Dobija li Evropa svoju tajnu službu

Nova šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton u okviru ambicioznog programa formiranja posebne službe za spoljne poslove u okviru Evropske unije planira da pod jedan krov stavi tri dosadašnje obaveštajne službe Unije. Konačni nacrt strukture Službe za spoljnu akciju, kojom bi rukovodio visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, a koja bi pokrivala sve spoljnopolitičke delatnosti evropskog bloka, biće zvanično predstavljen u martu. U Briselu se, međutim, sada već pojavljuju informacije da Eštonova planira da od postojećeg Združenog centra za vanredne situacije i Službe za nadzor, koji rade pod okriljem Saveta EU, i Kriznog štaba Evropske komisije formira jedinstveno telo koje bi se bavilo pitanjima bezbednosti i usmeravalo odluke Službe za spoljnu akciju. Združeni centar za vanredne situacije, poznat kao SitCen, ima 110 zaposlenih među kojima je i ćelija tajnih agenata koje su ustupile zemlje članice EU i kojom rukovodi jedan Francuz. Ovo telo ima zadatak da obrađuje tajne informacije koje šalju države članice i priprema izveštaje o pitanjima kao što su, na primer, terorizam ili iranski diplomatski kontakti sa susednim državama. Služba za nadzor sastoji se od dvanaest zaposlenih pripadnika policijskih ili oružanih snaga država članica i koordinira podatke dobijene od 23 vojne ili policijske misije kao što su one na Kosovu, u Bosni ili Gruziji. Krizni štab bavi se informacijama u vezi sa 118 sukoba u svetu koji se trenutno vode, dobijenim ili od javnih izvora ili od diplomatskih predstavništava EU. Za sada još nisu poznati detalji o novoj obaveštajnoj strukturi koju predlaže Eštonova, ali se zna da je kandidat za šefa evropskih obaveštajaca sadašnji šef SitCena, britanski diplomata Vilijam Šepkot kojem su glavna preporuka izuzetno dobri odnosi sa svim evropskim obaveštajnim službama.