Će se gleda!

U rimsko doba, “mačka s krova ne siđe, a stigne iz Niš u Belu Palanku”. Toliko je bilo naseljeno. Dolinom Nišave. Tih 25 kilometara između Naisa i Ramezijane, priča nam “Makedonac iz Belu Palanku” koji je čak iz Beograda potegao da bude na belopalanačkoj premijeri “Pljačke Trećeg rajha”, 16. februara. Dan pre beogradske.

A sad, i ono kuća što ima, zvrje prazne. Posle su došli Turci, pa je Palanka bila Musa-pašina. A onda su partizani kroz popovsko dvorište, između kuće i štale, u samom centru Palanke, udarili džadu Vladimira Nazora. Sad je tu kafanica “Vožd” s belom vešalicom od pola metra. Kažu, “takva još samo u Svrljig ima”.

A glavna džada, kaže Makedonac, bivša Maršala Tita, stari je međunarodni put za Sofiju koji je prolazio kroz belopalanački korzo. Pa su kamioni morali da mile, ovde. Zbog korzoa. A korzo gusto. U subotu i nedelju, naročito.

Ali, Orkestar Srđana Azirovića iz “Pljačke” nije tuda prošao. “To su Cigani iz Bojnik, a ne sa Skadarliju”, kažu. “I duvaju i na minus dvaes, i na plus tries, ali tarapanu praviše u Niš, a u Palanku nema i’ da dođu”, gunđaju Belopalančani čekajući glumce obećane na Radiju Bela Palanka na 88,5 MHz. “E baš da vidim ko će da dođe kod nas, na premijeru”, smeju se. “Samo Niš, pa Niš, a Palanka ništa! A Palanka je važnija od Niš. Palanka je dala Miška.”

U Beloj Palanci nas je dočekao Zoran Despotović, urednik umetničkog programa Doma kulture. “Miško (Miroslav Mitić, producent Šotrinih filmova Zona Zamfirova i Pljačka Trećeg rajha), naš je Palančanin. Dao nam je da film bude kod nas dva dana, da gleda Palanka. I ovde da bude pretpremijera svetske premijere u Niš. Rasprodate su sve karte”, kaže Zoran Despotović, baš onaj koji je prošle godine “podsetio” Miška, da će deda Gavrilo “u grobu da mu se prevrne, ako Miško ne da Zone u Palanku”. Miško je obećao, a kad taj nešto obeća... Taj ti je ko Gaga u “Pljačku”.

Inače, kaže Despotović, siromašan je ovo kraj. Od pet fabrika, samo “Ukras” radi. To je fabrika nameštaja. A fabriku tekstilnih mašina “Budućnost”, prodaše. Za sitne pare. Plata je u Beloj Palanci, različita. Ovi na budžetu imaju i 14, 15 hiljada. Neki prime jedva dve ili tri crvene, a konobarska plata je tu oko šest hiljada. Pa, ti vidi.

Uzan Dom kulture, a Palančani se sjatiše. Ne može ni da se diše. Od gužve. “Kude će i da bude drugo premijera, nego u Belu Palanku, kad je Miško naš?”, pita jedan gospodin.

Kad, stiže utom i Miško sa zvezdama “Pljačke Trećeg rajha”. Sa sve vozačem u uniformi nemačkog oficira. Dragan Nikolić, u ulozi Glavonje, Vojin Ćetković, u ulozi poručnika Bemea (“U ulozi Maneta, poručnik Beme”, ispraća iza bine Vojina pred publiku Gaga Nikolić), Mlađa Nedeljković u ulozi Mute... Pokloniše se publici pred početak filma. A i publika prava. Gromka i zadovoljna. A da film još nije ni videla. Dobiše glumci od Belopalančana “kondirčiće” (testijica od keramike, koja se napuni rakijom, pa se tako na slavu i svadbu zove u Palanci). Miško Mitić je dobio dve litre “belopalanačkog lučeta”, ljute prepečenice. Zališe glumci, valja se, za sreću, pred Niš. A i pred Beograd. Jer, neki su već pisali da je bilo zviždanja još na novinarskoj projekciji u ponedeljak ujutro u Beogradu, i da se “filmu loše piše”.

Nego, Belopalančani, a i Nišlije smejaše se na svaku scenu. Voli narod Dragana Nikolića, koji je posle “Otpisanih” i “Balkan ekspresa” (p)ostao Gaga nacionale u borbi protiv “Trećeg rajha”. “Na svoj način”, kako on kaže. I baš je tu, “u Belu Palanku” prava zvezda. LJubazan i strpljiv. Pa taman da film ne valja baš ništa, ima ko će da ga gleda. Ko i “Zone”. Srbija voli domaću produkciju. “Milane el dobar film ili smo bacili pare (100 dinara, prim. Z.L)?” pita momak koji se sa devojkom gura za projekciju od osam. “Vredi li nešto?” “Jes, dobar je”, uzvraća Milan. Nije Belopalančanima do analize filma, nego da izađu iz te gužve. “Ovde, bre, svako duhovit, moraš da se trudiš da nas zadovoljiš”, kaže Makedonac, srećan jer je svratio i do dede u Mokru. To je selo dva kilometra od Palanke.

A tamo redovno stanje. Za “Pljačku” nisu čuli: “Jedan odrao lisicu, natako je na motku i vuče je po selo. A uvatili i jednog vuka preko rampu u Belu Palanku. To je prema Nišavu. Jer, pate od vuci u ovaj kraj.” I još kaže Makedonac: “E, tako je bilo u Belu Palanku, za premijeru, a kako je bilo u Niš i Beograd, toj drugi nek pišu.”