve godine kasnije, međutim, oni su već uveliko morali da budu targetirani – polovinom 2007, naime, posle višemesečne policijske istrage, u jednoj garaži u Novom Beogradu zaplenjeno je 20 kilograma heroina, a u akciji su uhapšena četvorica, među njima i izvesni Arso Šarić. Četvorka je odmah dovedena u vezu sa kriminalnom grupom „Amerika“, s kojom se u policijskim analizama povezuje i Darko Šarić; štaviše, garaža u kojoj je otkriven heroin bila je iznajmljena na ime Duška Šarića, Darkovog mlađeg brata. NIN-ov sagovornik, učesnik tekuće istrage, kaže: „Ovo je bio prvi put da su Šarići zaista uhvaćeni u nečemu konkretnom. Zašto istraga tada nije proširena i na njih, nemam objašnjenje.“ Dušku Šariću, kako je tada saopšteno, policija je poverovala na reč kada joj je rekao da nema pojma šta se radilo u njegovoj garaži... To nas dovodi i do najvažnijeg pitanja u čitavoj priči – ko je zakazao? Šarići su, da rezimiramo, najkasnije te 2007. godine uveliko pod policijskom paskom, a istovremeno im se dozvoljava da šire svoju kokainsku imperiju i neometano u Srbiji peru novac ulažući ga u kupovinu nekretnina, preduzeća, obradive zemlje i noćnih klubova. Nije zanemarljiv ni detalj da su BIA i specijalno tužilaštvo, kako je NIN već pisao, u akciju stupili tek posle miga iz Italije, a uz svesrdnu podršku američke DEA. Da srpska policija do sada nije odradila svoj deo posla, to je sasvim jasno. Da se u policiju, kao na slabu kariku, i dalje sumnja, takođe se čini prilično izvesnim; ne mislimo tu samo na provaljene, neuspele akcije hapšenja Darka Šarića u Parizu i Beču, već i na to što, od samog početka aktuelne istrage koja je počela 2008. godine, akciju vode isključivo BIA i Specijalno tužilaštvo. U istrazi, koja je još u toku, policija ni danas ne učestvuje... Mediji su, štaviše, ovih dana pisali i o povezanosti Darka Šarića i Nikole Dimitrijevića, šuraka Branka Lazarevića, šefa kabineta ministra policije Ivice Dačića, koji je pak izjavio da je dao nalog da se provere sve optužbe na račun policije. Da li je takav nalog stvaran ili je samo deo medijskog olakšavanja pritiska, videćemo; tek, Dačić je dao još dva interesantna odgovora, oba uz malu ogradu. Na pitanje da li se ikada sreo sa Darkom Šarićem, ministar policije odgovara: „Ne, sa Darkom mislim da se nikad u životu nisam sreo.“ Da li odgovorno tvrdi da Šariću nije pomagao niko iz njegove stranke (SPS) ili MUP-a, kaže: „Nije mi poznato. Ako jeste, taj će odgovarati.“ Krug sumnjivaca, ipak, ne završava se na policiji. Među onima koji su po zakonu bili dužni da provere poreklo imovine Darka Šarića su i dva finansijska organa, Poreska uprava i Uprava za sprečavanje pranja novca. Na internet sajtu Poreske uprave, u odeljku Delokrug rada, pod tačkom pet piše: „(Poreska uprava) otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere.“ A Uprava za sprečavanje pranja novca, opet prema sopstvenoj internet prezentaciji, „u slučaju kada utvrdi da u vezi nekog lica ili transakcije postoji sumnja da se radi o pranju novca, obaveštava nadležne državne organe (policija, pravosudni i inspekcijski organi), radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadležnosti“. Povrh toga, u dokumentu naslovljenom „Indikatori za prepoznavanje sumnjivih transakcija za obveznike u prometu nepokretnosti“, Uprava za sprečavanje pranja novca sama navodi šta je to što može da izazove sumnju i nadležne državne organe podstakne na akciju; pored ostalog, „nepokretnosti koje se registruju na ime rođaka, prijatelja, advokata, shell kompanija („praznih – bez aktive“, offshore destinacije)“, „kupovina nepokretnosti je nesrazmerna kupovnoj moći kupca“... Sve primenljivo na nezaposlenog Pljevljaka Darka Šarića, sve viđeno u transakcijama obavljanim za njegov račun. To se tek danas otkriva, a traje godinama unazad. Šta su dosad radile Poreska uprava i Uprava za sprečavanje pranja novca? Zar im nije bila dužnost da provere kojim su novcem kupljene velelepne vile na Tatarskom brdu u Novom Sadu, beogradskom Dedinju? Pa se utvrdi da novac nema legalno poreklo, te se krene u istragu ilegalnog porekla tog novca... Pitanja smo poslali i jednima i drugima – da li su proveravali imovinu Darka Šarića i s njim povezanih lica, ako jesu do kakvih su rezultata došli, ako nisu proveravali, zašto nisu – ali pitanja NIN-a ostala su bez ikakvog odgovora. NIN-ov sagovornik, učesnik sadašnje istrage, navodi da situacija nije sasvim jednostavna kada je reč o Upravi za sprečavanje pranja novca: „Pitanja za Poresku upravu sasvim su na mestu. Imali su dužnost i obavezu da provere, a očigledno da nisu to učinili. Što se tiče Uprave za sprečavanje pranja novca, reč je zapravo o finansijskoj obaveštajnoj službi koja prikuplja i analizira podatke, i informacije o osumnjičenima prosleđuje nadležnim organima, policiji.“ NIN je, tim tragom, i MUP-u poslao pitanja – pitali smo ih da li su od Uprave dobili ikakve signale u vezi sa Darkom Šarićem i šta su preduzeli oko toga – ali odgovora, opet, nije bilo. U svakom slučaju, srpska država danas intenzivno radi na razgradnji Šarićeve kokainske mreže koja je, prema nekim procenama, obrtala i po milijardu evra godišnje. Hoće li smoći snage da istraži i Šarićeve veze sa prethodnim i sadašnjim vladama, podjednako je važno pitanje čiji će odgovor tek uslediti. Za to vreme, s onu stranu granice, u Crnoj Gori, stvari poprimaju gotovo komične obrte. Tamošnja policija, po srpskoj poternici za šverc kokaina, hapsi Gorana Sokovića i Dejana Šekularca, ali ih pušta uz ocenu Državnog tužilaštva da protiv njih dvojice u Crnoj Gori nema osnova za pokretanje krivičnog postupka; crnogorska policija razgovara i sa Draškom Vukovićem i pušta ga da odšeta slobodan, iako ga traže i srpska i danska i argentinska policija; Milo Đukanović, premijer Crne Gore, praktično obećava Darku Šariću crnogorsko državljanstvo, premda ga ovaj po crnogorskom zakonu ne može dobiti jer prethodno nije dobio otpust iz državljanstva Srbije. Čudi li onda, s obzirom na sve ovo, što specijalni tužilac Miljko Radisavljević javno iznosi pretpostavku da se Darko Šarić ipak krije u Crnoj Gori („Prema vrlo ozbiljnim procenama, za njega je i najlakše da se u ovom trenutku krije na području te zemlje, tako da se ova mogućnost nikako ne može isključiti.“), i što predsednik Srbije Boris Tadić diplomatski ali prilično jasno izjavljuje da „očekujemo punu ozbiljnost svih regionalnih partnera“ u borbi protiv narkokartela. Crna Gora se danas, možda i više nego ikad dosad, pokazuje kao sigurna kuća za begunce pred zakonima Srbije, kao utočište ali i izvorište ovdašnjeg organizovanog kriminala. Kada će se stvari promeniti? Možda posle još jednog miga moćnih zapadnih država. No, to Srbiju ne lišava obaveze da stvari sama raščisti i u sopstvenom dvorištu, u raznim upravama, agencijama i ministarstvima koji su svojim nečinjenjem Darku Šariću omogućili da postane to što jeste. Dok se to ne dogodi, ova velika kokainska igra žmurki, u kojoj niko ni za šta nije odgovoran, neće biti privedena kraju. Zaplena Šarićeve imovine Srpsko specijalno tužilaštvo prošle nedelje je podnelo zahtev za privremeno oduzimanje nekretnina u posedu Darka Šarića i „trećih lica“ koja su s njim povezana, u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu. Na ime Darka Šarića vode se petosoban stan u Novom Beogradu površine 180 kvadrata, „Kazino“ u Kragujevcu, kompleks od petnaestak parcela u Novom Sadu na Tatarskom brdu ukupne površine 1,8 hektara na kome su četiri kuće, bazen, sportski teren... (najveća među ovim kućama, površine skoro hiljadu kvadrata, legalizovana je 7. decembra prošle godine). Traži se i zaplena stana u Novom Beogradu, površine 115 kvadratnih metara, čiji je formalni vlasnik Darkova bivša žena Nataša Šarić, stanovi u Novom Beogradu od 181 i 115 kvadrata upisani na ime Darka Šarića, kuća na Dedinju (411 kvadratnih metara) čiji je vlasnik Ivanka, Darkova i Duškova majka, stan od 98 kvadrata Danijele Šarić, Darkove i Duškove sestre, te još jedan stan u Beogradu od 76 kvadrata. Sud bi tokom nedelje trebalo da donese odluku o ovom zahtevu tužilaštva, koje sa svoje strane nastavlja istragu. „Još se radi na utvrđivanju Šarićeve povezanosti sa više pravnih lica. Kada ta istraga bude okončana, biće podneto još zahteva za privremeno oduzimanje imovine,“ kaže NIN-ov izvor upućen u detalje istrage.  Mile Jerković U istrazi protiv Darka Šarića na informativni razgovor je privođen i Mile Jerković, blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana i (doskora) jedan od tri-četiri najveća srpska zemljoposednika koji je kroz privatizaciju došao u posed 15 hiljada hektara zemljišta i još šest putarskih preduzeća. Zbog nepoštovanja ugovornih obaveza Agencija za privatizaciju mu je oduzela nekoliko preduzeća, koja su potom završila u vlasništvu uhapšenog advokata Darka Šarića, Radovana Štrpca. „Što se tiče firmi koje su kupovane preko Štrpca, otkud ja znam odakle im novac, otkud znam poreklo tih para,“ kazao je Jerković, „šampion privatizacije“ koga iščekuju tri godine zatvora zbog šverca cigareta.